2016-09-29
У петак, 14. октобра 2016. године, Европска комисија ће врло вероватно Сталном одбору за биљке, животиње, храну и храну за животиње поднети три нарцта правилника о обнављању дозволе за гајење три генетски модификоване сорте кукуруза у ЕУ: 1) Монсанто кукуруз Мон810 (отпоран на кукурузни пламенац) 2) Syngenta кукуруз БТ11 (који производи токсин Бт (Bacillus thuringensis) против кукурузног пламенца и отпоран је на групу хербицида). 3) Dupont кукуруз ТЦ1507 (отпоран на кукурузни пламенац и групу хербицида) Због тога Зелени/ЕФА група у Европском парламенту покрећу ове недеље дугорочну кампању против употребе ГМО у Европској унији. Није свима познато да су у Европској унији генетски модификовани организми предмет посебне регулативе: пре него да се изда дозвола за сејање или коришћење у људској исхрани или прехрани животиња, они морају да се подвргну процени утицаја са здравственог и еколошког аспекта, од стране Европске агенције за храну и безбедност (ЕФСА). Процену утицаја потом одобрава одређени одбор, пре него што се декларишу као ГМО. Процена ризика коју ради Агенција има ипак много недостатака, као што су мањак транспарентности и употреба индустријских истраживања и студија. Уз то, недавно је ступио на снагу такозвани закон “искључења” којим се појединачним државама чланицама дозвољава да забрањују гајење генетски модификованих биљака на својој територији, чак иако за то постоји одобрење на нивоу ЕУ. Али, ако те државе чланице одбијају да гаје ГМО биљке на својој земљи, те биљке неће одједном нестати са њихових граница. Због тога постоји јасна потреба да се стане у одбрану те исте забране и на нивоу ЕУ. Претходних година ниједна дебата о гајењу ГМО биљака на Сталном одбору није никада освојила квалификовану већину у корист нових дозвола или обнављања дозвола за гајење генетски модификованих биљака. Али прошле године, ситуација се променила и такозвани закон “искључења” ступио је на снагу. Њиме се појединачним државама чланицама дозвољава да уводе забрану гајења ГМ биљака на својим територијама чак иако је то одобрено на нивоу ЕУ. Предвиђа се (укључујући и биотехнолошку индустрију) да ће то довести до тога да оне државе чланице које су против гајења ГМО биљака буду “флексибилније” када дође на ред гласање о дозволи за гајење на ЕУ нивоу. Била би велика грешка обновити дозволу за те генетски модификоване биљке. Постоји шест разлога зашто, кажу Зелени у Европском парламенту, и то: 1 – Грађани ЕУ не желе ГМО – Последње ЕУ истраживање јавног мњења о биотехнологији јасно показује да је већина ЕУ становника против ГМО. 54% становника ЕУ сматра да ГМО нису безбедни за њих и њихове породице (само 30% сматра да јесу). Само то је довољно да се ГМО забрани у ЕУ, и на њивама и у храни. Грађани имају право да одлуче које технологије ће се користити у њиховом сопственом друштву. 2 – Биотехонологије омогућавају приватизацију живота. Трансгенеза и најмодерније биотехнологије дозвољавају патентирање добијених модификованих сорти биљака. То значи да су ГМ биљке које се саде на нашим пољима, њихово семе и храна и прехрана за животиње покривени патентима које поседују агро-индустријски гиганти, као што су Monsanto, Syngenta и Dupont. Тиме се омогућава приватизација живота и монопол над природом од стране шачице глобалних агрохемијских компанија, али такође и приватизација хране од стране приватних интереса, што представља опасан тренд у смислу суверености хране. 3 – Коегзистенција између ГМО усева и оних усева који нису ГМО је могућа – Од суштинског је значаја за пољопривреднике да могу да изаберу да не гаје ГМО производе. То је посебно важно за произвођаче органске хране (важан и растући сектор у ЕУ) за које контаминирање ГМО производима води до одузимања сертификата (немогућности да продају своје производе као органске). 4 – Гајење ГМО биљака значи више пестициде у нашој околини. Три сорте ГМО кукуруза за чиије је гајење предложено обнављање дозволе производе сопствени пестицид (Бт токсин) против кукурзног пламенца. Дозволити гајење тих сорти ГМО кукуруза на пољима ЕУ значи више хемијски опасних производа на нашем тлу, у ваздуху и води, у већем обиму и дугорочније. 5 – Ствара се “супер-коров укрштањем са дивљим биљкама”. Постоје докази о супер-корову који настаје из ГМ биљака које су отпорне на хербициде, а које су укрштене са својим дивљим “сродницима”. Тиме долази до стварања хибрида који су такође отпорни на хербициде, тако да се користе јачи и опаснији пестициди који се користе за њихову хемијску контролу (на пример, теосинта, коју модификовани ген претвара у “супер-коров” који је отпорнији од хербицида). 6 – Постоје алтернативе! Ове три ГМО биљке не обезбеђују никакву суштинску предност потрошачима: нису ни здравије, ни јефтиније. Тврди се да пољопривредници који их узгајају могу да поједноставе радње везане за њихово гајење, али ГМО заправо уништава плодност земљишта и биодиверзитета, на дуги рок. Да би се заштитио кукуруз од пламенца, најбоље оруђе су одговарајуће ротације и то је ефикаснији метод од хемијских пестицида. Природни инсектициди (као што је немодификовани Bacillus thuringiensis, на пример) или природне супстанце ниског ризика, могу такође да се користе и дају задовољавуће резултате.