Značaj vode za čovekov opstanak

Voda predstavlja izvor i preduslov za razvoj života na zemlji. Međutim, postavlja se pitanje da li i koliko cenimo njen značaj? Iako, za sada imamo „dovoljne“ količine vode za zadovoljenje životnih potreba, evidentno je da svakim danom eksploatacija vode u Srbiji konstantno raste, a nažalost sa njom i stepen zagađenja rečnih tokova i prirodnih izvora.

Da li ćemo preduzeti neke korake kako bi sačuvali ovaj resurs, bez kojeg je naš opstanak na planeti nezamisliv, ili ćemo nastaviti sa lošom praksom koja će doprineti da ostanemo bez vode?

Naše reke su postale kolektori otpadnih voda, a ključni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode, otpadne vode iz poljoprivrede, procedne vode sa neuređenih deponija, teški metali, nafta, otpad iz klanica i pepeo iz termoelektrana. Oko 50% zagađenja reka dolazi iz industrijskih postrojenja, a samo oko 10% komunalnih otpadnih voda se tretira i prečišćava.

U većini evropskih gradova više od 95% stanovništva je povezano na kanalizacioni sistem. U Srbiji je statistika jako loša: u Beogradu 85%, u Vojvodini 45%, dok je u centralnoj Srbiji svega 37% stanovništva priključeno na kanalizaciju. Stanje je jako loše i zbog toga efikasno upravljanje otpadnim vodama treba izdvojiti kao prioritet.

Veliki problem predstavlja to što se rudnici u Srbiji nalaze uglavnom u blizini reka i svojim aktivnostima značajno ugrožavaju reke: Ibar, Kolubaru, Timok, Pek, Resavu, Drinu, a posredno i Savu i Dunav. Iz Kolubarskog basena, opasne materije svoj put ka centralnoj Srbiji započinju rekom Kolubarom. Trepča zagađuje Moravski sliv preko Gračanke i Sitnice, dok se iz reke Pek opasan otpad širi u istočnu Srbiju i Dunav.

Nažalost, u pogledu kvaliteta voda, većina reka u Srbiji je u III, a sve više njih pripada i IV klasi kvaliteta rečnih voda. Najzagađeniji vodotoci su u južnom Banatu (Tamiš), Potisju (Tisa sa svojim pritokama), Južnom Pomoravlju i Ponišavlju. To su vodotoci u III ili lošijoj klasi kvaliteta rečnih voda, dok nešto boljoj klasi pripadaju vodotoci u Posavini i Podunavlju. Delovi Srbije gde su vode reka za sada relativno čistije su na prostorima Podrinja i Polimlja.

blog2

Pravni okvir za integralno upravljanje vodama je širok, ali je u praksi to dosta drugačije, jer se zakoni često ne primenjuju i nedovoljno poštuju. Društvo i građani se neodgovorno odnose prema ovom iako obnovljivom resursu, neracionalno ga trošeći i ne razmišljajući o posledicama koje nas uskoro mogu zadesiti. Podizanje nivoa opšte svesti o značaju vode za opstanak čoveka je od prvorazrednog značaja. U novije vreme zbog porasta broja stanovnika i brzog razvoja industrije i poljoprivrede, u mnogim delovima sveta slatke vode nema dovoljno. Čiste vode koja se može upotrebiti za piće u prirodi je sve manje, a zagađene količine se svakim danom povećavaju. Problemi nastaju jer se na Zemlji voda zagađuje i prekomerno troši u industriji i poljoprivredi. Zbog toga se rezerve vode stalno smanjuju, a čovečanstvu preti nestašica vode.

Prečišćavanje vode vrši se na dva načina: taloženjem i filtriranjem (ceđenjem). Ako se zamućena voda ostavi da odstoji izvesno vreme, čestice koje se u njoj nalaze padaće lagano na dno. Krupnije i teže čestice brže će padati od sitnijih i taj proces prečišćavanja predstavlja taloženje. Filtriranje se vrši na taj način što se voda sipa kroz filter-hartiju na kojoj se zadržavaju čestice nečistoće, dok čista voda prolazi. U prirodi voda prolazi kroz slojeve peska i šljunka koji predstavljaju prirodne filtere. U njima zaostaju sve „prljave“ čestice, zbog čega je izvorska voda bistra. U gradovima se voda uzima najčešće iz reka, pa se pre upotrebe mora tretirati. To se radi u vodovodima gde se najpre izvrši taloženje, zatim filtriranje, a potom vodi dodaje hlor da bi se uklonile brojne organske i neorganske hemijske komponente.Tek tako prečišćena voda može se koristiti za snabdevanje građana pijaćom vodom.

Do naše svesti još uvek ne dopire činjenica da čiste, pitke vode danas ima toliko malo i da će je biti sve manje, tako da će ona u budućnosti biti sve skuplja. Zbog toga štednja i racionalno korišćenje vode odlažu i njeno neminovno poskupljenje. Onaj ko na svojoj teritoriji bude sačuvao ovaj značajni strateški resurs, imaće u budućnosti veliku šansu da kvalitetno i napredno živi.

 

TREBATE  ZNATI:

 

blog1

Srbija predstavlja jednu od zemalja sa najvećom potrošnjom vode u Evropi. Potrošnja vode domaćinstvima iznosi oko 150l po osobi: za piće i kuvanje 3-6l, za pranje posuđa 4-7l, za čišćenje stana 5-10l, za pranje rublja 20-40l, za kupanje i tuširanje 20-40l, za ličnu higijenu 10-15l, za ispiranje WC-a 20-40l.

 

 

• Iz otvorene slavine svakog minuta iscuri 11-12l vode,

• ako pustimo da voda otiče iz slavine dok peremo zube, nepotrebno izgubimo oko 40 – 60 l vode,

• ako voda otiče dok se čovek brije, iz slavine istekne oko 40 – 80 l vode,

• ako automobil peremo polivajući ga vodom iz gumenog creva potrošimo oko 600l vode,

  • Preko 34.000 dece mlađe od pet godina godišnje umire zbog zagađene vode, neadekvatnih sanitarnih uslova i loše higijene.

 

Čuvanjem i racionalnim korišćenjem prirodnih resursa štitimo životnu sredinu i unapređujemo uslove u kojima živimo. Odgovornim ponašanjem ovaj dragoceni resurs možemo očuvati i unaprediti kvalitet života ne samo našeg, već i generacija koje tek dolaze.

 

Miljana Stanić (19 godina)

Omladina Zelenih Srbije



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)