Светски дан шума

Међународни дан шума проглашен је 21. марта 1971. године од стране Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације. Генерална скупштина Уједињених нација је 2012. године усвојила Резолуцију којом је 21. март проглашен за Међународни дан шума. Овогодишњи дан шума у свету се обележава под темом: „Шуме и енергија“.

Србија се сматра средње шумовитом земљом са 29,1% површине покривеном шумама. Војводина се одликује малим степеном покривености шумама, свега 7,1%, и неопходно је што пре предузети одговарајуће мере како би се тај проценат бар двоструко повећао.

У Србији постоје велики простори девастираних површина, као што су рударски копови, јаловишта, депоније пепела. Због тога Зелени Србије апелују на надлежне да инвестирају у енергетске шумске засаде на деградираним, еродираним површинама и клизиштима. Те мере би значајно допринеле у борби против климатских промена и природних непогода.

Посебан проблем који угрожава шумске ресурсе су бесправне сече шума широм наше земље. Србија се налази на средини лествице европских земаља у којима се нелегално секу шуме. Зелени Србије годинама упозоравају на овај проблем који је посебно изражен на југу Србије, у долини Пчиње, на Кукавици и Козјаку. Шумокрадице секу и младо и старо дрвеће, и за собом остављају огољена, еродирана земљишта и због тога морају да буду санкционисани. На смањење шумског покривача утиче сушење шумских стабала, мраз, али и шумски пожари. Њихово уништавање изазива озбиљне последице по животну средину, смањење биолошке разноврсности, нестанак појединих биљних и животињских врста.

Зелени Србије истичу неопходност трансформисања енергетског сектора и коришћење обновљивих извора енергије. Кроз подизање енергетских засада као што су брзорастуће врбе, тополе, трске и пауловније озеленићемо наш енергетски сектор, при чему ће се производња кисеоника повећати, а количина угљен диоксида смањити.

Шуме представљају један од најзначајнијих екосистема на планети. Њихова улога је вишеструко корисна: у пречишћавању ваздуха од штетних гасова и честица, имају хидролошку и водозаштитну функцију, регулишу распоред и количину падавина и спречавају појаву бујица и поплава. Заштитна улога шума огледа се и у спречавању настанка клизишта и ерозије, а значајно доприносе ублажавању последица климатских промена, те због тога наглашавамо важност одрживог газдовања и управљања шумским ресурсима.



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)