Зелена економија као одговор на незапосленост младих

„Млади у кризи: зелена економија као одговор на незапосленост младих“ био је последњи од три панела у оквиру зеленог форума под називом “Изазови и зелене прилике у процесу придруживања ЕУ” који су 20. новембра организовали Зелени Србије у сарадњи са посланичком групом Зелени/ЕФА Европског парламента.

Учесници овог панела били су Давор Шкрлец, Европосланик групе Зелени/ЕФА – Хрватска, Игор Шолтес, Европосланик групе Зелени/ЕФА – Словенија, Ива Марковић, Зелена омладина Србије, Владан Ђукановић, координатор програма Кровна организација младих Србије и Жаклина Живковић, директорка Зелени Србије.

IMG_2536

На отварању овог панела Жаклина Живковић је рекла да су млади у Србији само конзументи политичких одлука и погођени свим кризама у друштву, онима које су створене неправедном социјалном, економском и еколошком политиком.

- На проблеме младих није довољно одговорити омладинском политиком, у то сам дубоко убеђена. Млади морају бити укључени у све сфере политике, јер политика утиче на њих. Често се каже будућност припада младима, а онда се питам коме припада садашњост? У Србији је стање веома лоше, 190.000 младих од 20 до 29 година је без посла. Свака друга млада особа на тржишту нема посла, у региону је стање исто или и горе. Слична је ситуација и у Европи. Пре две деценије у Србији око 2% младих је напуштало Србију, а данас је реч о чак 15%, истакла је директорка странке Зелени Србије.

Жаклина Живковић је нагласила да промене на којима се у последњих неколико година заснива економски опоравак Србије, као што су деструктивне и контрапродуктивне мере штедње или нови Закон о раду, само додатно погоршавају већ тешку ситуацију.

- Улагање у иновације, истраживање, развој, социјално предузетништво, кооперативе, ИТ и друге одрживе растуће секторе, све то може помоћи у запошљавању младих. Лако је, једноставно, али се ипак не дешава, закључила је Жаклина Живковић.

Ива Марковић је дужи низ година била активна у Европској федерацији младих зелених, а као представница Србије учествовала је и на конференцији о младима у кризи где је било речи и о томе како демократија може да допринесе решавању проблема младих.

- Свесни смо да је проблем много шири, да је незапосленост системски проблем који би требало решавати кроз политике које нису само омладинске. На једној од конференција млади Европе су дефинисали своје захтеве у 17 тачака у односу на Европску унију. Међу њима је било и одређивање минималне зараде која, иако је у Србији мизерна, у европским земљама и не постоји. Важно је било и мотивисање омладинаца да се укључе у рад синдиката. Често смо у заблуди да омладина не ради, јер имамо лажне статистике које код неких буде идеју да млади у ствари ништа не раде и не дају допринос друштву, што је неистина. Већина младих заправо ради. Они студирају – што је озбиљан посао, а у Немачкој то улази у радни стаж, јер радом на свом знању унапредићете друштво у којем живите. Проблем је и у типу посла који раде млади. У Србији велики број младих ради на црно, без икаквих права. Неки годинама волонтирају, раде на одређено време уз плаћен само превоз, ту су сезонски послови, а сада постоји и забрана запошљавања па то додатно утиче на незапосленост младих. У тренутној ситуацији не можемо очекивати да млади самостално изађу из круга незапослености и тај проблем неће решити омладинска политика, заључила је Ива Марковић.

Владан Ђукановић из Кровне организације младих је подсетио да је почетком ове године усвојена је нова Стратегија за младе од 2015. до 2025. године и Акциони план за ту стратегију до 2018. Године, а запошљавање представља једна од тачака тог документа.

- Омладинске политике не могу једине решити незапосленост младих, али се морају одредити специфичности младих као друштвене групе. Били смо укључени и у израду Националног програма за запошљавање младих. Програм покрива четири области важне за младе: информисање, каријерно вођење и саветовање, програм стручних пракси и предузетништво. Каријерно вођење и саветовање и стручне праксе би требало да служе као увод младих из света образовања у свет рада, а никако да служе као нови вид експлоатације младих. Веома је важно и осмислити програм и механизме како подстаћи младе да се баве приватним предузетништвом и на које начине све држава може да их стимулиште, рекао је Ђукановић.

Игор Шолтес се сложио са свим излагачима на овом панелу да незапосленост младих није и не сме бити само проблем младих и да држава мора да донесе одлуку по ком моделу ће радити на решавању овог проблема.

- Прекарни рад младе доводи у зависне ситуације, јер не могу подизати породицу, добити кредите, купити станове и то је један затворени круг. И у Европској унији се дешава данас да се губи средња класа, па и шанса за младе да се запосле и плаћају порезе, а тиме губи цела држава. Постоје разни механизми којима се свака држава мора укључити у решавање проблема незапослености младих, а један од њих је и Закон о јавним набавкама. Такође би могло да се стимулише запошљавање младих преко малих, средњих и микро предузећа, преко субвенција и пореских олакшица. Свака влада у држави би требало да постави циљеве, донесе правни оквир за њихово спровођење и лакше се може мерити да ли су постигле свој циљ или не, закључио је Шолтес.

Проф.др Давор Шкрлец у Србији види здраве младе снаге прогресивне у размишљању, али оно што недостаје и у Србији, али и у другим земљама је веће укључивање младих у процесе одлучивања, јер не могу само старији одлучивати у њихово име.

- Данашња политика као да их демотивише да се укључе у процесе одлучивања. У Европској унији постоји један модел грађанског буџета, где грађани учествују у одлучивању како ће се новац трошити у локалној заједници, али исто тако ће то временом прерасти и на државни ниво. Ништа се неће променити ако наставимо да радимо у овом економском моделу који и даље постоји. Дакле, решење је у промени економског модела, казао је Шкрлец.

Према његовом мишљењу, један од модела је кружна економија.

- Почетком децембра и у ЕУ ће бити завршен правни оквир. Морамо размишљати о томе како се понаша природа. Она не познаје отпад, него у једном кружном процесу, у једном циклусу иде од производње до завршетка, и то морамо применити у својој економији. Отпад је наше благо, а не нешто што морамо бацити на сметлиште. У промени модела доста ће помоћи техничке иновације и социјалне иновације. Техничке иновације већ користимо – вајбер и разне друге апликације на телефону. Постоји пуно апликација које штеде енергију а кружна економија се води тиме да се користе и постојећа технолошка решења. Но потребно је и да се 3% ГДП мора трошити за научне иновације и истраживања. Морамо радити на промени своје културе, свести и односа према природи, улагати пуно у образовање, пре свега деце и младих који би требало да буду носиоци промена, закључио је Шкрлец.

Он је додао да би преображај успео потребно је паралелно грађане информисати зашто нам је све ово потребно, а у Европи их на пример решавају плакатима с поруком „Ако ову лименку убаците у ову канту, омогућили сте посао мом брату“.

У ЕУ 9 од 10 предузећа су мала и микро предузећа и носиоци су развоја. Управо је њима потребна помоћ и они су ти који могу утицати на промену пословног модела и отварати нова, зелена, радна места.

Закључак панела је да свака држава мора јасно да зна каква је демографија те земље, да направи стратегију развоја која ће подразумевати и план потребних радних места за наредних неколико деценија, како би се млади на њих кроз школовање усмеравали.



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)