Ivan Karić, State Secretary at the Ministry of Environmental Protection
You have said that this year’s environmental budget will be bigger than ever. What are the priorities on your 2021 agenda?
Since the new government was formed, air pollution has become an important topic. In the first three months of this year, we launched competitions and started implementing projects relating to the replacement or overhaul of boiler rooms and individual fireplaces, in order to switch to more environmentally friendly energy sources as soon as possible. So far, we have supported more than 50 local governments.
Due to the fact road and public transport also pollute the environment to a certain extent, we have also set aside funds to subsidize the purchase of electric and hybrid vehicles.
When it comes to wastewater, we plan to build wastewater treatment plants in 28 towns. We are going to pay special attention to the sewerage grid. The first steps in terms of project design have already been made, and financing has been provided through the credit line of the Council of Europe Development Bank in the amount of 200 million euro.

“Raising people’s awareness of the importance of preserving the environment must be constantly in focus and our Ministry has been continuously working on that”

The Ministry will also help local self-governments in the rehabilitation of illegal landfills, and Minister Vujović called on cities and municipalities to map them on their territories. Furthermore, we have a long-term plan to construct eight regional wastewater treatment centres in line with European standards. We have are negotiating with the European Bank for Reconstruction and Development to get a credit line of 100 million euro to finance these projects.
When all the projects are implemented, I expect that the ecological situation in Serbia will be much better, and that is the most important task of the new Environment Ministry. We are confident that we are going to succeed because environmental issues are at the top of the priorities of the Serbian government and especially President Vučić.
Chapter 27 is extremely complex and requires large financial resources. How far has Serbia come in this process?
In January 2020, Serbia submitted the Negotiating Position for Chapter 27 to the European Commission for consideration and opening of the chapter. The negotiating position is the most important tool for solving environmental problems and the mechanism by which we will establish an environmental protection system to ensure a better quality of life for all people in Serbia, whilst following the example of EU countries.
While preparing our negotiating position, we identified environmental problems in Serbia and concluded that the biggest investments should be made in the waste and waste sector.
Preparing for negotiations and developing a negotiating position is a necessary part of accession, but not the ultimate goal. Putting to use the experience accumulated in the EU is the most important thing considering that the EU has managed to secure good air quality, clean water, a high recycling rate and reduce industrial pollution.
The negotiating position is a means to achieve better living conditions for all people. EU accession creates an opportunity for Serbia to improve and harmonize its standards, which will definitely lead us to achieve our goals much quicker.
By signing the Declaration on the Green Agenda for the Western Balkans in Sofia, the countries of the region have committed themselves to a series of concrete actions. What exactly does this mean for Serbia and what have we committed ourselves to?
The Green Agenda for the Western Balkans is one of the priorities to which we are committed. By adopting it, we have shown a strong will and determination to tackle all environmental and economic challenges related to environmental protection and climate change. Nowadays, environmental problems and climate change can only be solved in a regional framework. The Ministry of Environment fully supports this initiative. We must recognize that environmental protection and the fight against climate change in the Western Balkans are segments in which we need to invest in the coming period.
I believe that a comprehensive, regional programme of adaptation and mitigation of climate change is needed. This is an area that has the potential to be a link in the region, as it is unencumbered by political differences.

“The Green Agenda for the Western Balkans is one of the priorities to which we are committed”

The most important thing to raise the quality of life and health of present and future generations, but also to improve the economy in the Western Balkans region through the development of the green and circular economy, which represent the future of the European Union.
Regional countries have committed themselves to working together with the EU to make Europe a climate-neutral continent by 2050. The Serbian Assembly adopting the Law on Climate Change last month is a step in that direction.
The EU and the European Investment bank and quite a few other institutions have been supporting Serbia on its ‘green’ road the green economy. What questions does this transition raise?
EU accession provides a good opportunity for Serbia to improve environmental protection and the share of the green economy, which are essential for achieving a better quality of life for people in Serbia. Together, as the Government, we strive for cleaner transport, less polluting industries, the use of high quality fuels, changing the environmental behaviour of both businesses and individuals, and sustainable household heating systems which implementation we want to expedite. Substantial investments in green infrastructure and transition already have a positive impact on improving health, quality of life and regional development, as does a long-term stimulus for the economic growth of the entire country.
The construction of the railroad to Budapest and a transport link to Thessaloniki, on which President Vučić and the Government have been working hard, will certainly significantly contribute to the reduction of carbon emission, especially in the area through which the Belgrade-Niš motorway, one of the key Balkan roads, passes.
Air pollution is a complex environmental problem and its solution requires large investments. What crucial changes will take place to mitigate this issue?
Our air protection laws are largely in line with the EU requirements, and we will continue harmonizing them with the EU regulations this year too.
In order to reduce the pollution that is especially pronounced during the heating season as a result of the use of primarily fuel oil and coal, for the first time this year, we have launched competitions in which local governments can participate to switch to more environmentally friendly energy sources. We have allocated 300 million dinars for this purpose, as well as 100 million for afforestation and landscaping of public areas. Thanks to the engagement of Minister Vujović, the competitions were implemented quickly and the funds were disbursed to over 50 local governments. In terms reducing pollution caused by road and public traffic, we need to have more vehicles that are in line with the new Euro standards and norms but also increase the number of electric and hybrid vehicles, which is something that our ministry is already working on.
Do you plan to cooperate with other ministries, such as the Ministry of Energy, on carrying out decarbonisation by 2030?
The Ministry of Environment overlaps with other ministries in numerous areas, and we have particularly close and common challenges and goals with the Ministry of Mining and Energy. Energy development and environmental protection are inextricably linked and our common goal is to get closer to European standards year on year. We have formed a working group that will be engaged in jointly eliminating environmental and economic problems.
In both economic and environmental terms, people in Serbia and the region will benefit from the National Investment Programme presented by President Vučić, which focuses on environmental issues, water protection, treatment plants and construction of sewers for all. This highlights the fact that environmental protection is becoming a priority in the coming years.
How would you rate the overall environmental awareness of people in Serbia?
Raising people’s awareness of the importance of preserving the environment must be constantly in focus and our Ministry has been continuously working on that. People must be aware that it is only up to us to decide what kind of environment we will leave as a legacy to future generations. I am confident that we are going to feel the benefits of environmental investments very quickly by having a healthier environment. Investments in environmental protection should be viewed as modern patriotism in the fight for the health and nature of the country we love and live in.

Иако сурогат блискости, њу смо одржавали на Фејсу. Последња Славкова објава, духовита, датирана је 21. марта и гласила је „Можда је тоалет папир јефтинији од марамица. Не знам!“ Последња директна порука, можда и разговор – поводом мог рођендана. Таман да му за мање од две седмице од данас узвратим, кад и он, ко би по изгледу и насмејаности рекао, пређе фамозну границу 65+.
Није Славко дочекао те две недеље до рођендана, шок за породицу, пријатеље, другаре стигао је из болнице – 20. априла, с надом опорављен на респиратору, изгубио је битку. Сврстао се у статистику преминулих „као последица болести“.
Не мирим се, посебно у Славковом случају са овом еуфемистичком стручно-бирократском формулацијом. Није човек, тај човек – последица. Славко Глибетић је био узрок, покретач много тога доброг, бројни су сведоци.
А последица заразе, болести и мера биће то што нећемо моћи да се достојно, како је заслужио, сутра у пола три на Лешћу опростимо од њега. Ни породица, ни деца расута и сад блокирана по свету, ни бројни сарадници, његови Мокрогорци, пословни пријатељи, получиоци његове доброте и доброчинстава…
Неће бити прилике да се сутра заједно подсетимо, али прилике за то Славко је оставио и материјално и морално, као својеврсну баштину, на много места и међу многима у Србији. Градитељ, еколошки друштвени, зелени активиста и по себи и у формалним покретима, неуморан – из пројекта у пројекат, коначно и пријатељ Данаса…
Да је иза себе оставио, као главни градитељ, само непревазиђену Шарганску осмицу, довољно би било за дуго-дуго сећање. И поштовање.
И још читава Мокра Гора, као јединствено осмишљени градитељски концепт.
Тамо, у једној удубини у стенама, „родном месту“ удружења Мокрогораца, одакле је све почело, има амфитеатар са полукругом великих камених столица предвиђених за прве осниваче, а Славкова је, нормално, на средишњем месту.
Шалили смо се, кад нам је то показивао, да недостаје још пола круга па да буде као у Витезова Округлог стола. Али, ова реч је наслову из другог разлога. Она у дубини словенских језика значи – победник. Тако запамтимо Славка Глибетића, побеђивао је све до накјуче.

Током припреме преговарачке позиције, ми смо практично идентификовали све еколошке проблеме у Србији.
Нјихов број, нажалост, није мали. Након више деценија небриге о животној средини и дуготрајне транзиције
привреде, суочавамо се са изазовима и проблемима готово у свим областима. Улагања у сектор вода и
сектор отпада су најзахтевнија и најскупља. Она могу достићи око 7,5 милијарди евра. Предвиђено је да се
такве инвестиције финансирају из фондова ЕУ (64%), државног (18%) и локалног (4%) буџета, као и фондова и
зајмова (14%). Плус укупан износ инвестиција потребан за постизање потпуне усклађености са Директивом
о индустријским емисијама је око 1,3 милијарде евра. Припрема преговарања и развој преговарачке позиције
је неопходан део приступања, али не и крајњи циљ. Најбитније у свему је коришћење искуства акумулираног
у ЕУ, јер је она успела да осигура добар квалитет ваздуха, чисту воду, високу стопу рециклирања и
смањење индустријског загађења.
У том смислу, када је животна средина у питању, сам улазак у ЕУ није пресудно битан, колико је важно да
добијемо добру животну средину која штити здравље грађана Србије, јер је наш крајњи циљ здрава и зелена
Србија. Управо овде, преговарачка позиција има практично и најавжније дејство, јер она представља
средство да се остваре бољи услови живота за све грађане. Приступање ЕУ пружа могућност Србији да
побољша и усклади своје стандарде, што нас води, сигуран сам, ка брзом достизању ових циљева.
 Потписивањем Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан, земље региона
обавезале су се на низ конкретних акција. На шта смо се ми обавезали и да ли је ово за нашу
државу прилика или обавеза?
Србија је прошле године потписала Софијску декларацију. Зелена агенда за Западни Балкан је једно од
приоритетних питања којем смо посвећени. Нјеним усвајањем показујемо снажну вољу и решеност да се
ухватимо укоштац са свим еколошким и економским изазовима који се тичу заштите животне средине и
климатских промена. Проблеми животне средине и климатских промена у данашњем времену једино се
могу решавати у регионалним оквирима. Министарство заштите животне средине потпуно подржава ову
иницијативу. Јако је битно што је препознато да је заштита животне средине и борба против климатских промена
на Западном Балкану област у коју треба улагати у наредном периоду.
Сматрам да је потребна израда свеобухватног, регионалног програма адаптације (прилагођавање) и
митигација (ублажавање) на климатске промене. Ово је област која има потенцијала да буде фактор
повезивања у региону, јер је неоптерећена политичким проблемима и разликама. Једино је важно подићи
квалитет живота и здравља садашњих и будућих генерација, али и унапредити привреду у регион Западног
Балкана кроз развој зелене и кружне економије, која представља будућност Европске уније.
Земље региона су се обавезале да ће заједно са ЕУ радити на циљу да до 2050. године Европа буде
климатски неутралан континент. Ми смо као министарство и Влада већ започели са развојем енергетских и
климатских планова са јасним мерама за смањење емисија гасова са ефектом стаклене басте. Усвајање
Закона о климатским променама у Народној скупштини прошлог месеца иде у прилог овој тези. Даље,
обавезали смо се на сарадњу у припреми процене социо-економског утицаја декарбонизације на сваку
земљу и на нивоу региона у циљу праведне транзиције, давање приоритета енергетској ефикасности и
повец́ање удела обновљивих извора енергије. Према томе, ово је јединствена прилика за Србију за отварање
зелених радних места и поправљање квалитета живота и еколошке ситуације.
 Србију на њеном путу ка зеленој економији подржавају и Европска Унија као и ЕИБ, и многе
другефинансијске институције. Која све питања отвара ова транзиција?

Србија се окреће чистијој и еколошкој производњи. Ми смо већ суочени са трговином емисијама, карбонским
кредитима и великим еко-иновацијама у енергетском сектору. Неке земље су постале енергетски позитивне
користећи обновљиве изворе. Ми не смемо да затворимо очи ни када су у питању еколшка и енергетска
транзиција и независност, ни када су у питању обновљиви извори. Ипак, својеврсна еколошка и енергетска
транзиција и трансформација мора се дешавати и планирати веома пажљиво, како ни једног тренутка не би смо
угрозили енергетску стабилност и независност наше земље. Сматрам да је тема “транзиције” један од
највећих изазова за Србију. За политичаре, институције, научне раднике, иноваторе, привреду, образовне
институције и цивилно друштво.
Повец́ање улагања у заштиту животне средине и пут ка зеленој економији побољшало би буџетске структуре
и имало позитиван утицај на економски раст у кратком року. Приступање ЕУ пружа добру прилику за Србију да
побољша заштиту животне средине и удео зелене економије који су од суштинског значаја за бољи квалитет
живота грађана Србије. Сви заједно, цела Влада, тежимо чистијем транспорту, мање загађујућим
индустријама, коришћењу горива високог квалитета, промени еколошког понашања привреде и грађана, и
одрживим системима грејања домаћинстава и желимо да убрзамо њихову примену. Велике инвестиције у
зелену инфраструктуру и транзицију већ имају позитиван утицај на побољшање здравља, квалитета живота и
регионалног развоја, као и дугорочан подстицај за економски раст целе земље. Изградња пруге ка
Будимпешти и повезивање са Солуном, на чему председник Александар Вучић и Влада интензивно раде,
свакако ће значајно допринети смањењу угљеничних емисија, нарочито у зони аутопута Београд – Ниш,
једне од кључних балканских саобраћајница.
 Загађење ваздуха је еколошки проблем чије решавање захтева велика улагања. Које кључне
промене нас чекају по овом питању?
Загађење ваздуха и заштита животне средине не познају границе. Примена захтева ЕУ за заштиту ваздуха
обезбеђује основу за заједничко деловање. Ово је најефикаснији начин да се обезбеди здраво окружење
за људе у Србији и другим земљама. Наше законодавство у области заштите ваздуха је у великој мери
усклађено са захтевима ЕУ. Ипак, потребне су додатне мере и потпуно преношење очекујемо да ће бити
постигнуто до краја 2021. године.
У Србији, у 2019. и 2020. години производња електричне и топлотне енергије биле су одговорне за 90%
емисије сумпор-диоксида (СО₂) у ваздух. Са друге стране, доминантан удео честица ПМ10 (57%) и ПМ 2,5
(77%) потиче из топлана снаге мање од 50 МW и индивидуалних ложишта. Ово најпре упућује шта је извор
енормног загађења током зимских дана и месеци у општинама и градовима Србије. Највеће емисије
азотних оксида (НОx) долазе из термоелектрана, друмског саобраћаја, као и минералне и хемијске
индустрије.
Када је реч о загађењу које долази у грејној сезони због коришћења пре свега мазута и угља лошег
квалитета, по први пут ове године министарство је расписало конкурсе за локалне самоуправе. За ове
потребе смо обезбедили 300 милиона динара и то за прелазак на еколошки прихватљивије енергенте. Такође,
обезбедили смо 100 милиона динара за пошумљавање и озелењавање јавних површина. Услед велике бриге и
пажње министарке Вујовић за проблем квалитета ваздуха у градовима и општинама, ови конкурси су већ
реализовани и средства су подељена у више од 50 локалних самоуправа. Када је реч о смањењу загађења
које долази због друмског и јавног саобраћаја, потребно је да се повећа заступљеност возила која су у
складу са новим еуро стандардима и нормама, али и број електро возила и возила на хибридни погон на чему
наше министарство већ ради.

Вођени идејом да свака локална самоуправа има различите и специфичне проблем, у оквиру Министарства
смо формирали посебно одељење за сарадњу с јединицама локалне самоуправе. На овај начин кроз
свакодневну комуникацију имамо прецизне податке који су то проблеми у локалним срединама и на брз и
ефикасан начин их решавамо на задовољство наших суграђана.
 Да ли је планирана сарадња са другим министарствима?
Наше министарство интегрише практично све ресоре, од водопривреде, енергетике, локалне самоуправе,
привреде, па до здравља, образовања и културе. Као и са канцеларијом за јавна улагања и посебним
републичким организацијама. У сваком специфичном ресору налази се спона која нас директно повезује.
Један од посебних изазова пред нама јесте еколошко право, односно интеграција инструмената заштите
животне средине у правосудни систем. Морамо пооштрити казнену политику за несавесно одношење према
природи и намерно загађивање, јер је то директан атак на здравље грађана и подривање свеукупних
напора за побољшање квалитета живота у нашој земљи, посебно у овим, тешким условима пандемије, у
којима се наша земља снашла боље него многе далеко богатије.
Ресор животне средине се у бројним областима преклапа и са другим министарствима, а са Министарством
рударства и енергетике имамо посебно блиске заједничке изазове и циљеве. Развој енергетике и очување
животне средине нераскидиво су повезани и наш заједнички циљ је да се из године у годину све више
приближавамо европским стандардима и када је реч о декарбонизацији, енергетској транзицији, зеленој
енергији. Зато је формирање радне групе, решење од којег се очекује конструктиван дијалог и таргетиран
приступ у решавању наших заједничких еколошких и привредних проблема.
И у економском и у еколошком смислу грађане и грађанке Србије и региона може да охрабри Национални
инвестициони програм који је представио председник Вучић, а у чијем фокусу су питања заштите животне
средине, заштита вода, постројења за пречишћавање и изградња канализације за све. Овим је сада свима
јасно да заштита животне средине постаје приоритет у наредним годинама.
 Како по Вашем мишљењу може да се ради на даљем подизању еколошке свести?
Влада Републике Србије и наше Министарство су правовремено и тачно информисање поставли као један од
приоритета у наредном периоду. Право грађана Србије јесте да знају у каквом окружењу живе и ми се тога
држимо. Притисак јавности и медија може нам помоћи да брже и успешније завршимо еколошку транзицију коју
смо започели. Свест и сазнање да не живимо у еколошки идеалном окружењу помаже нам да процесе
убрзамо и да у наредном периоду повећамо еколошка издвајања у Буџету. Фискална консолидација која
је почела крајем 2014. омогуц́ила је Србији да избегне кризу јавног дуга – од годишњег дефицита од 6,6%
БДП-а (2,2 милијарде евра) у 2014, Србија је достигла уравнотежени буџет у 2017, 2018. и 2019. години, где
је јавни дуг опао са скоро 75% БДП-а на испод 60% БДП-а. Ово је сигурно и заслуга високо развијене
еколошке свести и потреба грађана и грађанки, као и организација цивилног друштва о значају заштите животне
средине.
Моје искуство као инжењера који је добар део каријере провео на терену говори да смо као народ свесни
свог значаја здравог окружења. То нам говори и брига за реке и загађен ваздух, између осталог, која је
јако изражена код наших грађана. Поучен искуством других, верујем да ће и приказивање дорбих примера,
не само црних тачака, постићи ефекат и на ону мањину којој је свеједно, па чак и на оне неодговорне. При
томе ни најмање не мислим да треба да жмуримо на евидентне проблеме, као што се види из актиности и
планова, управо ходамо врло отворених очију и са великом бригом. С друге стране, морамо да
промовишемо добре примене, чисте реке, контејнере за сепарацију, привреднике који воде рачуна,

друштвену одговорност, ново дрвеће и успешне акције и институција и привреде и цивилног сектора, па и
појединаца. Позитиван пример и лепа слика, употпуњена чињеницама о могућим последицама
неодговорног понашања и загађивања довешће до тога да и онај најтврђи и најнемарнији појединац стави
прст на чело пре него што крене да истовари приколицу са отпадом тамо где му није место, али и да осети
страх од става јавности, посете инспектора и запрећене казне. Ту нема места за компромисе и наше
старе, добро познате везе и везице.
Сигуран сам да ћемо улагање у животну средину врло брзо осетили кроз смањење здравственог буџета,
мањи број дана на боловању и што је најважније кроз смањивање броја прераних смрти изазваних
загађењем. Према томе, улагања у заштиту животне средине више не смемо посматрати као трошак, већ
као савремени патриотизам у борби за здравље и природу државе коју волимо и у којој живимо.