Sela u Mačvi

03Srbija se svrstava u red najagrarnijih zemalja u Evropi, a opština Bogatić u red najagrarnijih opština u Srbiji, a poljoprivreda prestavlja šansu za ruralni i ekonomski razvoj Srbije. Uprkos ovim činjenicama srpsko selo se danas nalazi na raskršću između nestanka i opstanka. Život i ostajanje mladih na selu ograničavaju brojni faktori. Ruralna naselja su u Srbiji apsolutno zapostavljena, siromašna, jer ulaganja u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu, u ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo i kulturu su karakteristična za urbane sredine. Mladima ne ostaje puno izbora pa u potrazi za boljim životom odlaze u gradove što za posledicu ima negativne demografske trendove. Nerazvijenosti sela doprinose i brojne predrasude u kojima se selo predstavlja kao zaostala sredina koja degradira razvoj pojedinca i društva. Neke moje kolege smatraju selo, blago rečeno, nužnim zlom. Drugi smatraju poljoprivredu kao granu koja je nedovoljno dorasla da bi bila ravnopravna u privrednom sistemu neke zemlje. U prilog tome svedoči položaj poljoprivrednika koji je u Srbiji na nezavidnom nivou.

Posmatrajući decenijama unazad mačvanski domaćini koji su imali dva sina, jednog su školovali, a drugog ostavljali da vodi domaćinstvo. Danas se puno toga promenilo, deca odlaze u grad, broj staračkih domaćinstava pred  izumiranjem se povećava. Mladi ljudi koji bi ostali na svom imanju nemaju uslove ni mogućnosti da svojim radom obezbede opstanak na selu. Teški poslovi, nestabilna i potpuno neizvesna zarada naterala je mnoge da odu iz svojih seoskih domova na široke bulevare velikih gradova. Sa druge strane oni kojima su pružene mogućnosti, ne žele da ostanu, jer smatraju da će odlaskom unaprediti kvalitet života. Beograd, Novi Sad i drugi gradovi predstavljaju obećana mesta za lagodan život. Stvarnost je ipak daleko drugačija, jer i u gradovima vlada velika nezaposlenost pa stanovništvo, uglavnom mlađa populacija napušta Srbiju.

Zeleni Srbije žele da promene tu sliku i da poljoprivredu prikažemo ekološki održivom. Zalažemo se za zelenu politiku, koja se odnosi na život u skladu sa prirodom, za čist vazduh, higijenski bezbednu i ispravnu vodu za piće, za razvoj sela kao zajednice koja može da proizvodi domaću, zdravu i organsku hranu, da stvara više zelenih radnih mesta, da zadovoljava svoje energetske potrebe i da štedi resurse. Zastupamo politiku ruralnog razvoja koja mora biti prilagođena lokalnim resursima i inicijativama, održivim upravljanjem životnom sredinom, prirodnim resursima i biodiverzitetom koji predstavljaju deo nacionalnog blaga naše države.

U zemljama Evropske unije poljoprivredna politika je prepoznata kao prioritet za koji se izdvaja najveći deo sredstava. Veliku odgovornost snosi država i političari koji su dužni da unaprede i obezbede adekvatne uslove za život stanovništva seoskih područja, što kod nas nažalost nije slučaj. Primena savremenih znanja i modernih tehnologija, uz demografsku stabilnost predstavlja preduslov za održivi razvoj ruralnih naselja.

Kada sam završio fakultet odlučio sam da znanje stečeno školovanjem primenim u svom rodnom kraju i da pomognem svojim sugrađanima da unapredimo našu zajednicu i uslove za život u njoj. Smatram da sam doneo ispravnu odluku, a pozitivne promene se primećuju, jer se standard, bar u mačvanskom okrugu, znatno poboljšao u poslednjih petnaest godina. Zahvaljujući mehanizaciji i inovacijama poljoprivredni poslovi su znatno olakšani, internet je postao dostupan u svim selima Mačve, broj obdaništa se povećava, obrazovanje je kvalitetnije, a veze između grada i sela su sve veće i gradovi postaju sve “bliži” selima.

Sa druge strane u opštini Bogatić postoji i veliki broj još uvek nerešenih problema vezanih za kanalizaciju i vodovod, divlje deponije i životinjski otpad, u čijem rešavanju odbor Zelenih Srbije u Bogatiću aktivno učestvuje i daje značajan doprinos. Kontradiktornost ovog  područja je ta da Mačva leži na jezeru vode, ali da  ne poseduje vodovod koji će svim stanovnicima obezbediti zdravu pijaću vodu, koja predstavlja ljudsko pravo svakog čoveka. Zbog toga stalno apelujemo na nadležne da se problemi razvoja ruralnih područja moraju tretirati kao integralni deo ukupnog društveno-ekonomskog razvoja. Srbija mora da promeni postojeću praksu i poveća podršku i investiranje u sela.

Stanovništvo u seoskim sredinama se nalazi u nezahvalnom položaju, a to je da u selima nema ko da radi, a u gradovima da nema šta da se radi. Mačvanski seljak nije samo „proizvođač hrane”, on je osoba koja treba da ima život dostojan čoveka u 21 veku. Da bi mladi ostali u Mačvanskim selima, opština treba da im obezbedi pristojne uslove za život, koji osim puteva, telefona, interneta podrazumevaju i vodovod, kanalizaciju i bogate socio-kulturne sadržaje, kako bi po obavljenom poslu i oni mogli da se opuste i zabave poput onih koji žive u gradu. Hrana u svetu postaje strateški interes, zbog čega Vlada – opština, mora da definiše strategiju razvoja sela uz primenu stimulativnih mera radi iskorišćenja svih rasploživih resursa i razvoja ruralnih sredina, njihovog ekonomskog prosperiteta i povratka mladih na selo.

Dipl.ing. Aleksandar Firaunović

Predsednik Pokreta ѕa Bogatić



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)