Evropski parlament rekao NE GMO, Zeleni Srbije potvrdili svoje opredeljenje za Srbiju bez GMO

Na Skupštini održanoj 18. juna, Zeleni Srbije su još jednom potvrdili svoj stav da žele Srbiju bez GMO proizvoda, odnosno da se opredeljuju za tradicionalnu, kontrolisanu i organsku proizvodnju, bez GMO. Na osnovu Deklaracije za Srbiju bez GMO, od 5. februara 2013. godine, veliki broj gradova i opština u Srbiji već je proglasio svoje teritorije zonama zabrane za GMO. Pregled gradova i opština – zona zabrana za GMO, dat je na internet linku OVDE

NE GMO u EU!

Evropski parlament je na svom nedavno održanom, junskom plenarnom zasedanju, takođe rekao NE, kako “starim”, tako i “novim” GMO, u Evropskoj uniji. Glasanje je obavljeno za pet različitih predloga, u vezi sa GMO, i postignut je prilično jedinstven, negativni stav Evropskog parlamenta po pitanju GMO. Glasalo se o procesu izdavanja dozvola za uvoz GMO, a suština je u tome da EP ne smatra demokratskim proces donošenja odluka o odobrenju uvoza hrane koja sadrži GMO i ishrane proizvodima koji sadrže GMO. Poseban odbor eksperata iz zemalja članica EU nije uspeo da postigne kvalifikovanu većinu, pa je Komisija u prošlosti nespretno reagovala po pitanju dozvola za uvoz, bez podrške država članica. Ovo bi trebalo da bude izuzetak, jer je Komisija odbila da to učini sa glifosatom, ali kada je GMO u pitanju, to je uvek pravilo. Kukuruz je takođe otporan na glifosat, što čini njegovo odobrenje posebno neblagovremenim s obzirom na nedostatak kvalifikovane većine država članica u korist izdavanja nove dozvole uvoza za ovaj herbicid (sa mogućim kancerogenim dejstvom i poremećajima endokrinog sistema). Nažalost, ove primedbe nisu obavezujuće za Komisiju, te ostaje nada da će gospodin Junker konačno predložiti novi proces donošenja odluka, kao što je obećao Evropskom parlamentu 2014. godine.

NE GMO u Africi!

Poslanici Evropskog parlamenta ne žele uvoz GMO u Evropsku uniju, pa je jedino logično da se oni takođe protive promociji GMO u Africi. Ali to je upravo ono što se dešava kroz takozvani Novi savez za bezbednost hrane i ishranu u Africi (NAFSN). Ovo javno-privatno partnerstvo pokrenuto je 2012. godine, pod pokroviteljstvom grupe G8 i ima za cilj da iskoristi privatne investicije u oblasti poljoprivrede, u cilju poboljšanja bezbednosti hrane i ishrane u pod-saharskoj Africi. Nevladine organizacije su više puta kritikovale ovu shemu kojom se podstiče otimanje zemljišta, ograničavanje slobode semena gde je to najpotrebnije (poljoprivrednici moraju da budu u stanju da reprodukuje svoje seme umesto da ga kupuju svake godine), ali i nametanje GMO afričkim farmerima. Uvođenje GMO u životnu sredinu stvara ozbiljne probleme za sve one poljoprivrednike koji žele da zadrže svoje farme bez GMO, jer se ovi organizmi nekontrolisano šire u prirodi. Izveštaj Evropskog parlamenta o kome se nedavno glasalo sadrži sve ove primedbe i protivi se svakoj promociji GMO u Africi koja se finansira novcem evropskih poreskih obveznika. Nacrt izveštaja je izazvao optužbe za neo-kolonijalizam koje su došle iz Monsanta, što je prilično ironično, jer industrija eksploatiše Novi savez kako bi promenio afričke zakonske okvire o vlasništvu nad zemljištem, semenu i upotrebi GMO za sopstvenu korist.

Agroindustrija se poslednje 3 godine zalaže da nove biotehnologije (takozvane “nove tehnike uzgoja”) ne treba da se kontrolišu prema važećim propisima koji se primenjuju na GMO. Ali, činjenica je da proizvodi ovih tehnika jasno zadovoljavaju definiciju “genetski modifikovanih organizama”, u skladu sa Direktivom 2001/18. Oni takođe nose rizike slične onima koje predstavljaju aktuelni GMO (transgeneza), a  takođe i neke nove rizike koje treba proceniti pre bilo kakve diskusije o njihovom uvođenju u upotrebu i u životnu sredinu. A ako se ipak i koriste na poljima, oni treba da budu sledivi i označeni kako bi poljoprivrednici i građani mogli da naprave odgovarajući izbor. Komisija treba da da pravno tumačenje o ovom pitanju, u toku godine.

Dva izveštaja inicirana od strane poslanika Evropskog parlamenta – o inovacijama u poljoprivredi i o tehnološkim rešenjima za poljoprivredu, bave se ovim pitanjem, inicijalno zahtevajući u suštini deregulaciju. Ali oba teksta su u velikoj meri izmenjena od strane Parlamenta, koji je odbio da otvori vrata neproverenim, neoznačenim GMO u Evropskoj uniji.

Zeleni zauzimaju stav da se izazovi koji se nalaze pred poljoprivredom ne rešavaju samo u odnosu na GMO ili zvučna tehnološka sredstva, već se to čini pretvaranjem u poljoprivredno-ekološke sisteme. Evropska unija trebalo bi da finansira istraživanja o klasičnom gajenju biljaka prilagođenom ovim sistemima, pre nego da 67% svog budžeta za istraživanje poljoprivrede potroši na biotehnologiju.



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)