Kakav moratorijum? Ko nas je nagovorio na to?
Skinućemo ga kad se svetske rezerve Urana potroše.

Kao što kažete u Vašem komentaru, obišli ste mnoge deponije na kojima se proizvodi energija iz deponijskog gasa! Zapravo, osnovna ideja mog bloga je bila koršćenje opasnog deponijskog gasa za proizvodnju struje i toplote i veliko smanjenje emisije štetnih gasova opasnih po životnu sredinu, zdravlje ljudi i klimatske promene. Šta tu “naprosto nije tačno” nije mi jasno osim ako to što ste videli i niste videli, ili je kod nas “ispod časti” da se smrdljivi deponijski gas koristi za proizvodnju energije! Evropljani se ne gade “smrdljivog” bogatstva. Tamo se podstiče sagorevanje deponijskog gasa .

Goran Čabradi: -deponije (smetlišta) ovkve kakve jesu u Srbiji ne koštaju ništa.

To zapravo niti “dobro zvuči” niti je “naprosto tačno”! Koštaju nas velikog zagađenja zemlje, vode, vazduha, zdravlja ljudi, klimatskih promena,…

Goran Čabradi : A investicija u gasne generatore ( oko 1 mil EUR po MW),…

Upravo proizvodnja energije je svakako dobro došla da se značajna investicija u sanitarne deponije vremenom odplati i da bude ekonomski održiva. Koji su to finansijski efekti na jednoj deponiji koja je navedena u mom blogu:

-struja 10.000.000 kWh/god x 6,7 cE/kWh = 670.000 EUR/god.
-toplota 12.000.000 kWh/god x 5,0 cE/kWh = 600.000 EUR/god.
-smanjenje emisije CO2 50.000 tona/god x 12 EUR/tona= 600.000 EUR/god

Finansijski efekti korišćenja otpadne toplote koja nastaje pri proizvodnji struje se multipliciraju ako se ona koristi za grejanje staklenika zimi i za proizvodnju energetskih peleta leti. Svakako jedan deo toplote se koristi za sanitarne potrebe na deponiji i pranje vozila koja sa deponije odlaze u grad da prikupljaju smeće.

I gle čuda, opština na čijoj teritoriji se nalazi sanitarna deponija stvara prihod od “đubreta” o kojem danas ne može ni da sanja! Zapošljavanje ljudi je prateći dobitak.

Umalo da zaboravim na sinergijski efekat: struja iz smeća – struja iz lignita. Proizvodnjom struje na pomenutoj deponiji u rudarskom basenu Kolubara neće se kopati 20.000 tona uglja koliko bi bilo potrebno za proizvodnju struje koja se proizvodi na deponiji, što smanjuje količinu pepela od 4.000 tona, emisiju ugljen dioksida od 15.000 tona kao i emisiju svih ostalih štetnih materija u blizini TENTa, odnosno na kopovima uglja. Na ovaj način, pridružujemo se opštem svetskom trendu za ublažavanje klimatskih promena i ujedno čuvamo naše prirodne resurse (vodu, ugalj).

Goran Čabradi: -Naslov koji je pompezan, naprosto nije tačan,…..

Naprosto, generisani deponijski gas ili još bolje biogas ukazuju da je problem odlaganja organskog otpada konačno rešiv ako se otpad tretira kao energent i to kao OBNOVLJIV IZVOR ENERGIJE!

Još jednom, moj blog je imao cilj da promoviše ideje opšteg ZELENOG POKRETA preko kojih ljudi zahtevaju od svojih vlada da posvete znatno veću pažnju globalnom problemu klimatskih promena i zaštite životne sredine. U Srbiji postoji prostor i preka potreba za takvim aktivnostima. Prihvatanjem tih zahteva stvara se nova vizija budućnosti. Takvu viziju, na našim prostorima, nude Zeleni Srbije!

“UČENJE JE KAO PLIVANJE UZVODNO, ONAJ KO SE ZAUSTAVI, PLUTA NIZVODNO” (B. Frenklin)

1. Kako to da deponije u Srbiji ne koštaju ništa? Zar je zemlja, koja je oko tih deponija natopljena otrovima, besplatna? Zar je vazduh, zagađen otrovnim gasovima, besplatan? Zar je voda, koju svi mi pijemo i koristimo za poljoprivredu, a koja je zagađena jezivim ocednim vodama – besplatna?

2. Reciklaža je “nužno zlo”, pa nije previše važno koliko to košta – šta se mora, jeftino je! S druge strane, nekih materijala jednostavno nemamo u dovoljnim količinama, tako da reciklaža može da bude (i jeste) veoma unosna.

3. Nije presudno smanjenje volumena deponije, već izvlačenje, uništavanje i, ako je moguće, ekonomsko iskorišćavanje svega što je moguće izvući. Pre svega, to se odnosi na ogromnu količinu organskog otpada u deponijama – eliminisanjem te vrste otpada, eliminiše se i ogroman deo opasnosti da se zagade podzemne vode, vazduh, zemlja, hrana… Sam po sebi volumen deponije nije toliki problem – kad se iscrpi iz njega sav organski otpad, ostatak je manje-više inertan, pa može da se pokrije zemljom, da se zasade šume ili da se koristi na drugi način (npr. kao što je British Airways svoje sedište napravio na mestu nekadašnje deponije).

4. Besplatno rešenje?!? Zašto bi rešenje bilo besplatno? Dokle ćemo ići sa tim pseudo-socijalističkim razmišljanjem da sve mora da bude besplatno? Uostalom, ako je nešto “rešenje”, nije problem platiti neku sumu.

Što se tiče problema koji pominjete na kraju (40% stanovništva…), sa tim delom se slažem. Da, to jeste problem, ali nešto se mora uraditi pod hitno. Nije mudro da sedimo skrštenih ruku, da čekamo da nas đubre zatrpa i “pacovi izedu”, i da plačnim glasom kažemo: “Evo, sad ćemo da krenemo u raščišćavanje, samo da kontejner stigne u poslednje zabačeno selo!”. Do tada ćemo se udaviti u sopstvenom otpadu!