2021-04-23
Ин мемориам: Славко Глибетић (1955 – 2020) Зелени витез од Мокре Горе Нисмо се због других обавеза пречесто виђали последњих месеци. Пише: Божидар Андрејић, новине Данас 23. априла 2020. Иако сурогат блискости, њу смо одржавали на Фејсу. Последња Славкова објава, духовита, датирана је 21. марта и гласила је „Можда је тоалет папир јефтинији од марамица. Не знам!“ Последња директна порука, можда и разговор – поводом мог рођендана. Таман да му за мање од две седмице од данас узвратим, кад и он, ко би по изгледу и насмејаности рекао, пређе фамозну границу 65+. Није Славко дочекао те две недеље до рођендана, шок за породицу, пријатеље, другаре стигао је из болнице – 20. априла, с надом опорављен на респиратору, изгубио је битку. Сврстао се у статистику преминулих „као последица болести“. Не мирим се, посебно у Славковом случају са овом еуфемистичком стручно-бирократском формулацијом. Није човек, тај човек – последица. Славко Глибетић је био узрок, покретач много тога доброг, бројни су сведоци. А последица заразе, болести и мера биће то што нећемо моћи да се достојно, како је заслужио, сутра у пола три на Лешћу опростимо од њега. Ни породица, ни деца расута и сад блокирана по свету, ни бројни сарадници, његови Мокрогорци, пословни пријатељи, получиоци његове доброте и доброчинстава… Неће бити прилике да се сутра заједно подсетимо, али прилике за то Славко је оставио и материјално и морално, као својеврсну баштину, на много места и међу многима у Србији. Градитељ, еколошки друштвени, зелени активиста и по себи и у формалним покретима, неуморан – из пројекта у пројекат, коначно и пријатељ Данаса… Да је иза себе оставио, као главни градитељ, само непревазиђену Шарганску осмицу, довољно би било за дуго-дуго сећање. И поштовање. И још читава Мокра Гора, као јединствено осмишљени градитељски концепт. Тамо, у једној удубини у стенама, „родном месту“ удружења Мокрогораца, одакле је све почело, има амфитеатар са полукругом великих камених столица предвиђених за прве осниваче, а Славкова је, нормално, на средишњем месту. Шалили смо се, кад нам је то показивао, да недостаје још пола круга па да буде као у Витезова Округлог стола. Али, ова реч је наслову из другог разлога. Она у дубини словенских језика значи – победник. Тако запамтимо Славка Глибетића, побеђивао је све до накјуче.