2022-03-25
Како замишљате даљи енергетски развој Србије и енергетски микс, поготово у погледу енергетске безбедности и самосталности? Молимо вас да се осврнете и на следеће факторе: Србија је земља која има сопствене енергетске ресурсе, и обновљиве и необновљиве, који могу да нам дугорочно обезбеде безбедно и сигурно снабдевање енергијом. Друга је ствар што ми своје ресурсе већ 50 година не користимо рационално. Нажалост, нисмо били штедљиви и недовољно смо инвестирали у развој нових технологија. Са друге стране еколошке технологије и иноватори су увелико присутни у нашој земљи. Због његовог нееколошког карактера не можемо се сасвим ослонити на угаљ, који нам је најзначајнији и највише коришћен енергент, а ни на гас, јер зависимо од увоза и геополитичке ситуације. Сагоревање фосилних горива има бројне последице, најзначајније негативне су на здравље људи, а затим је ту социјални утицај, повећање медицинског буџета, број дана на боловању, непроспаване ноћи родитеља над болесном децом... Ускоро нас очекују таксе на емисије угљен-диоксида и предстоји нам дуготрајан и осетљив процес декарбонизације, у енергетском сектору, индустрији и привреди у целини. Ми се нећемо понашати као да смо планета за себе, јер сви показатељи и савременим еколошки алати говоре да смо посебно угрожен део Европе, пре свега сагоревањем фосилних горива и лошег лигнита са великим садржајем сумпора. Са друге стране, имамо велике потенцијале у обновљивим изворима, биомаси, сунцу, ветру, па и у рекама, које или нисмо умели да користимо или их користимо на еколошки неприхватљив начин. Нажалост, понашамо се као "пијани милионери", расипајући непажљиво и бахато енергију, јер су нас деценијама учили како смо бесконачно богата земља, што је ужасна заблуда. Зелени Србије сматрају да такав концепт нашег понашања више није прихватљив и да морамо темељно да променимо начин размишљања, начин понашања и да се прилагодимо сопственој будућности, која је, са становишта енергетске безбедности, на глобалном нивоу неизвесна. Желим да укажем на неколико битних чињеница, до којих смо дошли у консултацијама са стручњацима и које ће Зелени Србије, чији сам председник, предложити као рационално решење за будућност. Зелени сматрају да је нужно да се доносе национални инвестициони план масовне изградње енергетског тј. изолационог омотача на стамбеним зградама. Ово се односи, пре свега, на велике градове који имају даљински систем грејања, попут Новог Сада, Ниша, Новог Београда... У Србији постоји неколико стотина хиљада стамбених јединица које су потпуно без изолације, са старим и нефункционалним прозорима и столаријом. На овај начин изгубимо највише енергије, која би се иначе нашла у продаји на европском тржишту када уведемо енергетску ефикасност. У инвестицијама могу учествовати држава, локалне самоуправе, компаније које испоручују енергију или грађани. Изграђени изолациони омотач био би у власништву државе, дугорочно рентиран кориснику кроз цену енергента, уз рачун, најмање 20 година. Једно такво системско решење омогућило би да се само уштедама на вишеспратницама у Београду може уштедети количина струје коју произведе термоелектрана у Костолцу. Истовремено треба да покренемо замену енергената, што представља релативно брз обрт капитала и вишеструку друштвену корист. Економске анализе јасно показују да почетна инвестиција од милијарду евра у обновљиве изворе енергије покреће зелене послове вредне 3 милијарде. Србија има близу 300 сунчаних дана годишње, па је нама сваки кров мала енергана, која чека да се прикључи на мрежу. Овде су важна иновативна решења која су драстично појефтинила производњу енергије соларним панелима и сам начин складиштења. Ове екоиновације су, наглашавам, плод памети домаћих стручњака, а то је посебно важно за малу и сиромашну земљу попут наше, и нажалост памет је још један ресурс који недовољно користимо. Зелени знају да напредују и друге технологије, топлотне пумпе, које су постале ефикасније и јефтиније него раније. Зелени Србије знају како покренути систем коришћења топлотних пумпи и за грејање и за хлађење. Довољно је да разлика од само 6-8 степени, и зими и лети, циркулише кроз постојеће системе, и већ смо на енергетском и еколошком добитку. Примена топлотних пуми је једноставна у великим насељима или индивидуално и постоје бројне могућности, не заборављајући овде и геотермалну енергију. Многи грађани нам се обраћају управо са тим захтевима и наилазе на неразумевање окоштале и учмале администрације. Очигледно је да нам недостаје довољно ширине, разумевања и прописа којима би омогућили да наша земља постане енергетски ефикасна, потпуно безбедна из 100% домаћих извора енергије, чиме се остварује сан зелених о енергетском и еколошком националном суверенитету. На исти или сличан начин можемо да говоримо о био-маси, енергији ветра, коришћењу отпада као енергента и тзв. "отпадне" енергије која се као вишак јавља у бројним технолошким процесима. Треба да говоримо и о хидропотенцијалу, који је последњих година опасно угрожен, највише због екстремно нестручног и злонамерног коришћења река, изградњом мини хидроелектрана, често без поштовања било каквих стручних мера и законодавних услова. Када је реч о декарбонизацији, ми се залажемо се за успостављање националног система за трговину емисијама гасова. На тај начин би средстава остала у националном фонду, односно била на располагању привреди. Из таквог фонда могли да финансирамо бројне активности. Зелени наглашавају масовно пошумљавање, које нам доноси уштеду огромних количина ЦО2 и најбољу борбу против ерозије, деградације земљишта и поплава. Да закључим, предстоји нам израда рационалног и обимног националног плана, са приоритетима, јасним роковима, транспарентним инвестицијама и одговорностима. Енергија се не сме расипати. То је у нашим рукама и свако од нас мора да буде одговоран за своје понашање, и у кући и на било ком другом месту. У последње време је издато на десетине дозвола за истраживање руда. Да ли су вам прихватљиви ризици по животну средину и јавно здравље од пробних бушотина, а поготово од потенцијалне експлоатације? Који је ваш став о иницијативи за забрану експлоатације литијума и бора у Србији и о обустављању Рио Тинтовог пројекта у Јадру? Како видите будућност рударства у земљи? Више пута до сада сам нагласио да су управо наши експерти и Зелени иницирали мораторијум на експлоатацију руда литијума и Бора у Горњем Јадру. Као и у случају мини-хидро електрана, нашли смо се пред свршеним чином. Као еколог и геолог који је радио у руднику, разумем потребу експлоатације руда, али оправдану забринутост људи. Овде долази до изражаја сукоб застарелог концепта неолибералне и неоколонијалне економије са потребама људи и зеленог развоја, као и националног суверенитета једне мале државе. Нико нам још увек није показао технологије експлоатације прераде које називају "зеленим" и одрживим. Може ли се уопште експлоатација необновљивог реусрса сматрати одрживом? Мислим да је прилично цинично рећи тако нешто. Са друге стране, ми морамо да сагледамо све остале потенцијале нашег животног простора, да сагледамо његову еколошку вредност, израчунамо природни капитал Србије и питамо народ који тамо живи шта они мисле о томе. Геологија је фундаментална наука и не смемо посматрати научнике и стручњаке као народне непријатеље. Србија није нити може бити нечија колонија, па ни Рио Тинта, Зиђина или неке компаније. Србија је земља њених грађана, то је дефинисано Уставом и само они могу да одлуче о њеној будућности. А струка и политика су ту да објасне, појасне и разјасне. Након обимних стручних, мултидисциплинарних истраживања дефинишу се дугорочне развојне стратегије и траже се најбоља, најцелисходнија и за људе најприхватљивија и здравствено најбезбеднија решења. Тек кад створимо комплетну слику, када ми у нашој кући знамо шта хоћемо, можемо да позовемо некога да да своју понуду. Уз обавезу да га свакодневно контролишемо, наџиремо и проверавамо, јер ниједна компанија не долази овде, нити било где у свету, да усрећи нас, него да оствари што већи профит. Развој савременог рударства можемо тражити у поновној експлоатацији јаловишта, халдишта, депонија отпада и техногених минералних сировина. Ова места својим вишедеценијским постојањем озбиљно нарушавају животну средину, а у 21. веку могу бити неисцрпан извор ретких минерала. Многе богате земље су далеко богатије рудама, врло скупим и ретким, па ипак праве сиреве, чоколаде, сатове, гаје парадајз и од тога праве светско чудо. Због тога нам треба хитна процена вредности еколошког и природног капитала Србије и стратегија развоја и могућег искоришћавања природног потенцијала. Ако посматрамо прагматично, свака утрина, сваки простор уз аутопут, било које земљиште лошијег квалитета, јаловишта, девастирана земљишта, могу бити својеврстан површински рудник, ако на њему засадимо брзорастуће био-енергетске усеве. Уколико, после студија утицаја на животну средину проценимо да нам је експлоатација руде исплатива, морамо да будемо максимално своји - од усаглашавања рудне ренте са земљама у којима је она највиша, до максималне контроле процеса ископавања, рада рудника, прераде руде, одлагања откривке и јаловине. Нико нас не може волети и ценити више од нас самих. Шта планирате да предузмете поводом дугогодишње екстремне загађености ваздуха у Србији? Планови Зелених Србије су велики и обимни, засновани на претходном деценијском искуству и конкретним, успешним еколошким пословима које смо до сада урадили. Данас нам, неки "новоеколози" објашњавају како је мониторинг систем светско чудо и најмодерније откриће у борби против загађења ваздуха, а ја сам у свом професионалном раду и деловању још 2005-2006. године извео прву независну и аутоматску мониторинг станицу за праћење квалитета ваздуха у Обреновцу. Сматрао сам тада и борим се све до сада, да обавештавање грађана и право на тачну информацију о квалитету животне средине буде неприкосновено. Недопустиво је да нам СЗО јави да преко 6.500 наших суграђана годишње умре од болести које су последица аерозагађења и коришћења фосилних горива. Нажалост, то је карактеристика свих пост-комунистичких земаља. Београд, Ниш, Смедерево, Косјерић, Панчево, Нови Сад, Ужице, Бор, Ваљево, Краљево, Суботица, Пожаревац, Зајечар, Беочин, Обреновац, Лазаревац званично су места са најзагађенијим ваздухом у Србији. ПМ честице које утичу на здравље људи, те у крајњој линији могу да доведу и до малигних обољења, главни су проблем у овим местима, осим у Бору који је загађен сумпор-диоксидом (СО2) и тешким металима. Производња електричне и топлотне енергије учествује са 90% емисије СО2, удео честица ПМ10 57% и ПМ2,5 77% потиче из топлана снаге мање од 50МЊ и индивидуалних ложишта, а највеће количине НОџ долазе из термоелектрана, саобраћаја и индустрије. Зелени Србије имају план како да направе државни капитални револвинг зелени фонд који би био улагач и покретач зелене привреде. Имали смо покушаја да га до сада направимо, али се надамо да ће у наредној Влади бити слуха за овакав фонд, који не би личио на досадашње фондове. Кроз овакав вид финансирања могли бисмо да спроведемо једну практичну политику, масовног пошумљавања деградираних простора брзорастућим енергетским засадима у рударском комплексу Колубаре и ЕПС. Тиме бисмо постигли вишеструки ефекат, а добијеном биомасом постепено се замењује угаљ у ЕПС-овим термоелектанама. Оваква практична примена значи стотине нових радних места и ни један радник у електропривреди нема потребе да се боји како ће остати без посла. Екологија не гаси радна места, улагање у животну средину и зелену привреду штити здравље, штеди здравствени буџет и отвала нова радна места. Уколико би у пар реченица закључио, Зелени Србије имају знање, искуство и вољу да постепено реше загађење ваздуха које је настајало деценијама небриге. Пошто сам као шеф преговарачке групе за Поглавље 27 са својим тимом припремио и урадио позицију, знам да смо као држава способни да направимо квалитативне корака ка бољој животној средини и чистом ваздуху. Наставићемо даље усклађивање законодавства са искуствима ЕУ, унапређивање закона о заштити ваздуха, доношење и имплементација дугорочне стратегије заштите ваздуха, стратегије угљеничног развоја, озелењавање енергетске и рударске стратегије и проширивање мреже мониторинга тј. праћења квалитета и загађености ваздуха, редовно информисање јавности и пооштравање инспекцијског наџора. Посебно је важно урадити стратегију адаптација и прилагођавања на климатске промене, да бисмо смањили негативне ефекте на здравље грађана, привреду и пољопривреду. У претходним одговорима сам већ поменуо начине енергетске транзиције, енергетску ефикасност и начине преласка на обновљиве изворе или њихов микс. Помоћ државе у изради великих система за пречишћавање ваздуха, електростатички филтери, системи за одсумпоравање, денитрификацију и одвајање тешких метала из индустријских постројења. Такође, помоћ државе и локалних самоуправа приликом трансформације индивидуалних ложишта у домаћинствима, промена начина грејања, изолација, замена столарије... Спремни смо да радимо на доношењу неопходних предуслова, тј. имплементацији директива за ваздух, о садржају сумпора, квалитету горива, индустријским емисијама и емисија из саобраћаја. Такође, сматрамо да је у урбаним срединама саобраћај значајан извор загађења, а решења могу бити бесплатан градски превоз, редизајнирање саобраћајне инфраструктуре, улагање у железничку мрежу, али и промоција здравих стилова живота пешачење и вожња бицикла. Нагомилани еколошких проблеми се нажалост не могу решити преко ноћи, нема чаробног штапића за хроничне и вишедеценијске промлеме. Екологија и заштита животне средине нису помодарство, већ људска потреба, а Зелени Србије ће наставити као и до сада тихо, упорно и стручно да раде и да се боре за чисту Србију.