2017-03-22
Широм планете 22. марта се обележава Светски дан вода, који је усвојен резолуцијом Уједињених нација у децембру 1992. године. Овогодишњом темом под слоганом “Отпадне воде” Уједињене нације желе да нас упозоре да је проблем отпадних вода проблем глобалних размера, јер број становника који се суочава са проблемом недостатка воде свакодневно расте. За Зелене Србије отпадне воде представљају један од највећих еколошких проблема. Србија далеко каска за Европом, што потврђује чињеница да је Београд једини главни град у Европи који своје отпадне воде испушта директно у Саву и Дунав, без претходног третирања. Ништа боље стање није ни у другим деловима државе, јер управо због великог броја септичких јама и ниског степена покривености канализацијом (56% становништва је прикључено на систем јавне канализације) у погледу комуналне инфраструктуре Србија се налази скоро на дну лествице европских земаља. Европска директива о пречишћавању отпадних вода захтева да сва насеља преко 2 000 становника имају постројење за пречишћавање отпадних вода. Србију очекује изградња од око 320 постројења за третирање отпадних вода, од којих је само 40 изграђено, али мали број њих испуњава еколошке стандарде, јер су постројења већ превазиђена и по капацитету и по технологији пречишћавања. Подземни и површински токови су загађени отпадним водама из градских средина, отпадним водама из индустрије, отпадним водама са депонија и пестицидима са пољопривредних површина, и све више су оптерећени азотом и фосфором из вештачких ђубрива и детерџената. Услед неразвијене инфраструктуре, третира се само 10% отпадних вода, па нас у наредном периоду очекује напоран рад на испуњењу обавеза из Поглавља 27, чији трошкови за ову област износе око 5,6 милијарди евра. Зелени Србије истичу да је неопходан предуслов за квалитетно решавање проблема отпадних вода изградња колектора за њихово пречишћавање. Савремени процеси пречишћавања отпадних вода заснивају се углавном на биолошким процесима. Они представљају примере добре праксе, јер отпадни материјали који се добијају у току третмана отпадних вода представљају корисне сировине. Као пример издвајамо муљ који се може употребити у пољопривредној производњи као ферметисано ђубриво, и биогас који се може искористити за производњу енергије. Индустрија за прераду отпадних вода кроз примену нових технологија са самоодрживим системима представља велики потенцијал за развој зеленог бизниса и отварањe нових радних места. Поред тога, приоритет треба да нам буде штедња, рационално коришћење и очување овог природног ресурса.