Колико се заиста зна о загађењу ваздуха?

Колика је свест људи о загађењу?

Да ли би људи променили лоше навике када би знали које су последице неодговорног понасања према природи?

У Србији је просечна загађеност два пута већа од дозвољене. Годишња штета због загађења ваздуха је и до милијарду и по евра, а четвртина становника удише загађенији ваздух него што је дозвољено. Озбиљна истраживања о утицају на здравље људи аерозагађења нису толико рађена.

Основни извори загађења ваздуха су саобраћај и индустрија. Људи загађују ваздух на много начина: паљењем шума, вожњом аутомобила, авиона, радом у фабрикама…

У основи свих облика аерозагађења потреба човека за енергијом која се добија на рачун сагоревања дрвета, нафте, угља или природног гаса. Када једном доспеју у атмосферу, гасови ослобођени током сагоревања фосилних горива долазе у различите хемијске реакције, и тако настају опасна једињења. Нпр. сумпорна киселина и азотна узрокују појаву киселих киша, које падају на земљу и улазе у циклус кружења воде у природи. Тако се уништавају шуме, реке, језера, где се убијају рибе и многе друге животиње.

01

Већи број стручњака наговештава да би свеукупне атмосферске промене проузроковане топлотом, прашином, угљендиоксидом и осталим гасовима из великих градова и индустријских центара, могле за кратко време да проузрокују крупне последице промена климе у целом свету.

Од загађења ваздуха страдају, пре свих, становници великих градова и индустријских центара. Градови су често покривени сивим омотачем који достиже висину близу три километра. Израчунато је да се у индустријским градовима количина Сунчеве радијације лети смањује за једну петину, а зими за половину.

Хемијска индустрија и развој производње пластичних маса чине да се у атмосферу избацују нове штетне супстанце чије дејство штетно утиче на људски организам. Сумпорни гас, угљенмоноксид, пепео који се растура, индустријска прашина, хлор, амонијак, флуор, арсен, олово, манган, кадмијум и други агресивни елементи и гасови убитачно делују на човечји организам и могу да изазову масовна обољења међу становништвом.

Најважнији задатак јесте да се сачува равнотежа кисеоника. Земљу окружује огромни океан чистог ваздуха – по 2,5 милиона тона на сваког човека. Али је исто тако утврђено да један млазни авион сагори око 50 до 120 тона атмосферског кисеоника при прелету океана. Зато морамо с правом да се упитамо није ли потрошња кисеоника код неких индустријских и других процеса знатно већа од могућности његовог стварања.

Неки од најзагађенијих градова у региону су: Бор, Косовска Митровица (посебно Трепча), Зеница, Панчево, Београд, Крушевац, Лозница, Сарајево, Загреб, Јасенице, Скопље, Ниш и многи други мањи градови. У Панчеву концентрација штетних материја у ваздуху често премашује дозвољене норме за неколико пута. Нови прописи о заштити ваздуха захтевају хитно смањење токсичног ваздуха. Истиче се да се будући технолошки процеси ускладе са биоекономијом која покушава да укаже на однос технологија – човек – природа.

Да се вратимо  на питање са почетка, да ли би људи променили лоше навике када би видели последице? Загађење ваздуха није видљиво голим оком као остала загађења… Зато право питање гласи – Да ли желите “ЦРНА ПЛУЋА“ за вас и вашу децу?

02

Мере заштите ваздуха су: елиминација узрока загађења, смањење количине штетних материја које се испуштају у атмосферу, посебне мере пречишћавања ваздуха… Многе државе имају исте или сличне проблеме, али и многи имају вољу и свест и покушавају да побољшају квалитет ваздуха зарад здравља људи.

Париз је одлучио да као меру смањења загађења ваздуха смањи брзину вожње.

Лондон је као решење увео „урбану-замку“ у центру града, изузев ноћу и викендом, а која је омогућила да се за 70000 смањи број аутомобила у британској престоници.

У Милану су увели такође ову меру, захваљујући којој се саобраћај у центру града редукује у просеку за 14% -22%….. и још многи градови су почели увелико да подижу свест код људи…

Ако би у истом овом континуитету наставили да загађујемо ваздух, угрожавамо здравље наше деце. Треба размишљати унапред, а довољно је само мало свести. Малим корацима можемо полако да напредујемо и будемо држава за пример.

Требамо да се запитамо , да ли постујемо атмосферу? Ако је поштујемо и чувамо и она ће нам истом мером узвратити. У појединим земљама, посебно индустријски развијеним, власти и појединци дошли су до закључка колико поједини делови света узајамно зависе једни од других у решавању проблема заштите животне средине. Читава Земља је планета на којој живи човечанство, али која располаже ограниченим залихама ресурса које су потребне за живот. Данашње генерације су одговорне за разумно управљање залихама и за њихово очување за будуће генерације. Свака биљна и животињска врста, рибе, китови, сисари, дрвеће, биљке, инсекти, незаменљиви су. Истребљење само једне врсте значајно смањује богатство света.

Свако би требало да има на уму да чувајући животну средину, природне ресурсе,флору и фауну, природу, значи и штитити самог себе.

 

Миљана Станић (19 година)

Чланица Омладине Зелених Србије



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)