Блог

Свашта ново учимо последњих деценија и морамо да учимо много брже него што су то морали преци. Они су живот савладавали искуствено, лагано, мењали га по потреби, а ми, као ђаци са много изостанака, стално морамо нешто да надокнађујемо. Стицајем околности, изостали смо из неколико деценија озбиљног развоја и сад су неки појмови нови, туђи, [...]

У последња два месеца упутили сте нам тако важне повратне информације. Сваку реч смо упијали као сунђер.

Зато у овом посту никако нећу да пишем о бројкама, већ о квалитету узајамног односа који смо почели да градимо.

Приметили сте наше активности. То је невиђени мотив да наставимо даље.

О нама су по мало (или више ) писали и блогери: Валтер у постовима ”Зелено волим те зелено” и ”Бирам будућност”, Мишко Бобић у посту “Сајт и блог Зелених Србије”, Лиллиан и ”Време је за буђење”, Дедабор у посту ”Како треба водити Твитер налог”.

Skroz sam nova u ovome. Nemam ništa zeleno u garderobnom ormaru. Kada smo pravili kupatilo, muž je rekao arhitekti: „Može šta god hoćeš’, samo nemoj da bude zeleno. Ne podnosi zeleno“, pogledajući na mene. Ne znam kada smo se zeleno i ja razišli i kako je godinama podgrevana ta fama da ništa zeleno ne ide [...]

Некада сам волео да читам новине… Од дневних новина нисам пропуштао ништа. Неке недељнике сам чак и скупљао… Данас је то другачије. Да ли су се новине промениле a можда ја то ни не знам. Знам само да су сваки дан исте…

Мислимо да је у Србији, која је оптерећена разноразним наслеђима ратова, економске беде, националне нетрпељивости, верске нетрпељивости, недовољног разумевања етничких група, врло важно да зелени приступ равноправности понуди ново решење. Доста смо били заточеници лоше економије, која је продуковала још гору екологију. Сада је да нашом екологијом добијемо и зелену економију.

Ако сте родитељ основца који се на распусту досађује због лоших временских прилика, тренутак је да му се посветите. Спојите лепо са корисним и унесите мало разоноде у досадне кишне сате. Свима је добро познато да су методе наставе које користи наше школство депласиране и досадне. Ово је прилика да вашем детету покажете да учење може да буде и забавно.

Поштујем природу, живот и људе. Томе учим и своју децу. Учим их да човек треба да тежи развоју, али не на уштрб природе и људскости. Стално тражим примере који потврђују те моје ставове, а прошле недеље – људско дно!

Као један од актера локалних избора у Бору доживео сам нешто што вређа људску интелегенцију.

Када смо као странка донели одлуку да изађемо на локалне изборе, били смо пуни елана и наде да нешто можемо да променимо у једном од еколошки најзагађенијих градова на Балкану.

Чудни смо ми људи… Када радиш нешто сматрају да то није довољно добро или да то нећеш добро одрадити, медјутим када не радиш ништа и када не машеш сваки дан испред њих правећи се да нешто радиш сматрају да си лењ и немаран…

Постојао је једном један сан. И чинио се потпуно остварив. Постојале су и паре. И воље добре било је на претек. Постојао је и пројекат који је, укратко, отпад из кланица прерађивао у био-дизел и струју. И Велики Бачки канал нпр. не би више био црна тачка Европе. Између осталог.