Predlog izmena i dopuna zakona o šumama

Na sednici Narodne skupštine našao se Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o šumama. Narodni poslanik Ivan Karić ocenio je da Predlog zakona nije loš, ali je neophodno da bude u skladu sa zahtevima ekonomije XXI veka. Neophodno je da Zakon više koristi principe zelene ekonomije i da odlučnije podstiče proizvodnju biomase. Predložio je da se jasnije obavežu sopstvenici i javna preduzeća da investiraju na degradiranim površinama, uzimajući za primer Kolubarski basen, kod kojeg se degradiranost meri hiljadama hektara, a pošumljenost desetinama hektara.

Kao osnovnu zamerku Predlogu zakona istakao je nedovoljno sredstava za investiranje u oblasti šumarstva, jer se i dalje držimo neodgovarajućeg, netransparentnog, rigidnog budžetskog fonda. Nedostaje investicioni šumski fond, za podizanje energetskih zasada na degradiranim površinama, jer u Srbiji ima dosta erodiranih površina i klizišta, iz kojeg bi se finansirale korisne funkcije šuma i predupredile klimatske promene i prirodne katastrofe. 50% kiše koja padne u šumu, ostaje u njoj, i da je pošumljenost bila znantno veća, efekti poplave 2014. godine u Kolubarskom basenu bili bi znatno manji.

Sledeća zamerka na Predlog zakona je sanacija usled prirodnih nepogoda (snegolomi, požari, vetar) ne sme biti prepuštena sopstvenicima. Iz tih razloga predložio je da se zakonom propiše obavezno osiguranje i reosiguranje šuma od rizika nastanka šteta usled prirodnih nepogoda i ekoloških katastrofa. Naveo je da ukoliko bi se ove zamerke integrisale u Zakon, on bi bio znatno bolji.

“Veliki problem je bespravna seča šuma u Srbiji, što predstavlja potencijalnu opasnost i može ugroziti prirodne resurse.” istakao je Ivan Karić. To se posebno dešava na jugu Srbije, u dolini Pčinje, na Kukavici i Kozjaku, i svako ko bespravno seče šumu mora biti kažnjen. Šumovitost je u Srbiji u odnosu na broj stanovnika je jako niska, i iznosi svega 0,3 ha po stanovniku, za razliku od Rusije, gde je 11,11 ha po stanovniku, u Norveškoj 6,93 ha, Finskoj 5,91 ha, BiH 1,38 ha i Hrvatskoj 1,38 ha.

Karić je naveo i da je za Zelene poražavajući podatak da u Srbiji postoji oko 60-70% izdanačkih šuma, i da je zato neophodan investicioni fond koji bi preuzeo obavezu na sebe, da umesto izdanačkih šuma imamo šume od kojih u budućnosti možemo da imamo veliku vrednost. Takođe, sve ono što se dešava ispod dalekovoda, za PTT provodnike, se mora smatrati čistom sečom, smatrajući da je to izuzimanje urađeno zbog žičara, ali da to mora biti promenom namene i da se mora platiti naknada za podizanje novih šuma. Treba dati mogućnost i drugim javnim ustanovama koji imaju potencijal da gazduju šumama, kao što su fakulteti, instituti, privatne kompanije, zadruge, investicioni fondovi, ESKO kompanije, koje mogu biti nosioci značajnih investicija i energetskih ušteda.

Naglasio je da Elektroprivredu Srbije treba primorati da pošumi degradirane prostore, zatvorena jalovišta, deponije pepela, ali i stimulisati da ozelene proizvodnju struje i povećaju udeo biomase. Zasadi brzorastućih vrba, paulovnije, Miscanthus giganteusa bi pospešili proizvodnju energije i povećali proizvodnju kiseonika, ali i smanjili količinu ugljen dioksida.

 



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)