Предлог измена и допуна закона о шумама

На седници Народне скупштине нашао се Предлог закона о изменама и допунама закона о шумама. Народни посланик Иван Карић оценио је да Предлог закона није лош, али је неопходно да буде у складу са захтевима економије XXI века. Неопходно је да Закон више користи принципе зелене економије и да одлучније подстиче производњу биомасе. Предложио је да се јасније обавежу сопственици и јавна предузећа да инвестирају на деградираним површинама, узимајући за пример Колубарски басен, код којег се деградираност мери хиљадама хектара, а пошумљеност десетинама хектара.

Као основну замерку Предлогу закона истакао је недовољно средстава за инвестирање у области шумарства, јер се и даље држимо неодговарајућег, нетранспарентног, ригидног буџетског фонда. Недостаје инвестициони шумски фонд, за подизање енергетских засада на деградираним површинама, јер у Србији има доста еродираних површина и клизишта, из којег би се финансирале корисне функције шума и предупредиле климатске промене и природне катастрофе. 50% кише која падне у шуму, остаје у њој, и да је пошумљеност била знантно већа, ефекти поплаве 2014. године у Колубарском басену били би знатно мањи.

Следећа замерка на Предлог закона је санација услед природних непогода (снеголоми, пожари, ветар) не сме бити препуштена сопственицима. Из тих разлога предложио је да се законом пропише обавезно осигурање и реосигурање шума од ризика настанка штета услед природних непогода и еколошких катастрофа. Навео је да уколико би се ове замерке интегрисале у Закон, он би био знатно бољи.

“Велики проблем је бесправна сеча шума у Србији, што представља потенцијалну опасност и може угрозити природне ресурсе.” истакао је Иван Карић. То се посебно дешава на југу Србије, у долини Пчиње, на Кукавици и Козјаку, и свако ко бесправно сече шуму мора бити кажњен. Шумовитост је у Србији у односу на број становника је јако ниска, и износи свега 0,3 ха по становнику, за разлику од Русије, где је 11,11 ха по становнику, у Норвешкој 6,93 ха, Финској 5,91 ха, БиХ 1,38 ха и Хрватској 1,38 ха.

Карић је навео и да је за Зелене поражавајући податак да у Србији постоји око 60-70% изданачких шума, и да је зато неопходан инвестициони фонд који би преузео обавезу на себе, да уместо изданачких шума имамо шуме од којих у будућности можемо да имамо велику вредност. Такође, све оно што се дешава испод далековода, за ПТТ проводнике, се мора сматрати чистом сечом, сматрајући да је то изузимање урађено због жичара, али да то мора бити променом намене и да се мора платити накнада за подизање нових шума. Треба дати могућност и другим јавним установама који имају потенцијал да газдују шумама, као што су факултети, институти, приватне компаније, задруге, инвестициони фондови, ЕСКО компаније, које могу бити носиоци значајних инвестиција и енергетских уштеда.

Нагласио је да Електропривреду Србије треба приморати да пошуми деградиране просторе, затворена јаловишта, депоније пепела, али и стимулисати да озелене производњу струје и повећају удео биомасе. Засади брзорастућих врба, пауловније, Miscanthus giganteusа би поспешили производњу енергије и повећали производњу кисеоника, али и смањили количину угљен диоксида.

 



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)