Deponije i otpad u Srbiji, cirkularna ekonomija je rešenje!

Veliki broj zemalja u svetu, među kojima je i Srbija ima velike probleme sa otpadom i deponijama. U proseku, stanovnik Srbije generiše 0,87 kg komunalnog otpada/dan (318 kg/godišnje). Svega 60% naselja u našoj zemlji pokriveno je komunalnim sistemom, 40% područja uglavnom seoskih, nema organizovano odnošenje otpada. Oko 70% divljih deponija ne ispunjava osnovne higijenske uslove niti standarde i za njih nisu urađene studije o proceni uticaja na životnu sredinu, niti imaju potrebne dozvole. Na njima često dolazi do samopaljenja, pri čemu se u vazduh emituju brojne opasne i štetne materije. Kao takve predstavljaju veliku opasnost po zdravlje ljudi, biljni, životinjski svet i životnu sredinu.

U Srbiji još uvek nije dovoljno razvijen sistem upravljanja otpadom. Imamo preko 3500 divljih deponija, a samo 7 sanitarnih, koje su izgrađene kao regionalne: u Kikindi, Užicu, Leskovcu, Lapovu, Jagodini, Pirotu i Sremskoj Mitrovici i u Pančevu. Za razliku od sanitarnih, divlje deponije apsolutno nisu ekološki prihvatljive. Usled nedostatka finansijskih sredstava u Srbiji je najlakše odlagati otpad na neke lokalne deponije. Ovakav način zbrinjavanja otpada je neprihvatljiv!

Naša ekonomija se i dalje zasniva na principu „uzmi-napravi-iskoristi-odbaci“, pri čemu dolazi do opterećenja životne sredine, gubitka prirodnih resursa, zagađenja vode, vazduha, zemljišta… Rešenje unapređenja sistema u upravljanju otpadom postoji i zahteva učešće svih nas, države, institucija, građana, pojedinaca. Deponije treba da nam budu samo prelazno rešenje, jer je najbitnije da shvatimo da je otpad sirovina i energetski resurs, nikako ne smemo da ga tretiramo kao smeće! Pritom se stvara mogućnost za otvaranje zelenih radnih mesta, kojih Evropska unija u sektoru upravljanja otpadom ima preko pola miliona.

Smanjenje nastanka otpada je od velikog značaja za životnu sredinu. Svesni smo da to nije uvek moguće, ali neki proizvodi i materijali mogu se ponovo iskoristiti, neki se mogu reciklirati, kompostirati ili koristiti za dobijanje energije.

Cirkularna ekonomija se zasniva na principu ,,uzmi-koristi-ponovo napravi-ponovo koristi” i podrazumeva potpunu transformaciju ekonomije u skladu sa procesima koji se odvijaju u prirodnim ekosistemima.

Cirkularna ekonomija je stopostotni zaokret u odnosu na današnje trendove. Srbija zaostaje 30 godina u odnosu na zemlje Evropske unije. Moramo da promenimo svoje životne navike i da ozelenimo naše poslove. Neophodno je uspostaviti tokove otpada, povećati procenat reciklaže i pokrenuti sistem cirkularne ekonomije, koja predstavlja priliku za održivo zbrinjavanje otpada i otvaranje novih radnih mesta u industriji otpada.

 

Miljana Stanić – 19 godina ,

Članica omladine Zelenih Srbije,

tehničar za zaštitu životne sredine



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)