Шуме нестају, да ли ћемо и ми за њима?

Дрвеће је главниизвор прерађеног кисеоника у атмосфери. Оно представља плућа наше планете. Једно развијено дрво бора или неког другог сличног дрвета има површину листова која може да покрије од 40 до преко 120 ари земљишта кисеоником, зависно од врсте дрвета.

1

Немилосрдним уништавањем шума на рачун нових насеља и саобраћаја, човек угрожава опстанак свих живих бића на Земљи. Из дана у дан све је више становника, насеља, индустријских погона, електрана, топлана а самим тим и оних у чијем је интересу сеча шума и који имају велики економски интерес у томе. Привреда једне земље се са једне стране развија, али зато све је мање и мање река, потока, мочвара, ливада, биљних и животињских врста. Чистоћа воде, ваздуха, земљишта су жртва зарад нових технологија у индустрији која доносе профит.

Управо сечом шума, човек је изазвао огромне, штетне последице које озбиљно угрожавају живи свет на Земљи. Шуме чувају и пречишћавају воду, штите од поплава и сама њихова природна структура штити од великих материјалних катастрофа, у чему такође можемо пронаћи велики економски значај једне шуме.

Уништавањем шума настају еколошке промене са великим последицама међу којима су првенствено промене тла и климе, као и нестанак многих биљних и животињских врста. Тло које након сече шуме остаје голо и без заштите дрвећа и њиховог корена поступно односе реке и ветрови, стварајући клизишта. Осим што је изложено ерозији, оно у великој мери губи способност апсорбовања влаге, где се расипа и постаје неплодно. Неплодна тла су за економски значајна друштва врло дефинисана и не могу човечанству да пруже никакву другу корист осим изградње стамбених простора. Осим што својим интервенцијама у природи човек изазива њихово нестајање, он загађивањем своје околине посредно уништава и постојеће шумске екосистеме.

2

Шума је, дакле, савршена еколошка радионица, али и идеално станиште за бројни живи свет (биљни и животињски ) и благодет за човека. Користећи искључиво природне сировине – угљендиоксид и воду, а као извор енергије искључиво сунчеву енергију, у стању је да произведе знатне количине биомасе. Шуме спречавању настајања поплава, спречавају ерозију земљишта… Најбољи су и најјефтинији филтер за добијање питке воде.

У свету на свака два и по минута  нестану зелене  површине  величине 100 фудбалских терена. На годишњем нивоу, људска рука посече око девет милиона хектара шума, што представља површину једне државе као што је Србија!

 

Податак да у шумама живи чак половина биљних и животињских врста олако се узима и убрзаним темпом доводи до све већих проблема са којима се наш народ суочава. Уколико се у свести људи нешто не промени, права борба за опстанак тек предстоји.

 

Одлуке, активност или неактивност једне врсте – људске – током следеће деценије одредиће судбину целокупног живог света планете Земље. Широм наше планете биодиверзитет и природна станишта нестају брже него икад. Зашто? Због тога што људи користе воду, шуме, дивље животиње и друге природне ресурсе брже него што се они могу обновити. ЗАТО СРБИЈА МОРА ДА ИМА УВИД О УПРАВЉАЊУ НАШИМ ШУМАМА. Од укупног броја шума, својину над 47% имају приватници, док се свега 53% налази у државном власништву. Због наведених чињеница, у нашем друштву не постоји комплетан увид у поштовање закона и контролисану сечу шума, нарочито на приватним поседима. Ипак, правовременом и константном едукацијом грађана о користима које сваки појединац има од очувања шума, наше друштво може да напредује на пољу очувања свог окружења и животне средине.



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)