Новости

#
У љубави са природом

2015-01-09

У једном од најзеленијих делова Београда, на ободу најзеленије шуме, ушушкан и скривен од буке и журбе, налази се jедан потпуно посебан кутак. Завирила сам у њега и сазнала да се ради о Валдорф центру за подршку деци и породици и да су тај чаробан кутак назвали Свитац, по бубуци која осветљава пут. Опчињена лепотом, топлином и атмосфером која влада у овом необичном простору размишљала сам шта је то што ово место чини толико посебним. Схватила сам да је посебно и необично то што је овде заправо све сасвим обично. У Свицу је све природно, све је у складу и у љубави са природом. Овде владају боје природе и то је оно што овом простору даје чудесну лепоту, снагу и моћ. Деца се играју играчкама од природних материјала, овде нема пластичних играчака. Њихове играчке су од дрвета, вуне, свиле и памука. Они сликају пчелињим воском и природним бојама. То је сјајно, помислих. Ова деца се играју здраво. Пластика нема топлину, мекоћу и лепоту дрвета, садржи вештачке боје и материјале, лакше се оштети, пластичне играчке не иду на рециклажу. Зашто се онда користе, где завршавају­ и зашто загађујемо здравље и животну средину? Деца која долазе на игру, дружење и учење у Свитац свакога дана, без обзира на временске услове велики део дана проводе напољу, у шуми. Они праве кућице за зечеве, хране птице, бубе и веверице, плету венчиће од пољског цвећа и корпице од врбовог прућа. Они скупљају каменчиће, лишће и суве гранчице, играју се игара којих смо се играли ми када смо били мали и свакога дана, без изузетка шетају Кошутњаком и удишу чист ваздух. То је фантастично, помислих. Ова деца дишу здраво. Са дивним женама које се друже са њима ова деца брину о чистоћи и заштити своје околине и ја им због тога одајем признање. Они су прави чувари природе, они о њој брину, они јој дају а природа им узвраћа на најдивнији начин, чистоћом и здрављем. Од ове деце треба учити, они знају оно што смо ми одрасли одавно заборавили. Ова деца и њихови родитељи знају шта значи кад природа дарива здравим плодовима. Храна коју они једу је органска. Воће и поврће којим се хране су произведени у Србији, уместо отровним прашковима прскани су љубављу, дозрели су на златном сунцу и зато су укусни. Овде мирише лаванда, рузмарин и босиљак. Срећна су ова деца, помислих. Они једу здраво. Они прате процес развоја биљака, имају баштицу у којој са много љубави гаје здраво поврће. Они знају како расте спанаћ, како се бере, пере и претвара у укусно јело од којег Попају расту мишићи. Они то не уче из прича, са екрана и не гледају у сликовницама, они то раде сами, они то живе. Ова деца месе хлеб од органског брашна, од целих зрна житарица, онај здрав, бесквасан, пеку га а затим, чим божанствен мирис испуни целу кућу пробају оно што су направили, укусан, прави, домаћи хлеб. А онда све поспреме за собом и то раде са радошћу. Они и своје играчке перу на другачији начин. Свако дете има памучну крпицу на коју стави мало ланеног или лавандиног уља. Тако њихове дрвене играчке добију нови сјај а простор испуни божанствен мирис. Благо овој деци, помислих. Oни живе здраво. Валдорф педагогију називају и лековитом педагогијом. После тридесетогодишњег рада са децом верујем да је ово што сам видела у Свицу заиста лековито. Лековито за чула, лековито за срце и за душу. Чланица Председништва Зелених Србије Драгана Милић