Jelena Vasić: Klimatski pregovori u Parizu nisu kraj, nastavljamo dalje

U subotu 12. decembra, Zeleni Srbije su organizovali tribinu povodom održavanja dvonedeljnog samita UN o klimatskim promenama. U više od dva sata sa prisutnima smo razgovarali o pregovorima ali i o uticaju klimatskih promena na zdravlje građana. Diskusiju je započela savetnica za zaštitu životne sredine Zelenih Srbije Jelena Vasić, koja nam je predstavila dosadašnje pregovore kao i poziciju Srbije u njima. Zeleni pozdravljaju potpisivanje sporazuma između skoro 200 država, kao ključnog za budućnost planete i opstanak ljudi na njoj.

Ono što je loša strana sporazuma je da se odustalo se od osnivanja međunarodnog tribunala za kažnjavanje zagađivača, tako da se ne predviđaju kazne za one države koje ne ispune svoje obaveze. Lideri se nisu usaglasili oko toga da li će se preduzimati mere oko eliminacije ugljenika iz ekonomije ili samo njegovo smanjenje. Jedno od otvorenih pitanja bilo je i usaglašavanje oko vrednosti ograničenja temperature, odnosno da li da se temperatura ograniči na 1.5˚C ili na bliže 2˚C, u odnosu na predindustrijsko doba.

Sporno pitanje oko kojeg lideri nisu mogli da postignu dogovor jesu i finansijska sredstva, koja će bogate zemlje obezbediti siromašnim kako bi umanjile svoje štetne emisije i kako bi se izborile sa klimatskim promenama. „Iz svih ovih razloga, pregovori u Parizu nisu kraj, naš posao se nastavlja, sve dok ne budemo imali pravedan i obavezujući sporazum“, rekla je Jelena Vasić.

„Srbija je svoj Izveštaj nacionalnog doprinosa za ublažavanje klimatskih promena dostavila u junu, bez održavanja rasprave i učešća građana, tako da ga ne možemo smatrati transparentnim. Izveštaj ima i brojne manjkavosti. Jedan od njih je taj što je u Izveštaju navedeno da je 2013. godine Srbija smanjila emisije CO2 za 25.1 % u odnosu na 1990. godinu. Smanjenje emisija je posledica toga što u emisije iz 2013. godine nisu uključene emisije sa Kosova, i vrednost nije merodavna.“, istakla je Vasić na tribini.

Zamerka je i ta što je Srbija predložila obavezu smanjena emisija od 9.8% u odnosu na 1990. godinu. EU je usvojila energetski paket u kojem njene članice predviđaju da do 2030. godine smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40% u odnosu na 1990. godinu. Srbija u velikoj meri kaska za članicama i cilj koji je sebi postavila je zanemarljiv. U Izveštaju se ne navode planovi za povećanje udela obnovljivih izvora energije, iako je u Srbiji neiskorišćen potencijal posebno biomase, solarne energije i vetra.

Klimatskim promenama najviše doprinosi energetika, jer se energetska politika Srbije razvija na spaljivanju lignita, što pored brojnih negativnih efekata po životnu sredinu i biodiverzitet, za posledicu ima i zdravstvene troškove u visini od 2-5 milijardi evra godišnje.

Energetska efikasnost je na jako lošem nivou. Veliki su energetski gubici u stanovima, kroz prozore se izgubi oko 35% energije, kroz lošu izolaciju i fasadu 30%, kroz tavanicu i do 25% i kroz pod oko 10%. Samo za grejanje stanova i pripremu tople vode troši se preko 50% raspoližive energije. Ukoliko bi se solarni paneli koristili za zagrevanje tople vode u Beogradu, uštedelo bi se i do 40% električne energije.

Srbija, s obirom da se nalazi u regionu koji je jako osetljiv i ugrožen klimatskim promenama, mora da napusti dosadašnju klimatsku politiku i da transformiše svoj energetski sistem, da se okrene obnovljivim izvorima energije, inovacionim tehnologijama i unapređenju energetske efikasnosti. Jer upravo je energetska efikasnost, pored obnovljivih izvora energije naš najveći energetski izvor.

Nakon diskusije, prisutnima je prezentaciju o uticaju klimatskih promena na zdravlje održala predsednica OO Zelenih Srbije Zemun, Slavica Kerečki. O njoj pročitajte ovde

 



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)