Primeniti principe cirkularne ekonomije u planiranju investicija u ekologiju

U planiranju i proračunu neophodnih investicija, odnosno investicionih strategija i modela neophodno je uz princip koncetracije investicija za upravljanje otpadnim komunalnim vodama i otpadom: Primeniti princip cirkularne ekonomije, na primer:

a) Prečišćavanje komunalnih otpadnih voda ne bi trebalo da polazi od primene gravitacionih sistema, već po našem mišljenju od drugačije tehnologije zaokruženih sistema prečišćavanja koji imaju dosta prednosti. Višestruko su jeftiniji, proizvode energiju kao prinos hidrokinetičkim sistemom horizontalnih turbina i biodigestijom otpadnog mulja, korisne materije za đubrenje, otpadni CO2 koriste za biotoničnu proizvodnju u staklenicima i u sistem vraćaju vodu većeg stepena čistoće, čak do ponovnog korišćenja za piće. Postoji tehnološko-ekološka osnova za niže investicije i do dva ili tri puta i niže operativne troškove održavanja sistema za 40%. Otpadne vode su zeleni kapital i mogu da donose zeleni prinos. U tom smislu neophodna je i revizija beogradskog modela kolektorskog sistema sa ispuštanjem velikih količina vode u Dunav bez konačne prerade odnosno iskorišćenosti u modelu cirkularne ekonomije.

Primer: U jednom našem manjem gradu u Šumadiji inventivni preduzetnici iz javnog i privatnog sektora došli su do građevinske dozvole za izgradnju postrojenja za proizvodnju struje protokom otpadnih voda u kapacitetu do 500 kWh, što donosi mesečni prinos od 2000 EUR do otplate postrojenja, a nakon otplate  višestruko više.

b) U modelu investiranja Zeleni fond mogao bi da postane kapitalni fond u čiji portfelj treba da uđe kao kapitalni resurs otpadni pepeo sa termoelektrana. Najmanje 30% količine kao trajni kapital za investiranje u ekološku industriju prečišćavanja vode i  upravljanja otpadom.

c) Neophodno je objediniti razdvojene i usitnjene javne komunalne kompanije, odnosno formirati bar tri korporacije za upravljanje otpadnim vodama i za njih potražiti tri investiciona partnera. U cilju izbegavanja monopola, spremna da pridruže svoj kapital u vidu tehnologije i infrastrukturne tehnike eko-kapitalu u obliku otpadnih komunalnih voda kojima raspolažemo po principu dvogodišnji resurs u komunalnim otpadnim vodama je eko – kapital vrednost sa kome se pridružuje zelena tehnologija kapital.

d) Sva otpadna krv iz svih klanica Srbije može biti ekokapital  Zelenog fonda ili investicione ekokompanije koja upravlja ekokapitalom Zelenog fonda. Na toj osnovi moguće je ulaganje u podizanje fabrike hemske krvi, veoma važnog i skupog preparata za zaštitu životinja od nedostatka hemoglobina, enedemskog problema prasadi i goveda u mnogim regijama. Združivanjem ekokapitala koji posedujemo, tehnologije koju u najvećoj meri poseduju dva naša instituta, i donosioca finansijskog ili tehnološkog kapitala ulagača.

e) Modeli investiranja primenom lizinga koji obezbeđuje da se istim kapitalom stavi u funkciju više objekata  uz  obezbeđenje zelenog prinosa.

Primeri za primenu modela cirkularne ekonomije u proračunu, sredstava za investiranje u upravljanju otpadom su brojniji, ali zeleni prinosi se moraju stvoriti i uz naknade iz principa „zagađivač plaća“ imamo potpuno drugačiji investicioni tok.

Primer: Već sada imamo proizvodnju uređaja koji ugrađeni u automobile i kamione i javni prevoz, uz pomoć vodonika smanjuju količine izduvnih gasova na zanemarljivi nivo bez obzira na starost i tip motora. Smanjenjem zagađenja smanjuju se troškovi zdravstvene zaštite, rasterećuju se javne finansije i mogućnost direktnog početnog ulaganja u ekoinfrastrukturu po modelu cirkularne ekonomije. Uređaj je rezultat domaće tehnologije i dilema o učincima nema.

Primer: Model investicija u ovo područje mora da pretpostavi i smanjene gubitaka i racionalno korišćenje energije upravo u javnim objektima. To se može postići putem privatno javnog partnerstva i povećanom proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, što stvara prostor za alternativno korišćenje javnih finansija u ekologiji. Metaforično rečeno, ako Palata Srbije bude grejana i hlađena toplotnom pumpom sa vodom Dunava, a ne  kotlovima na mazut i klimama, a beogradska kanalizacija proizvodila struju naš model eko investicija može biti drugačiji.

 

                                                                                  Goran  Mitić

Potpredsednik stranke Zelenih Srbije



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)