Koliko se zaista zna o zagađenju vazduha?

Kolika je svest ljudi o zagađenju?

Da li bi ljudi promenili loše navike kada bi znali koje su posledice neodgovornog ponasanja prema prirodi?

U Srbiji je prosečna zagađenost dva puta veća od dozvoljene. Godišnja šteta zbog zagađenja vazduha je i do milijardu i po evra, a četvrtina stanovnika udiše zagađeniji vazduh nego što je dozvoljeno. Ozbiljna istraživanja o uticaju na zdravlje ljudi aerozagađenja nisu toliko rađena.

Osnovni izvori zagađenja vazduha su saobraćaj i industrija. Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma, vožnjom automobila, aviona, radom u fabrikama…

U osnovi svih oblika aerozagađenja potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, nafte, uglja ili prirodnog gasa. Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi oslobođeni tokom sagorevanja fosilnih goriva dolaze u različite hemijske reakcije, i tako nastaju opasna jedinjenja. Npr. sumporna kiselina i azotna uzrokuju pojavu kiselih kiša, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruženja vode u prirodi. Tako se uništavaju šume, reke, jezera, gde se ubijaju ribe i mnoge druge životinje.

01

Veći broj stručnjaka nagoveštava da bi sveukupne atmosferske promene prouzrokovane toplotom, prašinom, ugljendioksidom i ostalim gasovima iz velikih gradova i industrijskih centara, mogle za kratko vreme da prouzrokuju krupne posledice promena klime u celom svetu.

Od zagađenja vazduha stradaju, pre svih, stanovnici velikih gradova i industrijskih centara. Gradovi su često pokriveni sivim omotačem koji dostiže visinu blizu tri kilometra. Izračunato je da se u industrijskim gradovima količina Sunčeve radijacije leti smanjuje za jednu petinu, a zimi za polovinu.

Hemijska industrija i razvoj proizvodnje plastičnih masa čine da se u atmosferu izbacuju nove štetne supstance čije dejstvo štetno utiče na ljudski organizam. Sumporni gas, ugljenmonoksid, pepeo koji se rastura, industrijska prašina, hlor, amonijak, fluor, arsen, olovo, mangan, kadmijum i drugi agresivni elementi i gasovi ubitačno deluju na čovečji organizam i mogu da izazovu masovna oboljenja među stanovništvom.

Najvažniji zadatak jeste da se sačuva ravnoteža kiseonika. Zemlju okružuje ogromni okean čistog vazduha – po 2,5 miliona tona na svakog čoveka. Ali je isto tako utvrđeno da jedan mlazni avion sagori oko 50 do 120 tona atmosferskog kiseonika pri preletu okeana. Zato moramo s pravom da se upitamo nije li potrošnja kiseonika kod nekih industrijskih i drugih procesa znatno veća od mogućnosti njegovog stvaranja.

Neki od najzagađenijih gradova u regionu su: Bor, Kosovska Mitrovica (posebno Trepča), Zenica, Pančevo, Beograd, Kruševac, Loznica, Sarajevo, Zagreb, Jasenice, Skoplje, Niš i mnogi drugi manji gradovi. U Pančevu koncentracija štetnih materija u vazduhu često premašuje dozvoljene norme za nekoliko puta. Novi propisi o zaštiti vazduha zahtevaju hitno smanjenje toksičnog vazduha. Ističe se da se budući tehnološki procesi usklade sa bioekonomijom koja pokušava da ukaže na odnos tehnologija – čovek – priroda.

Da se vratimo  na pitanje sa početka, da li bi ljudi promenili loše navike kada bi videli posledice? Zagađenje vazduha nije vidljivo golim okom kao ostala zagađenja… Zato pravo pitanje glasi – Da li želite “CRNA PLUĆA“ za vas i vašu decu?

02

Mere zaštite vazduha su: eliminacija uzroka zagađenja, smanjenje količine štetnih materija koje se ispuštaju u atmosferu, posebne mere prečišćavanja vazduha… Mnoge države imaju iste ili slične probleme, ali i mnogi imaju volju i svest i pokušavaju da poboljšaju kvalitet vazduha zarad zdravlja ljudi.

Pariz je odlučio da kao meru smanjenja zagađenja vazduha smanji brzinu vožnje.

London je kao rešenje uveo „urbanu-zamku“ u centru grada, izuzev noću i vikendom, a koja je omogućila da se za 70000 smanji broj automobila u britanskoj prestonici.

U Milanu su uveli takođe ovu meru, zahvaljujući kojoj se saobraćaj u centru grada redukuje u proseku za 14% -22%….. i još mnogi gradovi su počeli uveliko da podižu svest kod ljudi…

Ako bi u istom ovom kontinuitetu nastavili da zagađujemo vazduh, ugrožavamo zdravlje naše dece. Treba razmišljati unapred, a dovoljno je samo malo svesti. Malim koracima možemo polako da napredujemo i budemo država za primer.

Trebamo da se zapitamo , da li postujemo atmosferu? Ako je poštujemo i čuvamo i ona će nam istom merom uzvratiti. U pojedinim zemljama, posebno industrijski razvijenim, vlasti i pojedinci došli su do zaključka koliko pojedini delovi sveta uzajamno zavise jedni od drugih u rešavanju problema zaštite životne sredine. Čitava Zemlja je planeta na kojoj živi čovečanstvo, ali koja raspolaže ograničenim zalihama resursa koje su potrebne za život. Današnje generacije su odgovorne za razumno upravljanje zalihama i za njihovo očuvanje za buduće generacije. Svaka biljna i životinjska vrsta, ribe, kitovi, sisari, drveće, biljke, insekti, nezamenljivi su. Istrebljenje samo jedne vrste značajno smanjuje bogatstvo sveta.

Svako bi trebalo da ima na umu da čuvajući životnu sredinu, prirodne resurse,floru i faunu, prirodu, znači i štititi samog sebe.

 

Miljana Stanić (19 godina)

Članica Omladine Zelenih Srbije



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)