Перспективе зеленог преображаја у процесу придруживања Србије ЕУ

„До зелених одговора кроз регионалну сарадњу – перспективе зеленог преображаја у региону у процесу придруживања Србије ЕУ“ је био други од три панела у оквиру зеленог форума под називом “Изазови и зелене прилике у процесу придруживања ЕУ” који су 20. новембра организовали Зелени Србије у сарадњи са посланичком групом Зелени/ЕФА Европског парламента.

Учесници овог панела били су Иван Карић, Народни посланик Републике Србије и председник Зелених Србије, Давор Шкрлец, Европосланик групе Зелени/ЕФА – Хрватска и Звездан Калмар, Центар за екологију и одрживи развој.

IMG_2500

На отварању овог панела Иван Карић је рекао да Европској зеленој партији није свеједно којим ће путем кренути Србија и да овим форумом желимо да покажемо да економија у 21. веку може бити само зелена и никако другачија, да екологија није трошак већ улагање у будућност а да зелена економија може да буде један од главних ослонаца привредног развоја Србије.

- Зелени се разликују по томе што сматрају да само хиљаду малих или више десетина хиљада малих решења може да реши велики проблем са којим смо суочени. Значај и потенцијал зелених радних места је сигурно важан, привредни напредак кроз зелену економију и циркуларну економију више се не доводи у питање. Политика Србије мора да се мења, као и политика већег дела света и само то може да донесе промену, изјавио је Карић.

Давор Шкрлец, европосланик групе Зелени/ЕФА из Хрватске осврнуо се на то како Зелени Европског парламента виде решење проблема енергије и запошљавања, с тим да зелени послови и зелена економија нису искључиво везани за енергетику, него да је то пуно шири појам.

- Било ми је изненађујуће да смо чули приликом посете српским институцијама да политичко-економска стабилност региона може довести до тога да људи имају бољи животни стандард, да имају здраву животну средину и да егзистенцију своје породице не решавају тражећи посао у иностранству. Ту се слажемо и ми. Да бисмо остварили ту политичку-економску стабилност, у свим нашим државама, морамо да задовољимо колико год је више могуће три темеља независности: да смањимо свој увоз енергије, да будемо енергетски независни, затим да будемо независни у производњи хране и да имамо довољну количину квалитетне воде што нам омогућава квалитетан живот, рекао је проф. др Шкрлец.

Што се тиче европске перспективе постоји неколико алата које могу користити чланице Европске уније, али и земље које нису њени чланови, као и земље кандидати, као што је Србија. Давор Шкрлец каже да темељ развоја Европске уније све више постаје регионална сарадња.

- У том смислу ми овде имамо један велики потенцијал, а то је да се налазимо у подунавској регији, која иде од Немачке до Румуније, и у Јадранско-Јонској регији која обухвата нешто што зовемо Западни Балкан, а ту је и средишња и источна Европа и јасно је да постоји повезаност енергије, транспорта и људи како кроз историју тако и данас. За функционисање ове две макрорегије је значајно да немају чврсте темеље управљачке институције, него се заснива на доброј сарадњи међу државама где су оне задужене за поједина подручја. Макрорегије заснивају се на четири стуба: одржива енергетика, одрживи транспорт, одржава пољопривреда и заштита животне средине и вода, објаснио је између осталог Давор Шкрлец.

Звездан Калмар из Центра за екологију и одрживи развој каже да је макроекономска нестабилност Србије заправо дугорочна лоша слика и перспектива економије која се базира на лошој структури економије, индустрије и енергетике успостављених шездесетих година прошлог века и који је трајао све до деведесетих година.

Србија се суочава са енормном депопулацијом, сваке године је 34.000 грађана мање. Велики је број оних који желе да побегну у иностранство, што је за још око 60.000 људи мање. Суочавамо се са ситуацијом да нам се упорно говори да расте потражња за енергијом и да су нам константно потребна нова постројења. У томе могу да прочитам само идеолошки приступ односно притисак великих финансијско-индустријских иностраних система, мишљења је Калмар.

Калмар сматра да је веома важно да енергетска ефикасност буде подржана од Владе Србије.

- Јако је битна мера да Влада подржи енергетску ефикасност и уз мере поспешивања доступности обновљивих извора енергије у свим секторима Србија има реално финансијски и економски одрживу могућност да пређе на минус 80% емисија ЦО2 из електричне енергије односно значајна смањивања емисија из укупног енергетског сектора, закључио је Калмар.

Иван Карић је на крају овог панела подсетио да је Србија на другом месту у Европи, иза Пољске, по употреби фосилних горива.

- Овде се не ради о томе да је потребно да престанемо да користимо фосилна горива него да пронађемо начин за смањивање употребе фосилних горива, да повећавамо количину обновљивих извора, да повећавамо количину биомасе, закључио је Карић.



Ознаке: , , , ,
Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)