2021-04-22
Најављено је да ће у овој години буџет за екологију бити довољан за решавање дела нагомиланих еколошких проблема у Србији. Шта су приоритети нове еколошке администрације у 2021? Приоритети министарства јесу коначно и одлучно решавање вишедеценијских проблема загађења ваздуха, правилан третман отпадних вода и решавање проблема дивљих депонија. Од када је формирана нова Влада ми без устезања говоримо о аерозагађењу, на националном и локалном нивоу. Веома значајна финансијска средства су опредељена како бисмо циљано деловали на највеће узрочнике овог проблема. Проблем са квалитетом ваздуха у локалним самоуправама (Ваљево, Крагујевац, Смедерево, Косјерић, Лесковац, Ужице…) већ смо почели да решавамо. У прва три месеца ове године већ смо ушли у реализацију пројеката за замену или реконструкцију котларница и индивидуалних ложишта. Жеља нашег министарства је била да градови и општине што пре пређу на еколошки прихватљивије енергенте. До сада смо већ подржали више од 50 локалних самоуправа. И овакви пројекти ће се наставити и у будућности, јер верујемо да је ово начин да се поправи стање ваздуха, али пре свега здравље наших грађана. Због одређеног удела у загађењу које генерише друмски и јавни саобраћај, одвојили смо средства кроз конкурсе за субвенционисање возила на електро и хибридни погон. Када је реч о отпадним водама, планирамо изградњу фабрика за њихово пречишћавање у 28 локалних самоуправа. Посебна пажња ће бити посвећена и проширењу канализационе мреже и обухвата сакупљања комуналних отпадних вода. Први кораци у смислу пројектовања су већ направљени, а финансирање је обезбеђено кроз кредитну линију Развојне банке Савета Европе у износу од 200 милиона евра. Министарство је већ позвало градове и општине да мапирају дивље депоније на својим територијама, како бисмо им помогли у њиховој санацији. Уз то имамо и дугорочнији план, који се односи на изградњу осам регионалних центара за третман отпада по европским стандардима. За ове пројекат преговарамо са Европском банком за обнову и развој за кредитну линију од 100 милиона евра. Поред ових средстава које планирамо да улажемо кроз сарадњу са партнерима попут ЕБРД, Развојне банке Савета Европе и других. Буџет Министарства заштите животне средине за ову годину износи 8,3 милијарде динара. Очекујем да ће, када се спроведу сви пројекти, еколошка слика Србије бити много боља, и то је најважнији задатак нове еколошке администрације. Наш план је амбициозан, али борба за здраву животну средину нема алтернативу. Наставићемо да припремамо и нове пројекте, све у циљу очувања природе за будуће генерације, а сигурни смо у успех јер су еколошке теме у врху пријоритета Владе Србије. Поглавље 27, чији сте ви председник, је изузетно комплексно и изискује велика финансијска средства. Докле је Србија стигла у преговарачком процесу? Србија је у јануару 2020. године предала Преговарачку позицију за Поглавље 27 Европској комисији на разматрање и отварање поглавља. Преговарачка позиција је најважније оруђе за решавање еколошких проблема. Она представља механизам помоћу којег ћемо успоставити систем заштите животне средине, како би смо омогућили бољи квалитет живота свих грађана у Србији, по угледу на земље Европске уније. Документ који називамо Поглавље 27 садржи 1650 страна текста на чијој изради је учествовало 150 стручњака из 30 институција. Осим текста, ту је 14 стратешких докумената који детаљно описују статус, квалитет и планове примене мера за побољшање еколошке ситуације. Остаје нам још израда 10 докумената у наредне 2 године из области управљања хемикалијама, биоцидним средствима, заштити од буке и смањења садржаја зађађујућих материја у горивима, као и националном плану смањења емисија СО2 и НОx. Током припреме преговарачке позиције, ми смо практично идентификовали све еколошке проблеме у Србији. Нјихов број, нажалост, није мали. Након више деценија небриге о животној средини и дуготрајне транзиције привреде, суочавамо се са изазовима и проблемима готово у свим областима. Улагања у сектор вода и сектор отпада су најзахтевнија и најскупља. Она могу достићи око 7,5 милијарди евра. Предвиђено је да се такве инвестиције финансирају из фондова ЕУ (64%), државног (18%) и локалног (4%) буџета, као и фондова и зајмова (14%). Плус укупан износ инвестиција потребан за постизање потпуне усклађености са Директивом о индустријским емисијама је око 1,3 милијарде евра. Припрема преговарања и развој преговарачке позиције је неопходан део приступања, али не и крајњи циљ. Најбитније у свему је коришћење искуства акумулираног у ЕУ, јер је она успела да осигура добар квалитет ваздуха, чисту воду, високу стопу рециклирања и смањење индустријског загађења. У том смислу, када је животна средина у питању, сам улазак у ЕУ није пресудно битан, колико је важно да добијемо добру животну средину која штити здравље грађана Србије, јер је наш крајњи циљ здрава и зелена Србија. Управо овде, преговарачка позиција има практично и најавжније дејство, јер она представља средство да се остваре бољи услови живота за све грађане. Приступање ЕУ пружа могућност Србији да побољша и усклади своје стандарде, што нас води, сигуран сам, ка брзом достизању ових циљева. Потписивањем Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан, земље региона обавезале су се на низ конкретних акција. На шта смо се ми обавезали и да ли је ово за нашу државу прилика или обавеза? Србија је прошле године потписала Софијску декларацију. Зелена агенда за Западни Балкан је једно од приоритетних питања којем смо посвећени. Нјеним усвајањем показујемо снажну вољу и решеност да се ухватимо укоштац са свим еколошким и економским изазовима који се тичу заштите животне средине и климатских промена. Проблеми животне средине и климатских промена у данашњем времену једино се могу решавати у регионалним оквирима. Министарство заштите животне средине потпуно подржава ову иницијативу. Јако је битно што је препознато да је заштита животне средине и борба против климатских промена на Западном Балкану област у коју треба улагати у наредном периоду. Сматрам да је потребна израда свеобухватног, регионалног програма адаптације (прилагођавање) и митигација (ублажавање) на климатске промене. Ово је област која има потенцијала да буде фактор повезивања у региону, јер је неоптерећена политичким проблемима и разликама. Једино је важно подићи квалитет живота и здравља садашњих и будућих генерација, али и унапредити привреду у регион Западног Балкана кроз развој зелене и кружне економије, која представља будућност Европске уније. Земље региона су се обавезале да ће заједно са ЕУ радити на циљу да до 2050. године Европа буде климатски неутралан континент. Ми смо као министарство и Влада већ започели са развојем енергетских и климатских планова са јасним мерама за смањење емисија гасова са ефектом стаклене басте. Усвајање Закона о климатским променама у Народној скупштини прошлог месеца иде у прилог овој тези. Даље, обавезали смо се на сарадњу у припреми процене социо-економског утицаја декарбонизације на сваку земљу и на нивоу региона у циљу праведне транзиције, давање приоритета енергетској ефикасности и повец́ање удела обновљивих извора енергије. Према томе, ово је јединствена прилика за Србију за отварање зелених радних места и поправљање квалитета живота и еколошке ситуације. Србију на њеном путу ка зеленој економији подржавају и Европска Унија као и ЕИБ, и многе другефинансијске институције. Која све питања отвара ова транзиција? Србија се окреће чистијој и еколошкој производњи. Ми смо већ суочени са трговином емисијама, карбонским кредитима и великим еко-иновацијама у енергетском сектору. Неке земље су постале енергетски позитивне користећи обновљиве изворе. Ми не смемо да затворимо очи ни када су у питању еколшка и енергетска транзиција и независност, ни када су у питању обновљиви извори. Ипак, својеврсна еколошка и енергетска транзиција и трансформација мора се дешавати и планирати веома пажљиво, како ни једног тренутка не би смо угрозили енергетску стабилност и независност наше земље. Сматрам да је тема “транзиције” један од највећих изазова за Србију. За политичаре, институције, научне раднике, иноваторе, привреду, образовне институције и цивилно друштво. Повец́ање улагања у заштиту животне средине и пут ка зеленој економији побољшало би буџетске структуре и имало позитиван утицај на економски раст у кратком року. Приступање ЕУ пружа добру прилику за Србију да побољша заштиту животне средине и удео зелене економије који су од суштинског значаја за бољи квалитет живота грађана Србије. Сви заједно, цела Влада, тежимо чистијем транспорту, мање загађујућим индустријама, коришћењу горива високог квалитета, промени еколошког понашања привреде и грађана, и одрживим системима грејања домаћинстава и желимо да убрзамо њихову примену. Велике инвестиције у зелену инфраструктуру и транзицију већ имају позитиван утицај на побољшање здравља, квалитета живота и регионалног развоја, као и дугорочан подстицај за економски раст целе земље. Изградња пруге ка Будимпешти и повезивање са Солуном, на чему председник Александар Вучић и Влада интензивно раде, свакако ће значајно допринети смањењу угљеничних емисија, нарочито у зони аутопута Београд – Ниш, једне од кључних балканских саобраћајница. Загађење ваздуха је еколошки проблем чије решавање захтева велика улагања. Које кључне промене нас чекају по овом питању? Загађење ваздуха и заштита животне средине не познају границе. Примена захтева ЕУ за заштиту ваздуха обезбеђује основу за заједничко деловање. Ово је најефикаснији начин да се обезбеди здраво окружење за људе у Србији и другим земљама. Наше законодавство у области заштите ваздуха је у великој мери усклађено са захтевима ЕУ. Ипак, потребне су додатне мере и потпуно преношење очекујемо да ће бити постигнуто до краја 2021. године. У Србији, у 2019. и 2020. години производња електричне и топлотне енергије биле су одговорне за 90% емисије сумпор-диоксида (СО₂) у ваздух. Са друге стране, доминантан удео честица ПМ10 (57%) и ПМ 2,5 (77%) потиче из топлана снаге мање од 50 МW и индивидуалних ложишта. Ово најпре упућује шта је извор енормног загађења током зимских дана и месеци у општинама и градовима Србије. Највеће емисије азотних оксида (НОx) долазе из термоелектрана, друмског саобраћаја, као и минералне и хемијске индустрије. Када је реч о загађењу које долази у грејној сезони због коришћења пре свега мазута и угља лошег квалитета, по први пут ове године министарство је расписало конкурсе за локалне самоуправе. За ове потребе смо обезбедили 300 милиона динара и то за прелазак на еколошки прихватљивије енергенте. Такође, обезбедили смо 100 милиона динара за пошумљавање и озелењавање јавних површина. Услед велике бриге и пажње министарке Вујовић за проблем квалитета ваздуха у градовима и општинама, ови конкурси су већ реализовани и средства су подељена у више од 50 локалних самоуправа. Када је реч о смањењу загађења које долази због друмског и јавног саобраћаја, потребно је да се повећа заступљеност возила која су у складу са новим еуро стандардима и нормама, али и број електро возила и возила на хибридни погон на чему наше министарство већ ради. Вођени идејом да свака локална самоуправа има различите и специфичне проблем, у оквиру Министарства смо формирали посебно одељење за сарадњу с јединицама локалне самоуправе. На овај начин кроз свакодневну комуникацију имамо прецизне податке који су то проблеми у локалним срединама и на брз и ефикасан начин их решавамо на задовољство наших суграђана. Да ли је планирана сарадња са другим министарствима? Наше министарство интегрише практично све ресоре, од водопривреде, енергетике, локалне самоуправе, привреде, па до здравља, образовања и културе. Као и са канцеларијом за јавна улагања и посебним републичким организацијама. У сваком специфичном ресору налази се спона која нас директно повезује. Један од посебних изазова пред нама јесте еколошко право, односно интеграција инструмената заштите животне средине у правосудни систем. Морамо пооштрити казнену политику за несавесно одношење према природи и намерно загађивање, јер је то директан атак на здравље грађана и подривање свеукупних напора за побољшање квалитета живота у нашој земљи, посебно у овим, тешким условима пандемије, у којима се наша земља снашла боље него многе далеко богатије. Ресор животне средине се у бројним областима преклапа и са другим министарствима, а са Министарством рударства и енергетике имамо посебно блиске заједничке изазове и циљеве. Развој енергетике и очување животне средине нераскидиво су повезани и наш заједнички циљ је да се из године у годину све више приближавамо европским стандардима и када је реч о декарбонизацији, енергетској транзицији, зеленој енергији. Зато је формирање радне групе, решење од којег се очекује конструктиван дијалог и таргетиран приступ у решавању наших заједничких еколошких и привредних проблема. И у економском и у еколошком смислу грађане и грађанке Србије и региона може да охрабри Национални инвестициони програм који је представио председник Вучић, а у чијем фокусу су питања заштите животне средине, заштита вода, постројења за пречишћавање и изградња канализације за све. Овим је сада свима јасно да заштита животне средине постаје приоритет у наредним годинама. Како по Вашем мишљењу може да се ради на даљем подизању еколошке свести? Влада Републике Србије и наше Министарство су правовремено и тачно информисање поставли као један од приоритета у наредном периоду. Право грађана Србије јесте да знају у каквом окружењу живе и ми се тога држимо. Притисак јавности и медија може нам помоћи да брже и успешније завршимо еколошку транзицију коју смо започели. Свест и сазнање да не живимо у еколошки идеалном окружењу помаже нам да процесе убрзамо и да у наредном периоду повећамо еколошка издвајања у Буџету. Фискална консолидација која је почела крајем 2014. омогуц́ила је Србији да избегне кризу јавног дуга – од годишњег дефицита од 6,6% БДП-а (2,2 милијарде евра) у 2014, Србија је достигла уравнотежени буџет у 2017, 2018. и 2019. години, где је јавни дуг опао са скоро 75% БДП-а на испод 60% БДП-а. Ово је сигурно и заслуга високо развијене еколошке свести и потреба грађана и грађанки, као и организација цивилног друштва о значају заштите животне средине. Моје искуство као инжењера који је добар део каријере провео на терену говори да смо као народ свесни свог значаја здравог окружења. То нам говори и брига за реке и загађен ваздух, између осталог, која је јако изражена код наших грађана. Поучен искуством других, верујем да ће и приказивање дорбих примера, не само црних тачака, постићи ефекат и на ону мањину којој је свеједно, па чак и на оне неодговорне. При томе ни најмање не мислим да треба да жмуримо на евидентне проблеме, као што се види из актиности и планова, управо ходамо врло отворених очију и са великом бригом. С друге стране, морамо да промовишемо добре примене, чисте реке, контејнере за сепарацију, привреднике који воде рачуна, друштвену одговорност, ново дрвеће и успешне акције и институција и привреде и цивилног сектора, па и појединаца. Позитиван пример и лепа слика, употпуњена чињеницама о могућим последицама неодговорног понашања и загађивања довешће до тога да и онај најтврђи и најнемарнији појединац стави прст на чело пре него што крене да истовари приколицу са отпадом тамо где му није место, али и да осети страх од става јавности, посете инспектора и запрећене казне. Ту нема места за компромисе и наше старе, добро познате везе и везице. Сигуран сам да ћемо улагање у животну средину врло брзо осетили кроз смањење здравственог буџета, мањи број дана на боловању и што је најважније кроз смањивање броја прераних смрти изазваних загађењем. Према томе, улагања у заштиту животне средине више не смемо посматрати као трошак, већ као савремени патриотизам у борби за здравље и природу државе коју волимо и у којој живимо.