Uticaj klimatskih promena na poplave u Evropi

 

POPLAVE

Čovek je oduvek bio blisko povezan sa rekom. Razlog je taj što ona zadovoljava mnogobrojne ljudske potrebe, a da za uzvrat traži samo malo poštovanja. Ima, međutim, dana kada se probudi njena teška narav i dovede nas u veoma neprijatnu situaciju, nažalost, često i sa tragičnim posledicama. Mi to stanje nazivamo poplavama, mada bi ona to protumačila kao normalnu pojavu izlivanja iz korita u sopstvenu aluvijalnu ravan. Kako god, konflikt koji se javlja tom prilikom je nešto najdestruktivnije što čovek doživljava u svom okruženju. Da bi se zaštitili ljudi preduzimaju brojne i različite mere, ali se mora naglasiti da nijedna od njih, niti sve zajedno ne mogu biti garant potpune i sigurne zaštite. Zato se u svetu već više godina insistira na stavu “živeti sa poplavama” pri čemu se mora učiniti sve što je u našij moći da posledice budu što bezbolnije.

Jedan od načina na koji se to postiže je upoznavanje naravi reke, u ovom slučaju ispitivanje vremena pojavljivanja maksimalnih voda odnosno faktora koji dovode do toga. Brojne su studije u svetu koje su se time bavile, ali je nedavno objavljeni rad u časopisu “Nauka” (Science) po prvi put obuhvatio prostor čitave Evrope i na jedan originalan način prikazao stanje velikih voda sa promenama koje se u rekama dešavaju poslednjih 50 godina (1960-2010). Ukupan broj država koje su bile obuhvaćene istraživanjem je 38, a broj obrađenih hidrometrijskih profila 4262. Pronađeni su jasani obrasci promene vremena pojave poplava u različitim delovima kontinenta koji se objašnjavaju oscilacijama atmosferskih pojava i stanjem rečnih slivova u vreme nailaska velikih voda. Ustanovljeno je da se velike vode poslednjih godina javljaju sa pomakom od nekoliko dana do čitava dva meseca u odnosu na period šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. To saznanje može imati veoma veliku ulogu ekonomskom sektoru, poljoprivredi a naročito u onim vodoprivrednim delatnostima koje se bave zaštitom od voda i uređenjem rečnih tokova. Istraživanje je vodio profesor Blešl sa Tehnološkog univerziteta u Beču, a njime je obuhvaćena i teritorija Republike Srbije.

Objavljen rad – Poplave

Capture

 



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)