Svetski dan šuma

Međunarodni dan šuma proglašen je 21. marta 1971. godine od strane Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2012. godine usvojila Rezoluciju kojom je 21. mart proglašen za Međunarodni dan šuma. Ovogodišnji dan šuma u svetu se obeležava pod temom: „Šume i energija“.

Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom sa 29,1% površine pokrivenom šumama. Vojvodina se odlikuje malim stepenom pokrivenosti šumama, svega 7,1%, i neophodno je što pre preduzeti odgovarajuće mere kako bi se taj procenat bar dvostruko povećao.

U Srbiji postoje veliki prostori devastiranih površina, kao što su rudarski kopovi, jalovišta, deponije pepela. Zbog toga Zeleni Srbije apeluju na nadležne da investiraju u energetske šumske zasade na degradiranim, erodiranim površinama i klizištima. Te mere bi značajno doprinele u borbi protiv klimatskih promena i prirodnih nepogoda.

Poseban problem koji ugrožava šumske resurse su bespravne seče šuma širom naše zemlje. Srbija se nalazi na sredini lestvice evropskih zemalja u kojima se nelegalno seku šume. Zeleni Srbije godinama upozoravaju na ovaj problem koji je posebno izražen na jugu Srbije, u dolini Pčinje, na Kukavici i Kozjaku. Šumokradice seku i mlado i staro drveće, i za sobom ostavljaju ogoljena, erodirana zemljišta i zbog toga moraju da budu sankcionisani. Na smanjenje šumskog pokrivača utiče sušenje šumskih stabala, mraz, ali i šumski požari. Njihovo uništavanje izaziva ozbiljne posledice po životnu sredinu, smanjenje biološke raznovrsnosti, nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta.

Zeleni Srbije ističu neophodnost transformisanja energetskog sektora i korišćenje obnovljivih izvora energije. Kroz podizanje energetskih zasada kao što su brzorastuće vrbe, topole, trske i paulovnije ozelenićemo naš energetski sektor, pri čemu će se proizvodnja kiseonika povećati, a količina ugljen dioksida smanjiti.

Šume predstavljaju jedan od najznačajnijih ekosistema na planeti. Njihova uloga je višestruko korisna: u prečišćavanju vazduha od štetnih gasova i čestica, imaju hidrološku i vodozaštitnu funkciju, regulišu raspored i količinu padavina i sprečavaju pojavu bujica i poplava. Zaštitna uloga šuma ogleda se i u sprečavanju nastanka klizišta i erozije, a značajno doprinose ublažavanju posledica klimatskih promena, te zbog toga naglašavamo važnost održivog gazdovanja i upravljanja šumskim resursima.



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)