2021-02-12
Вода представља извор и предуслов за развој живота на земљи. Међутим, поставља се питање да ли и колико ценимо њен значај? Иако, за сада имамо „довољне“ количине воде за задовољење животних потреба, евидентно је да сваким даном експлоатација воде у Србији константно расте, а нажалост са њом и степен загађења речних токова и природних извора. Да ли ћемо предузети неке кораке како би сачували овај ресурс, без којег је наш опстанак на планети незамислив, или ћемо наставити са лошом праксом која ће допринети да останемо без воде? Наше реке су постале колектори отпадних вода, а кључни извори загађења река у Србији су непречишћене индустријске и комуналне отпадне воде, отпадне воде из пољопривреде, процедне воде са неуређених депонија, тешки метали, нафта, отпад из кланица и пепео из термоелектрана. Око 50% загађења река долази из индустријских постројења, а само око 10% комуналних отпадних вода се третира и пречишћава. У већини европских градова више од 95% становништва је повезано на канализациони систем. У Србији је статистика јако лоша: у Београду 85%, у Војводини 45%, док је у централној Србији свега 37% становништва прикључено на канализацију. Стање је јако лоше и због тога ефикасно управљање отпадним водама треба издвојити као приоритет. Велики проблем представља то што се рудници у Србији налазе углавном у близини река и својим активностима значајно угрожавају реке: Ибар, Колубару, Тимок, Пек, Ресаву, Дрину, а посредно и Саву и Дунав. Из Колубарског басена, опасне материје свој пут ка централној Србији започињу реком Колубаром. Трепча загађује Моравски слив преко Грачанке и Ситнице, док се из реке Пек опасан отпад шири у источну Србију и Дунав. Нажалост, у погледу квалитета вода, већина река у Србији је у III, а све више њих припада и IV класи квалитета речних вода. Најзагађенији водотоци су у јужном Банату (Тамиш), Потисју (Тиса са својим притокама), Јужном Поморављу и Понишављу. То су водотоци у III или лошијој класи квалитета речних вода, док нешто бољој класи припадају водотоци у Посавини и Подунављу. Делови Србије где су воде река за сада релативно чистије су на просторима Подриња и Полимља. blog2 Правни оквир за интегрално управљање водама је широк, али је у пракси то доста другачије, јер се закони често не примењују и недовољно поштују. Друштво и грађани се неодговорно односе према овом иако обновљивом ресурсу, нерационално га трошећи и не размишљајући о последицама које нас ускоро могу задесити. Подизање нивоа опште свести о значају воде за опстанак човека је од прворазредног значаја. У новије време због пораста броја становника и брзог развоја индустрије и пољопривреде, у многим деловима света слатке воде нема довољно. Чисте воде која се може употребити за пиће у природи је све мање, а загађене количине се сваким даном повећавају. Проблеми настају јер се на Земљи вода загађује и прекомерно троши у индустрији и пољопривреди. Због тога се резерве воде стално смањују, а човечанству прети несташица воде. Пречишћавање воде врши се на два начина: таложењем и филтрирањем (цеђењем). Ако се замућена вода остави да одстоји извесно време, честице које се у њој налазе падаће лагано на дно. Крупније и теже честице брже ће падати од ситнијих и тај процес пречишћавања представља таложење. Филтрирање се врши на тај начин што се вода сипа кроз филтер-хартију на којој се задржавају честице нечистоће, док чиста вода пролази. У природи вода пролази кроз слојеве песка и шљунка који представљају природне филтере. У њима заостају све „прљаве“ честице, због чега је изворска вода бистра. У градовима се вода узима најчешће из река, па се пре употребе мора третирати. То се ради у водоводима где се најпре изврши таложење, затим филтрирање, а потом води додаје хлор да би се уклониле бројне органске и неорганске хемијске компоненте.Тек тако пречишћена вода може се користити за снабдевање грађана пијаћом водом. До наше свести још увек не допире чињеница да чисте, питке воде данас има толико мало и да ће је бити све мање, тако да ће она у будућности бити све скупља. Због тога штедња и рационално коришћење воде одлажу и њено неминовно поскупљење. Онај ко на својој територији буде сачувао овај значајни стратешки ресурс, имаће у будућности велику шансу да квалитетно и напредно живи. ТРЕБАТЕ ЗНАТИ: blog1 Србија представља једну од земаља са највећом потрошњом воде у Европи. Потрошња воде домаћинствима износи око 150l по особи: за пиће и кување 3-6l, за прање посуђа 4-7l, за чишћење стана 5-10l, за прање рубља 20-40l, за купање и туширање 20-40l, за личну хигијену 10-15l, за испирање WC-а 20-40l. • Из отворене славине сваког минута исцури 11-12l воде, • ако пустимо да вода отиче из славине док перемо зубе, непотребно изгубимо око 40 – 60 l воде, • ако вода отиче док се човек брије, из славине истекне око 40 – 80 l воде, • ако аутомобил перемо поливајући га водом из гуменог црева потрошимо око 600l воде, Преко 34.000 деце млађе од пет година годишње умире због загађене воде, неадекватних санитарних услова и лоше хигијене. Чувањем и рационалним коришћењем природних ресурса штитимо животну средину и унапређујемо услове у којима живимо. Одговорним понашањем овај драгоцени ресурс можемо очувати и унапредити квалитет живота не само нашег, већ и генерација које тек долазе. Миљана Станић (19 година) Омладина Зелених Србије