2015-04-19
У планирању и прорачуну неопходних инвестиција, односно инвестиционих стратегија и модела неопходно је уз принцип концетрације инвестиција за управљање отпадним комуналним водама и отпадом: Применити принцип циркуларне економије, на пример: а) Пречишћавање комуналних отпадних вода не би требало да полази од примене гравитационих система, већ по нашем мишљењу од другачије технологије заокружених система пречишћавања који имају доста предности. Вишеструко су јефтинији, производе енергију као принос хидрокинетичким системом хоризонталних турбина и биодигестијом отпадног муља, корисне материје за ђубрење, отпадни CО2 користе за биотоничну производњу у стакленицима и у систем враћају воду већег степена чистоће, чак до поновног коришћења за пиће. Постоји технолошко-еколошка основа за ниже инвестиције и до два или три пута и ниже оперативне трошкове одржавања система за 40%. Отпадне воде су зелени капитал и могу да доносе зелени принос. У том смислу неопходна је и ревизија београдског модела колекторског система са испуштањем великих количина воде у Дунав без коначне прераде односно искоришћености у моделу циркуларне економије. Пример: У једном нашем мањем граду у Шумадији инвентивни предузетници из јавног и приватног сектора дошли су до грађевинске дозволе за изградњу постројења за производњу струје протоком отпадних вода у капацитету до 500 кWх, што доноси месечни принос од 2000 ЕУР до отплате постројења, а након отплате вишеструко више. б) У моделу инвестирања Зелени фонд могао би да постане капитални фонд у чији портфељ треба да уђе као капитални ресурс отпадни пепео са термоелектрана. Најмање 30% количине као трајни капитал за инвестирање у еколошку индустрију пречишћавања воде и управљања отпадом. ц) Неопходно је објединити раздвојене и уситњене јавне комуналне компаније, односно формирати бар три корпорације за управљање отпадним водама и за њих потражити три инвестициона партнера. У циљу избегавања монопола, спремна да придруже свој капитал у виду технологије и инфраструктурне технике еко-капиталу у облику отпадних комуналних вода којима располажемо по принципу двогодишњи ресурс у комуналним отпадним водама је еко – капитал вредност са коме се придружује зелена технологија капитал. д) Сва отпадна крв из свих кланица Србије може бити екокапитал Зеленог фонда или инвестиционе екокомпаније која управља екокапиталом Зеленог фонда. На тој основи могуће је улагање у подизање фабрике хемске крви, веома важног и скупог препарата за заштиту животиња од недостатка хемоглобина, енедемског проблема прасади и говеда у многим регијама. Здруживањем екокапитала који поседујемо, технологије коју у највећој мери поседују два наша института, и доносиоца финансијског или технолошког капитала улагача. е) Модели инвестирања применом лизинга који обезбеђује да се истим капиталом стави у функцију више објеката уз обезбеђење зеленог приноса. Примери за примену модела циркуларне економије у прорачуну, средстава за инвестирање у управљању отпадом су бројнији, али зелени приноси се морају створити и уз накнаде из принципа „загађивач плаћа“ имамо потпуно другачији инвестициони ток. Пример: Већ сада имамо производњу уређаја који уграђени у аутомобиле и камионе и јавни превоз, уз помоћ водоника смањују количине издувних гасова на занемарљиви ниво без обзира на старост и тип мотора. Смањењем загађења смањују се трошкови здравствене заштите, растерећују се јавне финансије и могућност директног почетног улагања у екоинфраструктуру по моделу циркуларне економије. Уређај је резултат домаће технологије и дилема о учинцима нема. Пример: Модел инвестиција у ово подручје мора да претпостави и смањене губитака и рационално коришћење енергије управо у јавним објектима. То се може постићи путем приватно јавног партнерства и повећаном производњом енергије из обновљивих извора, што ствара простор за алтернативно коришћење јавних финансија у екологији. Метафорично речено, ако Палата Србије буде грејана и хлађена топлотном пумпом са водом Дунава, а не котловима на мазут и климама, а београдска канализација производила струју наш модел еко инвестиција може бити другачији. Горан Митић Потпредседник странке Зелених Србије