Јелена Васић: Климатски преговори у Паризу нису крај, настављамо даље

У суботу 12. децембра, Зелени Србије су организовали трибину поводом одржавања двонедељног самита УН о климатским променама. У више од два сата са присутнима смо разговарали о преговорима али и о утицају климатских промена на здравље грађана. Дискусију је започела саветница за заштиту животне средине Зелених Србије Јелена Васић, која нам је представила досадашње преговоре као и позицију Србије у њима. Зелени поздрављају потписивање споразума између скоро 200 држава, као кључног за будућност планете и опстанак људи на њој.

Оно што је лоша страна споразума је да се одустало се од оснивања међународног трибунала за кажњавање загађивача, тако да се не предвиђају казне за оне државе које не испуне своје обавезе. Лидери се нису усагласили око тога да ли ће се предузимати мере око елиминације угљеника из економије или само његово смањење. Једно од отворених питања било је и усаглашавање око вредности ограничења температуре, односно да ли да се температура ограничи на 1.5˚Ц или на ближе 2˚Ц, у односу на прединдустријско доба.

Спорно питање око којег лидери нису могли да постигну договор јесу и финансијска средства, која ће богате земље обезбедити сиромашним како би умањиле своје штетне емисије и како би се избориле са климатским променама. „Из свих ових разлога, преговори у Паризу нису крај, наш посао се наставља, све док не будемо имали праведан и обавезујући споразум“, рекла је Јелена Васић.

„Србија је свој Извештај националног доприноса за ублажавање климатских промена доставила у јуну, без одржавања расправе и учешћа грађана, тако да га не можемо сматрати транспарентним. Извештај има и бројне мањкавости. Један од њих је тај што је у Извештају наведено да је 2013. године Србија смањила емисије ЦО2 за 25.1 % у односу на 1990. годину. Смањење емисија је последица тога што у емисије из 2013. године нису укључене емисије са Косова, и вредност није меродавна.“, истакла је Васић на трибини.

Замерка је и та што је Србија предложила обавезу смањена емисија од 9.8% у односу на 1990. годину. ЕУ је усвојила енергетски пакет у којем њене чланице предвиђају да до 2030. године смање емисије гасова са ефектом стаклене баште за 40% у односу на 1990. годину. Србија у великој мери каска за чланицама и циљ који је себи поставила је занемарљив. У Извештају се не наводе планови за повећање удела обновљивих извора енергије, иако је у Србији неискоришћен потенцијал посебно биомасе, соларне енергије и ветра.

Климатским променама највише доприноси енергетика, јер се енергетска политика Србије развија на спаљивању лигнита, што поред бројних негативних ефеката по животну средину и биодиверзитет, за последицу има и здравствене трошкове у висини од 2-5 милијарди евра годишње.

Енергетска ефикасност је на јако лошем нивоу. Велики су енергетски губици у становима, кроз прозоре се изгуби око 35% енергије, кроз лошу изолацију и фасаду 30%, кроз таваницу и до 25% и кроз под око 10%. Само за грејање станова и припрему топле воде троши се преко 50% располиживе енергије. Уколико би се соларни панели користили за загревање топле воде у Београду, уштедело би се и до 40% електричне енергије.

Србија, с обиром да се налази у региону који је јако осетљив и угрожен климатским променама, мора да напусти досадашњу климатску политику и да трансформише свој енергетски систем, да се окрене обновљивим изворима енергије, иновационим технологијама и унапређењу енергетске ефикасности. Јер управо је енергетска ефикасност, поред обновљивих извора енергије наш највећи енергетски извор.

Након дискусије, присутнима је презентацију о утицају климатских промена на здравље одржала председница ОО Зелених Србије Земун, Славица Керечки. О њој прочитајте овде

 



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)