Светски дан чистог ваздуха

#
Светски дан чистог ваздуха

2021-11-03

Стигла јесен, хладније време, а са њим и грејна сезона. Град Београд који је био овогодишњи кандидат за Зелену престоницу Европе, задњих дана често видимо на самом врху листе најзагађенијих градова света, што може да „захвали“ лошем квалитету ваздуха. Али добро, бар смо у нечему први. Данас 3.новембра обележава се Светски дан чистог ваздуха. На жалост, већини грађана наше државе је ускраћено право на здраву животну средину и на здрав ваздух. Становници Београда као и већина градова широм Србије, имају ту несрећу да задњих дана ваздух могу да виде, посебно у преподневним часовима, али и да осете његов мирис, најчешће у поподневним и вечерњим сатима. Лош квалитет ваздуха је последица садржаја суспендованих честица, сумпордиоксида, азотових оксида, угљен моноксида, тешких метала и других опасних једињења који потичу од антропогених активности. Аерозагађењу додатно доприносе и временски услови, као и географски положај одређених места и градова. Подаци са бројних сајтова који се баве мерењем квалитета ваздуха, последњих дана показују да велики број градова има висок индекс загађености ваздуха. Да је стање забрињавајуће, показују и годишњи Извештаји о квалитету ваздуха у Републици Србији Агенције за заштиту животне средине. У Извештају за претходну 2020. годину можемо видети да је аерозагађење резултат вишеструко премашених граничних вредности суспендованих честица и вредности сумпор диоксида у знатном броју наших градова. Тај број се сваке године повећава, па тако становници градова који су често у црвеним зонама као што су Ужице, Ваљево, Смедерево, Панчево, Бор, Косјерић, Обреновац, Београд, Лазаревац, Ниш, Нови Сад и многих други удишу загађен ваздух који угрожава здравље људи, а посебно је погубан по осетљиве групе, пре свега хроничне болеснике, старије, децу и труднице. Колико је здрав и чист ваздух важан за живот и здравље људи, показују и критеријуми за оцену квалитета ваздуха које је прописала Светска здравствена организација, а који се односе на суспендоване честице. Гранична вредност концетрација PM2.5 честица износи 10 µг/м3, док је по нашим прописима та граница од 25 µg/m3, а граничне годишње вредности за PM10 износе 20 µg/m3, док је у Србији дозвољена дупло виша годишња гранична вредност (40 µg/m3). Те вредности су у Србији знатно блаже и треба да пратимо светске критеријуме, односно да пооштримо регулативу и казнену политику, а најважније од свега и да је спроводимо. Посебно из разлога јер се у Србији као главни енергент за производњу 70% електричне енергије користи угаљ, а који је велики извор суспендованих честица PM2.5 и PM10 и других загађујућих материја. Просечна термоелектрана на Балкану која користи угаљ као гориво емитује 20 пута више сумпор диоксида и 16 пута више суспендованих честица од просечне европске термоелектране, јер користи лигнит, угаљ јако лошег квалитета. Аерозагађењу знатно доприноси индустрија, саобраћај, управљање отпадом, а посебан проблем представљају и индивидуална ложишта која у комбинацији са метеоролошким условима имају велики утицај на стање квалитета ваздуха. Загађење ваздуха поред тога што деградира животну средину и доприноси климатским променама, оштећењу озонског омотача, појави киселих киша, представља и значајан узрок бројних здравствених респираторних, кардиоваскуларних и имунолошких обољења. Колике су последице загађеног ваздуха на људско здравље, квалитет и дужину живота, потврђују и последња истраживања чији су резултати приказани на Светској конференцији о раку плућа 2021. године. Нажалост, Србија је и на овој листи заузела неславно прво место по броју смртних случајева од рака плућа, јер се ризик од рака плућа као последица загађења ваздуха преписује чак 36.8% становника (на 100.000 становника) у старосној групи од 50 до 69 година. Забрињава и бројка да на годишњем нивоу као последицу аерозагађења изгубимо преко 6.500 људи, а само у Београду преко 2000 грађана. То је једно насеље у Србији и страхујемо да ће број смртих случајева у блиској будућности бити вишеструко већи. Правовремено информисање и упозоравање од стране надлежних институција о лошем квалитету ваздуха, као савети и мере које би смо могли предузети изостају. Изгледа да чекамо да нам кошава реши проблем аерозагађења. И медији имају много важнијих тема од оних које нам живот значе. Јер, сведоци смо да се еколошка политика у Србији (не)спроводи, а крајњи трошак еколошке и здравствене штете сносе грађани. Загађење ваздуха је један од горућих проблема у Србији, који више не сме да се „гура под тепих“. Крајње је време да Србија крене зеленим економским и друштвеним путем који ће водити бригу о квалитету живота и о здрављу грађана, чувати животну средину и природне ресурсе. А то је могуће само ако настави пут зелене енергетске транзиције, кроз увођење нових технологија и добијања енергије из обновљивих извора, повећањем енергетске ефикасности и преласком на циркуларну економију, која представља основ за одрживу будућност.