Slavko Glibetić (1955 – 2020)

In memoriam:
Slavko Glibetić (1955 – 2020)
Zeleni vitez od Mokre Gore
Nismo se zbog drugih obaveza prečesto viđali poslednjih meseci.
Piše: Božidar Andrejić, novine Danas 23. aprila 2020.

slika

Iako surogat bliskosti, nju smo održavali na Fejsu. Poslednja Slavkova objava, duhovita, datirana je 21. marta i glasila je „Možda je toalet papir jeftiniji od maramica. Ne znam!“ Poslednja direktna poruka, možda i razgovor – povodom mog rođendana. Taman da mu za manje od dve sedmice od danas uzvratim, kad i on, ko bi po izgledu i nasmejanosti rekao, pređe famoznu granicu 65+.
Nije Slavko dočekao te dve nedelje do rođendana, šok za porodicu, prijatelje, drugare stigao je iz bolnice – 20. aprila, s nadom oporavljen na respiratoru, izgubio je bitku. Svrstao se u statistiku preminulih „kao posledica bolesti“.
Ne mirim se, posebno u Slavkovom slučaju sa ovom eufemističkom stručno-birokratskom formulacijom. Nije čovek, taj čovek – posledica. Slavko Glibetić je bio uzrok, pokretač mnogo toga dobrog, brojni su svedoci.
A posledica zaraze, bolesti i mera biće to što nećemo moći da se dostojno, kako je zaslužio, sutra u pola tri na Lešću oprostimo od njega. Ni porodica, ni deca rasuta i sad blokirana po svetu, ni brojni saradnici, njegovi Mokrogorci, poslovni prijatelji, polučioci njegove dobrote i dobročinstava…
Neće biti prilike da se sutra zajedno podsetimo, ali prilike za to Slavko je ostavio i materijalno i moralno, kao svojevrsnu baštinu, na mnogo mesta i među mnogima u Srbiji. Graditelj, ekološki društveni, zeleni aktivista i po sebi i u formalnim pokretima, neumoran – iz projekta u projekat, konačno i prijatelj Danasa…
Da je iza sebe ostavio, kao glavni graditelj, samo neprevaziđenu Šargansku osmicu, dovoljno bi bilo za dugo-dugo sećanje. I poštovanje.
I još čitava Mokra Gora, kao jedinstveno osmišljeni graditeljski koncept.
Tamo, u jednoj udubini u stenama, „rodnom mestu“ udruženja Mokrogoraca, odakle je sve počelo, ima amfiteatar sa polukrugom velikih kamenih stolica predviđenih za prve osnivače, a Slavkova je, normalno, na središnjem mestu.
Šalili smo se, kad nam je to pokazivao, da nedostaje još pola kruga pa da bude kao u Vitezova Okruglog stola. Ali, ova reč je naslovu iz drugog razloga. Ona u dubini slovenskih jezika znači – pobednik. Tako zapamtimo Slavka Glibetića, pobeđivao je sve do nakjuče.



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)