Perspektive zelenog preobražaja u procesu pridruživanja Srbije EU

„Do zelenih odgovora kroz regionalnu saradnju – perspektive zelenog preobražaja u regionu u procesu pridruživanja Srbije EU“ je bio drugi od tri panela u okviru zelenog foruma pod nazivom “Izazovi i zelene prilike u procesu pridruživanja EU” koji su 20. novembra organizovali Zeleni Srbije u saradnji sa poslaničkom grupom Zeleni/EFA Evropskog parlamenta.

Učesnici ovog panela bili su Ivan Karić, Narodni poslanik Republike Srbije i predsednik Zelenih Srbije, Davor Škrlec, Evroposlanik grupe Zeleni/EFA – Hrvatska i Zvezdan Kalmar, Centar za ekologiju i održivi razvoj.

IMG_2500

Na otvaranju ovog panela Ivan Karić je rekao da Evropskoj zelenoj partiji nije svejedno kojim će putem krenuti Srbija i da ovim forumom želimo da pokažemo da ekonomija u 21. veku može biti samo zelena i nikako drugačija, da ekologija nije trošak već ulaganje u budućnost a da zelena ekonomija može da bude jedan od glavnih oslonaca privrednog razvoja Srbije.

- Zeleni se razlikuju po tome što smatraju da samo hiljadu malih ili više desetina hiljada malih rešenja može da reši veliki problem sa kojim smo suočeni. Značaj i potencijal zelenih radnih mesta je sigurno važan, privredni napredak kroz zelenu ekonomiju i cirkularnu ekonomiju više se ne dovodi u pitanje. Politika Srbije mora da se menja, kao i politika većeg dela sveta i samo to može da donese promenu, izjavio je Karić.

Davor Škrlec, evroposlanik grupe Zeleni/EFA iz Hrvatske osvrnuo se na to kako Zeleni Evropskog parlamenta vide rešenje problema energije i zapošljavanja, s tim da zeleni poslovi i zelena ekonomija nisu isključivo vezani za energetiku, nego da je to puno širi pojam.

- Bilo mi je iznenađujuće da smo čuli prilikom posete srpskim institucijama da političko-ekonomska stabilnost regiona može dovesti do toga da ljudi imaju bolji životni standard, da imaju zdravu životnu sredinu i da egzistenciju svoje porodice ne rešavaju tražeći posao u inostranstvu. Tu se slažemo i mi. Da bismo ostvarili tu političku-ekonomsku stabilnost, u svim našim državama, moramo da zadovoljimo koliko god je više moguće tri temelja nezavisnosti: da smanjimo svoj uvoz energije, da budemo energetski nezavisni, zatim da budemo nezavisni u proizvodnji hrane i da imamo dovoljnu količinu kvalitetne vode što nam omogućava kvalitetan život, rekao je prof. dr Škrlec.

Što se tiče evropske perspektive postoji nekoliko alata koje mogu koristiti članice Evropske unije, ali i zemlje koje nisu njeni članovi, kao i zemlje kandidati, kao što je Srbija. Davor Škrlec kaže da temelj razvoja Evropske unije sve više postaje regionalna saradnja.

- U tom smislu mi ovde imamo jedan veliki potencijal, a to je da se nalazimo u podunavskoj regiji, koja ide od Nemačke do Rumunije, i u Jadransko-Jonskoj regiji koja obuhvata nešto što zovemo Zapadni Balkan, a tu je i središnja i istočna Evropa i jasno je da postoji povezanost energije, transporta i ljudi kako kroz istoriju tako i danas. Za funkcionisanje ove dve makroregije je značajno da nemaju čvrste temelje upravljačke institucije, nego se zasniva na dobroj saradnji među državama gde su one zadužene za pojedina područja. Makroregije zasnivaju se na četiri stuba: održiva energetika, održivi transport, održava poljoprivreda i zaštita životne sredine i voda, objasnio je između ostalog Davor Škrlec.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj kaže da je makroekonomska nestabilnost Srbije zapravo dugoročna loša slika i perspektiva ekonomije koja se bazira na lošoj strukturi ekonomije, industrije i energetike uspostavljenih šezdesetih godina prošlog veka i koji je trajao sve do devedesetih godina.

Srbija se suočava sa enormnom depopulacijom, svake godine je 34.000 građana manje. Veliki je broj onih koji žele da pobegnu u inostranstvo, što je za još oko 60.000 ljudi manje. Suočavamo se sa situacijom da nam se uporno govori da raste potražnja za energijom i da su nam konstantno potrebna nova postrojenja. U tome mogu da pročitam samo ideološki pristup odnosno pritisak velikih finansijsko-industrijskih inostranih sistema, mišljenja je Kalmar.

Kalmar smatra da je veoma važno da energetska efikasnost bude podržana od Vlade Srbije.

- Jako je bitna mera da Vlada podrži energetsku efikasnost i uz mere pospešivanja dostupnosti obnovljivih izvora energije u svim sektorima Srbija ima realno finansijski i ekonomski održivu mogućnost da pređe na minus 80% emisija CO2 iz električne energije odnosno značajna smanjivanja emisija iz ukupnog energetskog sektora, zaključio je Kalmar.

Ivan Karić je na kraju ovog panela podsetio da je Srbija na drugom mestu u Evropi, iza Poljske, po upotrebi fosilnih goriva.

- Ovde se ne radi o tome da je potrebno da prestanemo da koristimo fosilna goriva nego da pronađemo način za smanjivanje upotrebe fosilnih goriva, da povećavamo količinu obnovljivih izvora, da povećavamo količinu biomase, zaključio je Karić.



Oznake: , , , ,
Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)