Остваримо уштеду буџета, али не смањењем пензија, већ смањењем губитака у енергији

mitke

 

 

 

 

 

Горан Митић,

Потпредседник странке Зелени Србије

 

Изборе у Србији обележиће изборна коалиција СПС Ивица Дачић – ЈС Драган Марковић и учешће Зелених Србије на изборима у овој коалицији на основу нашег договора СПС – Зелени Србије о трајној политичкој сарадњи и деловању.

У Србији се у овим изборним активностима, утемељује заједничко политичко деловање засновано на блискости програма Социјалиста и Зелених. Политичке вредности и идеје, као и пракса коју заговарају наше партије доносе шансе за бољи живот појединца у Србији. Зелена економија, зелена радна места, корисна употреба ресурса, то су шансе за сваког појединца, за мале и велике, и за старије и младе. Развој заснован на информатичким и еколошко иновативним знањима, образовање, повратак оживљавању економског и социјалног живота у сеоским заједницама, здрав живот у очуваној природи, обновљиви извори енергије, смањење расипања енергије, одрживи развој, предузетна држава са принципом “државе колико мора, тржишта колико треба”, основе су зеленог преображаја за бољу будућност.

Поменућу програмске идеје Зелених Србије које нису типа “ал’ је леп овај свет” већ реални развојни пројекти којима се повећавају наше развојне шансе и смањују ризици живота за сваког појединца.

Не штеди се на пензијама, него се штедња остварује смањењем расипања енергије. Наш доминантни енергетски образац који се мора прекинути “зеленом енергетском интервенцијом” је: произведи енергију, пренеси је до корисника и проспи је кроз прозоре и фасаде, било јавних било приватних корисника. Уколико се настави са таквом праксом, доћи ће до енергетског сиромаштва и економско енергетског ропства. То Зелени Србије неће дозволити. Градови не смеју бити наши енергетски расипници или енергетска губилишта.

Масовна примена нових, зелених технологија попут топлотних пумпи у јавним објектима, у којима се користи енергија земље и воде, па и вода наших река, за истовремено грејање и хлађење, штеди до 60% енергије, штеди буџете и даје основу да се уштеђена средства искористе за друге намене.

Зелени Србије одлично познају те технологије и моделе. Знају за компаније које поменуте зелене технологије за производњу и испоруку енергије могу да уграде по принципу ,,технику плати из дела уштеде, остали део користи за “лечење сиромаштва”.

Недавно су нас питали како то функционише. Функционише тако што компаније које испоруче технику по овом моделу у оквиру целе инвестиције замењу прозоре, изолују фасаде, јер не испоручују енергију на начин да она нестаје кроз фасаде, као што и свака компанија не испоручује на пример “воду у пробушеним флашама”. Све наше топлане немају избора или ће се трансформисати у тип компаније које смо описали или ће престати да постоје. Ту су зелена радна места. Технику можемо да производимо у земљи, и отворимо нова радна места. Изолацију такође. Постоје нови изолациони материјали који са 1 мм дебљине замењују десетак центиметра стиропора.

Сваки кров на јавним и приватним зградама мора да производи соларну енергију за топлу воду и тиме штеди струју. Питате се ко ће да буде носилац масовне инвестиције која се отплаћује из уштеда у струји. Одговор су компаније са којима ћемо закључивати уговоре о испоруци електричне енергије. Оне ће бити носиоци уградње. То ће бити зелени услов за примену слободе уговарања и продаје електричне енергије грађанима.

Шта ћемо са уштеђеним новцем од енергије из јавних буџета!? Вратићемо пензије на стари ниво, обезбедити “бесплатно школовање” из буџета за све младе људе на државним и приватним факултетима, и обезбедити здравствену заштиту за сваког појединца, без обзира да ли ради или не ради, да ли је дете или старији човек, да ли је радио или није. Обезбедити плату за све жене које рађају децу, а не раде, и обезебдити финансирање приправничког стажа до годину дана за све младе људе који заврше факултет. Све је то могуће уколико смањимо расипање енергије, пре свега из јавних објеката, и уштедимо средства за напред наведене намене.

Не можете на пример Палату Србије више грејати на мазут, а хладити на струју, јер топлотна пумпа са водом са Дунава који је на корак, може да уштеди 60 % енергије. Још се Тито досетио да 20 000 квадрата Палате опреми подним и зидним грејањем и хлађењем још пре четрдесет година. Поготову што се све изводи новцем енергетских компанија и финансирањем из уштеде енергије.

Има примера где живот даје решења у Србији. У једном нашем граду у Поморављу људи су се одјавили са даљинског грејања, сколопили са предузетником уговор да их топлотним пумпама греје и хлади по цени која је плаћана само за грејање. Предузетник је обезбедио технику и склопио уговор о испоруци енергије. Ђердап се не греје на струју коју производи, већ енергијом коју добија из топлотне пумпе. У Србији се производи ова поменута техника звана „топлотна пумпа“. И велике и мале снаге.

Морам да поменем и 250 милиона тона чистог угљеника на депонијама око наших термоелектрана. Сировина која се у свету не одлаже, већ одмах користи за путеве, обало утврде и друге материјале вреди милијарду евра. Ми, Зелени Србије, захтевамо да се тај капитал до једне трећине остави локалним заједницама, где се ствара и одлаже, за фондове за локални развој, а остатак да се препусти као капитал за оснивање Зеленог развојног фонда као обновљиви капитал и уложи у еколошку индустрију на бази проналазака и подстицаја производње енергетске зелене технологије.

Ево нас на теми како у циркуларној економији „Произведи-Користи-Не баци-Поново употреби“ отпад постаје капитал.

Ми бацамо и крв из малих и великих кланица. Хемоглобин у рекама је “еколошка бомба” која повлачи кисеоник и убија живе организме у рекама. Ми у Србији поседујемо зелену технологију за издвајање хемоглобинског гвожђа из крви. Тај препарат служи за лечење анемије код прасади и телади, а веома је тражен и у фармацеутској индустрији. Дајемо десетине милиона евра за увоз тог препарата. Ето за шта би новац из Зеленог развојног Фонда могао да се утроши. За фабрику хемског гвожђа, само на одређено време, после би се државни удео повукао и уложио у нешто друго.

Србија лежи на дивљим депонијама и на неколико уређених, на које смо бацили око осамадесет милиона евра вредних сировина. Та лоша пракса мора да се мења.

Србија не може да остане земља лоших септичких јама које загађују подземне воде Мачве, Војводине, Београда, Посавине, Поморавља. Морамо да произведемо нове типове преливних и таложних септичких јама. Ми их већ производимо, али морамо и да их уградимо по селима за групе  домаћинстава о трошку Јавног комуналног система. И сеоски водоводи и септичке јаме морају да остану део јавних система И да се финансирају из јавних фондова за заштиту вода или од такси за то намењених.

Ево још једног примера. Зашто на прозорима јавних објеката нема уређаја званог „рекуператор“. Тај зелени уређај за штедњу енергије се производи код нас. Он вам омогућава да не отварате прозоре и ветрите просторије, дакле да не губите енергију, већ да свеж ваздух преузме топлоту од прљавог који иде напоље. Тако се штеде буџети. Тако се у једној школи или болници уштеди 30% енергије. Тако настају нова зелена радна места.

Овде бих завршио. Зелени Србије окупљају људе спремне да преузму одговорност за еколошко управљање и одрживи развој Србије, на принципима зелене, циркуларне економије и зелене енергетике.

 



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)