Депоније и отпад у Србији, циркуларна економија је решење!

Велики број земаља у свету, међу којима је и Србија има велике проблеме са отпадом и депонијама. У просеку, становник Србије генерише 0,87 kg комуналног отпада/дан (318 kg/годишње). Свега 60% насеља у нашој земљи покривено је комуналним системом, 40% подручја углавном сеоских, нема организовано одношење отпада. Око 70% дивљих депонија не испуњава основне хигијенске услове нити стандарде и за њих нису урађене студије о процени утицаја на животну средину, нити имају потребне дозволе. На њима често долази до самопаљења, при чему се у ваздух емитују бројне опасне и штетне материје. Као такве представљају велику опасност по здравље људи, биљни, животињски свет и животну средину.

У Србији још увек није довољно развијен систем управљања отпадом. Имамо преко 3500 дивљих депонија, а само 7 санитарних, које су изграђене као регионалне: у Кикинди, Ужицу, Лесковцу, Лапову, Јагодини, Пироту и Сремској Митровици и у Панчеву. За разлику од санитарних, дивље депоније апсолутно нису еколошки прихватљиве. Услед недостатка финансијских средстава у Србији је најлакше одлагати отпад на неке локалне депоније. Овакав начин збрињавања отпада је неприхватљив!

Наша економија се и даље заснива на принципу „узми-направи-искористи-одбаци“, при чему долази до оптерећења животне средине, губитка природних ресурса, загађења воде, ваздуха, земљишта… Решење унапређења система у управљању отпадом постоји и захтева учешће свих нас, државе, институција, грађана, појединаца. Депоније треба да нам буду само прелазно решење, јер је најбитније да схватимо да је отпад сировина и енергетски ресурс, никако не смемо да га третирамо као смеће! Притом се ствара могућност за отварање зелених радних места, којих Европска унија у сектору управљања отпадом има преко пола милиона.

Смањење настанка отпада је од великог значаја за животну средину. Свесни смо да то није увек могуће, али неки производи и материјали могу се поново искористити, неки се могу рециклирати, компостирати или користити за добијање енергије.

Циркуларна економија се заснива на принципу ,,узми-користи-поново направи-поново користи” и подразумева потпуну трансформацију економије у складу са процесима који се одвијају у природним екосистемима.

Циркуларна економија је стопостотни заокрет у односу на данашње трендове. Србија заостаје 30 година у односу на земље Европске уније. Морамо да променимо своје животне навике и да озеленимо наше послове. Неопходно је успоставити токове отпада, повећати проценат рециклаже и покренути систем циркуларне економије, која представља прилику за одрживо збрињавање отпада и отварање нових радних места у индустрији отпада.

 

Миљана Станић – 19 godina ,

Чланица омладине Зелених Србије,

техничар за заштиту животне средине



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)