Озелењавање градова – пут ка локалном развоју

Озелењавање градова – пут ка локалном развоју је назив првог од три панела у оквиру зеленог форума под називом “Изазови и зелене прилике у процесу придруживања ЕУ” који су 20. новембра организовали Зелени Србије у сарадњи са посланичком групом Зелени/ЕФА Европског парламента.

DSC_0546

Учесници овог панела били су: Роберт Година, политички саветник посланичке групе Зелени/ЕФА; Џил Еванс, Европосланица групе Зелени/ЕФА – Велс; Слободан Пузовић, Покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине; Љубинка Калуђеровић, Стална конференција градова и општина и Виолета Јованов Пештанац, новинарка и координаторка Зелених Србије за Војводину.

Отварајући овај панел Виолета Јованов Пештанац је истакла да је незапосленост један од горућих проблема како Европе тако и Србије, а да истовремено криза везана за климатске промене и животну средину постаје све озбиљнија.

- Озелењавањем наше економије можемо створити висококвалитетна зелена радна места како бисмо се истовремено борили против незапослености, климатских промена и деградације животне средине. Од таквог деловања Србија може имати само корист, нагласила је она. У свом уводном делу Виолета Јованов Пештанац је објаснила да се као „зелено радно место“ дефинише свака професионална активност која помаже у заштити животне средине и борби против климатских промена и препознаје се у штедњи енергије и сировина, промовисању обновљиве енергије, смањивању отпада и загађења, заштити биодиверзитета и екосистема.

- Наше је становиште да зелена радна места омогућавају достојан рад који за узврат гарантује одговарајућу социјалну заштиту, довољна примања, и здраве радне услове. У таквом је окружењу могуће поштовање радничких права и учешће појединаца у одлукама које утичу на њихов живот. Зелена радна места нису утопијски сан, закључила је она.

Напредак према већој одрживости учињен је у многим деловима Европе, чиме су створена и радна места. О томе како се концепт “озелењавања градова” спроводи у пракси на примерима из свог окружења испричали су на панелу Роберт Година и Џил Еванс.

Роберт Година је причу илустровао са неколико примера из Европе, почевши од локалних пројеката и водећи се узречицом “Мисли глобално, делуј локално”.

- У Мађарској су уз помоћ термалних извора спровели грејање у целом граду, у регији која је веома сиромашна. Резултат: месечни рачун за грејање нижи је за 78%. Део новца који становништво сада уштеди, иде на побољшање социјалног стандарда. Аустријанци имају пуно примера шта су све урадили с биомасом, на Балтику су све јавне зграде изоловане, стакла су двослојна. Иако све то делује мало, када то уради цео град или цела регија, после неког времена виде се велике уштеде, а резултат се примети и у квалитету ваздуха, рекао је Година.

Он је објаснио да када говоримо о зеленим радним местима, истовремено говоримо и о здрављу народа, квалитету живота и сви ти пројекти усмерени су на будућност. Као добар пример издвојен је и пример улице Марије Хилфештрасе у Бечу, која је имала четири траке за аутомобиле до пре четири године, а данас је пешачка зона с пуно зеленила.

Џил Еванс представља Велс у Европском парламенту још од 1999. године и још од тада, она и њених 6 колега из Слободне европске алијансе раде у истој парламентарној групи са Зеленима. На форуму је представила неколико пројеката који су примењени у малим срединама, сиромашним и маргинализованим, у којима су улагањима створена зелена радна места.

- Добар пример неодрживости посебно из угла климатских промена и економије били су рудници угља у Велсу, који су затворени 1980-их и 1990-их година. Људи су остали без посла, природа је била уништена. Данас је долина озеленела буквално, с пуно дрвећа, а политиком усмереном на отварање зелених радних места људи поново имају где да раде, а квалитет и услови живота су бољи, истакла је између осталог Џил Еванс.

Слободан Пузовић је подсетио присутне да се његов Секретаријат бави заштитом животне средине како би се створили хуманији услови за живот становништва, али се баве и урбанизмом, градитељством и просторним планирањем, које је он оценио и кључним када се говори о зеленилу и озелењавању које нам је неопходно да бисмо здравије живели.

- Ми у Војводини имамо другачију перцепцију када је реч о озелењавању и зеленим заштитним појасевима која је сасвим другачија у односу на територију целе земље. Када се говори о упросечивању вредности и тражењу средњих вредности, потребно је узети их с резервом. На пример, у Србији је око 33% под шумама и под ветрозаштитним појасевима, што је трећина земље и многи би рекли да то и није толико лоше. Међутим, кад гледате регионално, у Војводини то је само 6,7%, а када се спуштамо на ниво општина или села, ситуација је још катастрофалнија. Имамо чак 15 општина у којима се зеленило мери са 0%, нагласио је Пузовић.

Он је као велики проблем издвојио и то што не постоје ни катастри зелених површина, али изнео и неколико могућих решења који би с једне стране унапредили стање у овој области, а с друге стране довели и до стварања одређеног броја зелених радних места.

Љубинка Калуђеровић из Сталне конференције градова и општина која одлично познаје ситуацију на терену у свим локалним срединама на територији Србије, препоручила је грађанима да пронађу на њиховом сајту и прочитају брошуру Стање животне средине на локалу, у којој се налази истраживање које показује и доказује да је стање на локалу лоше, јер локалне средине немају снаге да ураде много тога што се од њих очекује. Стална конференција градова и општина спроводи пројекте у којима се баве животном средином, међународне у највећој мери, макар да на примерима пилот општина покажу другима како се неке ствари могу унапредити и побољшати.

- Кроз доста програма се ради на побољшању енергетске ефикасности. С централног нивоа слушамо да све политике које се доносе иду ка томе да се створе зелена радна места. Бојим се да и они који изговарају ове реченице не знају шта то значи. Вашим активностима, као што је овај форум, можемо да приближимо свима шта су то заправо зелена радна места. Било би веома значајно када би они који доносе програме и планове развоја својих општина могли да чују све ово што смо ми овде чули, јер имају страх да ако се одлуче за нешто што је мала уштеда и што неће одмах донети спектакуларне резултате, јер немају временску димензију колико су њихови мандати, они доносе одлуке који ће краткорочно донети неки резултат, уместо да размишљују дугорочније. Морамо радити на подизању свести оних који доносе одлуке у име грађана да изаберу оно што је за грађане боље, закључила је Љубинка Калуђеровић.

На зеленом форуму у Београду разговарало се и о перспективама регионалног развоја, али и о локалном развоју и о запошљавању младих.



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)