Uticaj klimatskih promena na zdravlje ljudi

Glad, suše, ekstremni vremenski uslovi i regionalni konflikti u poslednjih nekoliko decenija su posledice klimatskih promena, kao i faktori koji utiču na povećanje prisustva bolesti i njihovu ozbiljnost. Zbog toga je zaštita ljudskog zdravlja prioritet koji prevazilazi institucionalne, naučne i političke barijere. “Iz tog razloga mi nije jasno oklevanje nekih država u Parizu, jer ne postoji novac velikih korporacija i lobista za prljave tehnologije koji će moći da sanira posledice koje nas očekuju”, rekla je Slavica Kerečki, predsednica OO Zelenih Srbije Zemun na tribini o uticaju klimatskih promena na zdravlje održanoj u prostorijama Zelenih Srbije.

Klimatske promene utiču na ljudsko zdravlje kroz promene koje se dešavaju u životnom okruženju: podizanje nivoa mora, promene u precipitaciji koje rezultiraju poplavama, sušama, toplotnim talasima, promenama u intezitetu olujnih udara, pogoršanju kvaliteta vazduha. Sve ovo rezultira povećanjem broja obolelih i pogoršanjem stanja hroničnih bolesnika na globalnom nivou. Populacije starih, trudnica i dece su posebno osetljive i podložnije negativnom delovanju klimatskih promena. Ovo se mora posebno imati u vidu kada se donose odluke o merama adaptacije.

Bolesti respiratornog trakta, posebno astma i respiratorne alergije vrlo lako mogu postati i vodeće kao rezultat: povećanog izlaganja polenu (produžetak vegetativne sezone u nekim područjima) ,sporama plesni (kod ekstremnih precipitacija), zagađenja vazduha i povećanje koncentracije toksina iz mora u vazduhu i prašine tokom suše.

Kao rezultat pojačanog UV zračenja u sve dužim vremenskim periodima očekuje se i sve veći broj obolelih od kancera kože. Ono što doprinosi i povećanju broja obolelih od drugih vrsta karcinoma je i pojačan transfer isparljivih i poluisparljivih kancerogenih materija zbog visokih temperatura.Pojačan transfer kancerogenih materija iz zemljišta, očekuje se i zbog pojačane količine padavina.

Ekstremni klimatski događaji kao što su poplave, požari, uragani, tornada, mogu imati i ekstremno jak uticaj na mentalni status ljudi. Nije nepoznato da nakon ovih dešavanja broj obolelih se povećava sa manifestacijama od najlakših pa do najtežih oblika mentralnog disbalansa. Gubitak voljenih i najbližih članova porodice, napuštanje i gubitak domova su sasvim dovoljna podloga za razvoj ovih bolesti. I uvek kada su u pitanju stresna dešavanja neretko imamo i pojavu povećanih kardioloških slučajeva.

Takođe, ekstremno niske i visoke temerature doprinose i razvoju hipertenzija, aritmija, miokardiopatija, infarkta miokarda….

Nedostatak hrane i vode koji se sa sigurnošću moze očekivati u narednom periodu,doneće niz zdravstvenih problema. Otvara se pitanje mikrobiološkog kvaliteta hrane, jer se za svaki stepen povećanja temperature povećava i za 2-6% rizik od bolesti dobijene zagađenom hranom. Prema WHO 3,7% od celokupnog mortaliteta vezanog za životno okruženje, je zbog diareičnih bolesti usled zagađenja vode ili hrane. Posebno su poražavajući podaci o broju obolelih trudnica i dece.

Biotoksini, rezidue pesticida, teških metala, PCBs uneti u organizam, najžešće hranom, mogu izazvati i promene na nivou DNK. To je jedan od razloga što se u Americi oko 3% rađa dece sa deformacijama koje se dovode u vezu sa životnim okruženjem. Toksične materije imaju svojstva biokumaulacije i biomagnifikacije što još više pogoršava stanje.

Pretnja humanom društvu su zoonoze i vektorski prenosive bolesti: malarija Q groznica,antraks, virus Zapadnog Nila, SARS,hemoragična groznica, Lajmska bolest, tifus, lajšmanijaza… Povećanje broja obolelih je rezultat gubitka biodverziteta i posebno narušavanje odnosa predator – žrtva,što rezultira povećanjem broja patogena i onih koji ih prenose. Klimatske promene će direktno uticati i na velike migracije ljudi i povećan rizik od prenošenja ovih bolesti u područja na kojima ih do sada nije bilo.

Sve ove činjenice moraju se uzeti u obzir kada se forumiliše javna politika iz oblasti klimatskih promena. Moramo češće pričati o njima da bi došlo do svesti građana i donosioca odluka koliko su ozbiljne posledice sa kojima se možemo suočiti i sa kojima se već suočavamo jer nismo reagovali na vreme.



Share
Komentari
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)