Proizvodnja organskog meda kao deo zelene ekonomije u Srbiji

U organizaciji Zelenih Srbije OO Bogatić i Društva pčelara “Mačva”, u sali Skupštine opštine Bogatić, održana je tribina na temu: ” Med i o medu – organski med.” Organsko pčelarstvo u našoj zemlji tek je u povoju i Srbija ima veliki potencijal za razvoj proizvodnje. Put razvoja organske, odnosno, ekološke pčelarske proizvodnje biće dug, ali ukoliko se radi sistematski na razvoju, ako se steknu svi zakonski i drugi uslovi, naša zemlja ima sve šanse da se dobro pozicionira na tržištu.

“Proizvodnja organskog meda je zahtevna, ali rezultat je zdraviji proizvod.”, rekao je ekspert za proizvodnju organskog meda Aleksandar Bikar. On je podelio svoje petodecenijsko iskustvo u pčelarstvu sa članovima Društva pčelara i prisutnim gostima.

Četiri najvažnija uslova za dobijanje sertifikata za proizvodnju organskog meda su izolovanost košnica od zagađivača, košnice moraju da budu izgrađene po uslovima za organsku proizvodnju, vosak mora biti organski, isključivo onaj koga su pčele same napravile u poklopcima kojim zatvaraju saće i koriste se samo dozvoljeni preparati kojim se pčele mogu tretirati od bolesti.

Bikar je na tribini dao i niz praktičnih saveta za čuvanje i korišćenje meda.

“Mi čuvamo med u rostfraj posudama i prodajemo ga isključivo u staklenoj ambalaži sa metalnim poklopcem koji je iznutra presvučen polietilenskim filmom namenjenim za pakovanje prehrambenih artikala. Poklopce koristimo samo jednom dok tegle posle pranja u mašini za pranje posuđa koristimo ponovo ukoliko nam ih kupci vrate. A vraćaju nam, pošto su svesni da ih ne treba bacati, jer se na taj način štedi energija i smanjuje zagađivanje čovekove okoline.

I svima jednostavno kažemo da med uzimaju rostfraj priborom za jelo kojeg ima svaka kuća. Ona drvena je korišćena u doba kada smo imali aluminijumske tanjire i escajg pa je to med nagrizao. A plastika je na prepad osvojila svet bez nekog ozbiljnijeg objašnjavanja njene upotrebne vrednosti. Sada kada znamo da je neprikladna za čuvanje namirnica i korištenja u išrani ne treba ni da je koristimo. Razmislite o ovome i iz svoje sredine radi zdravlja svih članova porodice izbacite neodgovarajući pribor.”

Zeleni Bogatića ukazali su na to da pčele imaju jednu od najznačajnijih uloga za život na Planeti, oprašivanje biljaka. Oprašivanje pčelama značajno uvećava prinose i kvalitet plodova u voćnjacima, povrtnjacima i na njivama. Konstantno smanjenje populacija pčela u svetu, čija stopa smrtnosti iznosi 30% godišnje, je jedan od ozbiljnih problema, kojem se mora posvetiti značajna pažnja.

Poslednjih godina u Srbiji česta su masovna izumiranja pčela. U toku 2015. godine imamo slučajeve stradanja preko 3000 košnica u Vojvodini. Kao mogući uzrok pomora navode se nekontrolisana upotreba hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Pčelari još uvek nisu dobili odgovor šta je uzrok umiranja kolonija pčela, ali najčešće se sumnja na trovanje pesticidima iz grupe neonikotinoida, koji su posebno toksični.

Prema zakonu zabranjeno je tretiranje biljaka u cvetu pesticidima. Proizvođači koji prskaju biljke su dužni da o tome obaveste okolne pčelare ili Društvo pčelara, najmanje dva dana pre tretiranja.

S obzirom da su pčele glavni oprašivači za više od 80% poljoprivrednih useva, njihovim nestankom nastupila bi glad u svetu. Očuvanje populacije pčela je ključno za opstanak mnogobrojnih poljoprivrednih kultura, ali i za opstanak svih nas, jer one održavaju čak jednu trećinu svetskih zaliha hrane.



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)