Dan planete

Najavljeno je da će u ovoj godini budžet za ekologiju biti dovoljan za rešavanje dela
nagomilanih ekoloških problema u Srbiji. Šta su prioriteti nove ekološke administracije u 2021?
Prioriteti ministarstva jesu konačno i odlučno rešavanje višedecenijskih problema zagađenja vazduha,
pravilan tretman otpadnih voda i rešavanje problema divljih deponija.
Od kada je formirana nova Vlada mi bez ustezanja govorimo o aerozagađenju, na nacionalnom i
lokalnom nivou. Veoma značajna finansijska sredstva su opredeljena kako bismo ciljano delovali na
najveće uzročnike ovog problema. Problem sa kvalitetom vazduha u lokalnim samoupravama (Valjevo,
Kragujevac, Smederevo, Kosjerić, Leskovac, Užice…) već smo počeli da rešavamo. U prva tri meseca ove
godine već smo ušli u realizaciju projekata za zamenu ili rekonstrukciju kotlarnica i individualnih ložišta.
Želja našeg ministarstva je bila da gradovi i opštine što pre pređu na ekološki prihvatljivije energente.
Do sada smo već podržali više od 50 lokalnih samouprava. I ovakvi projekti će se nastaviti i u budućnosti,
jer verujemo da je ovo način da se popravi stanje vazduha, ali pre svega zdravlje naših građana. Zbog
određenog udela u zagađenju koje generiše drumski i javni saobraćaj, odvojili smo sredstva kroz
konkurse za subvencionisanje vozila na elektro i hibridni pogon.
Kada je reč o otpadnim vodama, planiramo izgradnju fabrika za njihovo prečišćavanje u 28 lokalnih
samouprava. Posebna pažnja će biti posvećena i proširenju kanalizacione mreže i obuhvata sakupljanja
komunalnih otpadnih voda. Prvi koraci u smislu projektovanja su već napravljeni, a finansiranje je
obezbeđeno kroz kreditnu liniju Razvojne banke Saveta Evrope u iznosu od 200 miliona evra.
Ministarstvo je već pozvalo gradove i opštine da mapiraju divlje deponije na svojim teritorijama, kako
bismo im pomogli u njihovoj sanaciji. Uz to imamo i dugoročniji plan, koji se odnosi na izgradnju osam
regionalnih centara za tretman otpada po evropskim standardima. Za ove projekat pregovaramo sa
Evropskom bankom za obnovu i razvoj za kreditnu liniju od 100 miliona evra.
Pored ovih sredstava koje planiramo da ulažemo kroz saradnju sa partnerima poput EBRD, Razvojne
banke Saveta Evrope i drugih. Budžet Ministarstva zaštite životne sredine za ovu godinu iznosi 8,3
milijarde dinara. Očekujem da će, kada se sprovedu svi projekti, ekološka slika Srbije biti mnogo bolja, i
to je najvažniji zadatak nove ekološke administracije. Naš plan je ambiciozan, ali borba za zdravu životnu
sredinu nema alternativu. Nastavićemo da pripremamo i nove projekte, sve u cilju očuvanja prirode za
buduće generacije, a sigurni smo u uspeh jer su ekološke teme u vrhu prijoriteta Vlade Srbije.
 Poglavlje 27, čiji ste vi predsednik, je izuzetno kompleksno i iziskuje velika finansijska sredstva.
Dokle je Srbija stigla u pregovaračkom procesu?
Srbija je u januaru 2020. godine predala Pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 Evropskoj komisiji na
razmatranje i otvaranje poglavlja. Pregovaračka pozicija je najvažnije oruđe za rešavanje ekoloških
problema. Ona predstavlja mehanizam pomoću kojeg ćemo uspostaviti sistem zaštite životne sredine,
kako bi smo omogućili bolji kvalitet života svih građana u Srbiji, po ugledu na zemlje Evropske unije.
Dokument koji nazivamo Poglavlje 27 sadrži 1650 strana teksta na čijoj izradi je učestvovalo 150
stručnjaka iz 30 institucija. Osim teksta, tu je 14 strateških dokumenata koji detaljno opisuju status,
kvalitet i planove primene mera za poboljšanje ekološke situacije. Ostaje nam još izrada 10 dokumenata
u naredne 2 godine iz oblasti upravljanja hemikalijama, biocidnim sredstvima, zaštiti od buke i smanjenja
sadržaja zađađujućih materija u gorivima, kao i nacionalnom planu smanjenja emisija SO2 i NOx.

Tokom pripreme pregovaračke pozicije, mi smo praktično identifikovali sve ekološke probleme u Srbiji.
Njihov broj, nažalost, nije mali. Nakon više decenija nebrige o životnoj sredini i dugotrajne tranzicije
privrede, suočavamo se sa izazovima i problemima gotovo u svim oblastima. Ulaganja u sektor voda i
sektor otpada su najzahtevnija i najskuplja. Ona mogu dostići oko 7,5 milijardi evra. Predviđeno je da se
takve investicije finansiraju iz fondova EU (64%), državnog (18%) i lokalnog (4%) budžeta, kao i fondova i
zajmova (14%). Plus ukupan iznos investicija potreban za postizanje potpune usklađenosti sa Direktivom
o industrijskim emisijama je oko 1,3 milijarde evra. Priprema pregovaranja i razvoj pregovaračke pozicije
je neophodan deo pristupanja, ali ne i krajnji cilj. Najbitnije u svemu je korišćenje iskustva akumuliranog
u EU, jer je ona uspela da osigura dobar kvalitet vazduha, čistu vodu, visoku stopu recikliranja i
smanjenje industrijskog zagađenja.
U tom smislu, kada je životna sredina u pitanju, sam ulazak u EU nije presudno bitan, koliko je važno da
dobijemo dobru životnu sredinu koja štiti zdravlje građana Srbije, jer je naš krajnji cilj zdrava i zelena
Srbija. Upravo ovde, pregovaračka pozicija ima praktično i najavžnije dejstvo, jer ona predstavlja
sredstvo da se ostvare bolji uslovi života za sve građane. Pristupanje EU pruža mogućnost Srbiji da
poboljša i uskladi svoje standarde, što nas vodi, siguran sam, ka brzom dostizanju ovih ciljeva.
 Potpisivanjem Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, zemlje regiona
obavezale su se na niz konkretnih akcija. Na šta smo se mi obavezali i da li je ovo za našu
državu prilika ili obaveza?
Srbija je prošle godine potpisala Sofijsku deklaraciju. Zelena agenda za Zapadni Balkan je jedno od
prioritetnih pitanja kojem smo posvećeni. Njenim usvajanjem pokazujemo snažnu volju i rešenost da se
uhvatimo ukoštac sa svim ekološkim i ekonomskim izazovima koji se tiču zaštite životne sredine i
klimatskih promena. Problemi životne sredine i klimatskih promena u današnjem vremenu jedino se
mogu rešavati u regionalnim okvirima. Ministarstvo zaštite životne sredine potpuno podržava ovu
inicijativu. Jako je bitno što je prepoznato da je zaštita životne sredine i borba protiv klimatskih promena
na Zapadnom Balkanu oblast u koju treba ulagati u narednom periodu.
Smatram da je potrebna izrada sveobuhvatnog, regionalnog programa adaptacije (prilagođavanje) i
mitigacija (ublažavanje) na klimatske promene. Ovo je oblast koja ima potencijala da bude faktor
povezivanja u regionu, jer je neopterećena političkim problemima i razlikama. Jedino je važno podići
kvalitet života i zdravlja sadašnjih i budućih generacija, ali i unaprediti privredu u region Zapadnog
Balkana kroz razvoj zelene i kružne ekonomije, koja predstavlja budućnost Evropske unije.
Zemlje regiona su se obavezale da će zajedno sa EU raditi na cilju da do 2050. godine Evropa bude
klimatski neutralan kontinent. Mi smo kao ministarstvo i Vlada već započeli sa razvojem energetskih i
klimatskih planova sa jasnim merama za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene baste. Usvajanje
Zakona o klimatskim promenama u Narodnoj skupštini prošlog meseca ide u prilog ovoj tezi. Dalje,
obavezali smo se na saradnju u pripremi procene socio-ekonomskog uticaja dekarbonizacije na svaku
zemlju i na nivou regiona u cilju pravedne tranzicije, davanje prioriteta energetskoj efikasnosti i
povećanje udela obnovljivih izvora energije. Prema tome, ovo je jedinstvena prilika za Srbiju za otvaranje
zelenih radnih mesta i popravljanje kvaliteta života i ekološke situacije.
 Srbiju na njenom putu ka zelenoj ekonomiji podržavaju i Evropska Unija kao i EIB, i mnoge
drugefinansijske institucije. Koja sve pitanja otvara ova tranzicija?

Srbija se okreće čistijoj i ekološkoj proizvodnji. Mi smo već suočeni sa trgovinom emisijama, karbonskim
kreditima i velikim eko-inovacijama u energetskom sektoru. Neke zemlje su postale energetski pozitivne
koristeći obnovljive izvore. Mi ne smemo da zatvorimo oči ni kada su u pitanju ekolška i energetska
tranzicija i nezavisnost, ni kada su u pitanju obnovljivi izvori. Ipak, svojevrsna ekološka i energetska
tranzicija i transformacija mora se dešavati i planirati veoma pažljivo, kako ni jednog trenutka ne bi smo
ugrozili energetsku stabilnost i nezavisnost naše zemlje. Smatram da je tema “tranzicije” jedan od
najvećih izazova za Srbiju. Za političare, institucije, naučne radnike, inovatore, privredu, obrazovne
institucije i civilno društvo.
Povećanje ulaganja u zaštitu životne sredine i put ka zelenoj ekonomiji poboljšalo bi budžetske strukture
i imalo pozitivan uticaj na ekonomski rast u kratkom roku. Pristupanje EU pruža dobru priliku za Srbiju da
poboljša zaštitu životne sredine i udeo zelene ekonomije koji su od suštinskog značaja za bolji kvalitet
života građana Srbije. Svi zajedno, cela Vlada, težimo čistijem transportu, manje zagađujućim
industrijama, korišćenju goriva visokog kvaliteta, promeni ekološkog ponašanja privrede i građana, i
održivim sistemima grejanja domaćinstava i želimo da ubrzamo njihovu primenu. Velike investicije u
zelenu infrastrukturu i tranziciju već imaju pozitivan uticaj na poboljšanje zdravlja, kvaliteta života i
regionalnog razvoja, kao i dugoročan podsticaj za ekonomski rast cele zemlje. Izgradnja pruge ka
Budimpešti i povezivanje sa Solunom, na čemu predsednik Aleksandar Vučić i Vlada intenzivno rade,
svakako će značajno doprineti smanjenju ugljeničnih emisija, naročito u zoni autoputa Beograd – Niš,
jedne od ključnih balkanskih saobraćajnica.
 Zagađenje vazduha je ekološki problem čije rešavanje zahteva velika ulaganja. Koje ključne
promene nas čekaju po ovom pitanju?
Zagađenje vazduha i zaštita životne sredine ne poznaju granice. Primena zahteva EU za zaštitu vazduha
obezbeđuje osnovu za zajedničko delovanje. Ovo je najefikasniji način da se obezbedi zdravo okruženje
za ljude u Srbiji i drugim zemljama. Naše zakonodavstvo u oblasti zaštite vazduha je u velikoj meri
usklađeno sa zahtevima EU. Ipak, potrebne su dodatne mere i potpuno prenošenje očekujemo da će biti
postignuto do kraja 2021. godine.
U Srbiji, u 2019. i 2020. godini proizvodnja električne i toplotne energije bile su odgovorne za 90%
emisije sumpor-dioksida (SO₂) u vazduh. Sa druge strane, dominantan udeo čestica PM10 (57%) i PM 2,5
(77%) potiče iz toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta. Ovo najpre upućuje šta je izvor
enormnog zagađenja tokom zimskih dana i meseci u opštinama i gradovima Srbije. Najveće emisije
azotnih oksida (NOx) dolaze iz termoelektrana, drumskog saobraćaja, kao i mineralne i hemijske
industrije.
Kada je reč o zagađenju koje dolazi u grejnoj sezoni zbog korišćenja pre svega mazuta i uglja lošeg
kvaliteta, po prvi put ove godine ministarstvo je raspisalo konkurse za lokalne samouprave. Za ove
potrebe smo obezbedili 300 miliona dinara i to za prelazak na ekološki prihvatljivije energente. Takođe,
obezbedili smo 100 miliona dinara za pošumljavanje i ozelenjavanje javnih površina. Usled velike brige i
pažnje ministarke Vujović za problem kvaliteta vazduha u gradovima i opštinama, ovi konkursi su već
realizovani i sredstva su podeljena u više od 50 lokalnih samouprava. Kada je reč o smanjenju zagađenja
koje dolazi zbog drumskog i javnog saobraćaja, potrebno je da se poveća zastupljenost vozila koja su u
skladu sa novim euro standardima i normama, ali i broj elektro vozila i vozila na hibridni pogon na čemu
naše ministarstvo već radi.

Vođeni idejom da svaka lokalna samouprava ima različite i specifične problem, u okviru Ministarstva
smo formirali posebno odeljenje za saradnju s jedinicama lokalne samouprave. Na ovaj način kroz
svakodnevnu komunikaciju imamo precizne podatke koji su to problemi u lokalnim sredinama i na brz i
efikasan način ih rešavamo na zadovoljstvo naših sugrađana.
 Da li je planirana saradnja sa drugim ministarstvima?
Naše ministarstvo integriše praktično sve resore, od vodoprivrede, energetike, lokalne samouprave,
privrede, pa do zdravlja, obrazovanja i kulture. Kao i sa kancelarijom za javna ulaganja i posebnim
republičkim organizacijama. U svakom specifičnom resoru nalazi se spona koja nas direktno povezuje.
Jedan od posebnih izazova pred nama jeste ekološko pravo, odnosno integracija instrumenata zaštite
životne sredine u pravosudni sistem. Moramo pooštriti kaznenu politiku za nesavesno odnošenje prema
prirodi i namerno zagađivanje, jer je to direktan atak na zdravlje građana i podrivanje sveukupnih
napora za poboljšanje kvaliteta života u našoj zemlji, posebno u ovim, teškim uslovima pandemije, u
kojima se naša zemlja snašla bolje nego mnoge daleko bogatije.
Resor životne sredine se u brojnim oblastima preklapa i sa drugim ministarstvima, a sa Ministarstvom
rudarstva i energetike imamo posebno bliske zajedničke izazove i ciljeve. Razvoj energetike i očuvanje
životne sredine neraskidivo su povezani i naš zajednički cilj je da se iz godine u godinu sve više
približavamo evropskim standardima i kada je reč o dekarbonizaciji, energetskoj tranziciji, zelenoj
energiji. Zato je formiranje radne grupe, rešenje od kojeg se očekuje konstruktivan dijalog i targetiran
pristup u rešavanju naših zajedničkih ekoloških i privrednih problema.
I u ekonomskom i u ekološkom smislu građane i građanke Srbije i regiona može da ohrabri Nacionalni
investicioni program koji je predstavio predsednik Vučić, a u čijem fokusu su pitanja zaštite životne
sredine, zaštita voda, postrojenja za prečišćavanje i izgradnja kanalizacije za sve. Ovim je sada svima
jasno da zaštita životne sredine postaje prioritet u narednim godinama.
 Kako po Vašem mišljenju može da se radi na daljem podizanju ekološke svesti?
Vlada Republike Srbije i naše Ministarstvo su pravovremeno i tačno informisanje postavli kao jedan od
prioriteta u narednom periodu. Pravo građana Srbije jeste da znaju u kakvom okruženju žive i mi se toga
držimo. Pritisak javnosti i medija može nam pomoći da brže i uspešnije završimo ekološku tranziciju koju
smo započeli. Svest i saznanje da ne živimo u ekološki idealnom okruženju pomaže nam da procese
ubrzamo i da u narednom periodu povećamo ekološka izdvajanja u Budžetu. Fiskalna konsolidacija koja
je počela krajem 2014. omogućila je Srbiji da izbegne krizu javnog duga – od godišnjeg deficita od 6,6%
BDP-a (2,2 milijarde evra) u 2014, Srbija je dostigla uravnoteženi budžet u 2017, 2018. i 2019. godini, gde
je javni dug opao sa skoro 75% BDP-a na ispod 60% BDP-a. Ovo je sigurno i zasluga visoko razvijene
ekološke svesti i potreba građana i građanki, kao i organizacija civilnog društva o značaju zaštite životne
sredine.
Moje iskustvo kao inženjera koji je dobar deo karijere proveo na terenu govori da smo kao narod svesni
svog značaja zdravog okruženja. To nam govori i briga za reke i zagađen vazduh, između ostalog, koja je
jako izražena kod naših građana. Poučen iskustvom drugih, verujem da će i prikazivanje dorbih primera,
ne samo crnih tačaka, postići efekat i na onu manjinu kojoj je svejedno, pa čak i na one neodgovorne. Pri
tome ni najmanje ne mislim da treba da žmurimo na evidentne probleme, kao što se vidi iz aktinosti i
planova, upravo hodamo vrlo otvorenih očiju i sa velikom brigom. S druge strane, moramo da
promovišemo dobre primene, čiste reke, kontejnere za separaciju, privrednike koji vode računa,

društvenu odgovornost, novo drveće i uspešne akcije i institucija i privrede i civilnog sektora, pa i
pojedinaca. Pozitivan primer i lepa slika, upotpunjena činjenicama o mogućim posledicama
neodgovornog ponašanja i zagađivanja dovešće do toga da i onaj najtvrđi i najnemarniji pojedinac stavi
prst na čelo pre nego što krene da istovari prikolicu sa otpadom tamo gde mu nije mesto, ali i da oseti
strah od stava javnosti, posete inspektora i zaprećene kazne. Tu nema mesta za kompromise i naše
stare, dobro poznate veze i vezice.
Siguran sam da ćemo ulaganje u životnu sredinu vrlo brzo osetili kroz smanjenje zdravstvenog budžeta,
manji broj dana na bolovanju i što je najvažnije kroz smanjivanje broja preranih smrti izazvanih
zagađenjem. Prema tome, ulaganja u zaštitu životne sredine više ne smemo posmatrati kao trošak, već
kao savremeni patriotizam u borbi za zdravlje i prirodu države koju volimo i u kojoj živimo.



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)