Zeleni Bogatića podnose zahtev za osnivanje lokalnog ekološkog fonda

 

Odbor Zelenih Srbije u Bogatiću održao je 01. jula 2015. godine konferenciju za medije, u maloj skupštinskoj sali Opštine Bogatić,  o potrebi osnivanja namenskog Fonda za zaštitu životne sredine  u okviru lokalnih samouprava. Novinarima su se obratili predsednik Zelenih Srbije i narodni poslanik  Ivan Karić,  predsednik odbora Zelenih Srbije u Bogatiću  Aleksandar Firaunović i dr Dejan Pavlović predsednik odbora Zelenih Srbije iz Šapca dr Dejan Pavlović.

Zeleni Srbije pitaju zašto je u 21. veku u Srbiji najveći ekološki rizik država i loše javno upravljanje? Zašto donosioci odluka u Srbiji ne razumeju potrebe savremenog društva i potencijale zelene ekonomije? Kako će na proces evropskih integracija uticati to što je od strane Evropske Komisije stanje u ekologiji u Srbiji označeno crvenim? Zašto se Srbija nalazi pred ekološkom katastrofom? Kao svoj odgovor ponudili smo potrebu za formiranjem posebnog Ministarstva za životnu sredinu i prirodne resurse i nedavno predstavili njegov koncept, kao i koncepte pomoćnih tela kao što su Fond za zaštitu životne sredine, Zeleni razvojni fond, Zelene javne nabavke i Fond za osiguranje i reosiguranje od ekoloških katastrofa i incidenata.

Zeleni Srbije insistiraju na praćenju tokova tzv. zelenog novca, odnosno novca koji se ubira od naplate različitih ekoloških naknada. Ono što građane zanima je briga o zaštiti i unapređenju životne sredine, monitoring životne sredine i sprovođenje sistema “zagađivač plaća” . Po tom sistemu, svaki zagađivač je dužan da plaća sve ono što sam ne može da reši kroz svoje investicije u unapređenje proizvodnog procesa u smislu zaštite životne sredine. Taj kapital pripada građanima i on mora jasno da se vidi u budžetskim tokovima novca i da se vrati svojoj nameni.

Stoga, u skladu sa principima regionalizacije i decentralizacije, tražimo da svaka lokalna samouprava ima namenski Fond za zaštitu životne sredine u koji će se slivati 60% od naplaćenih republičkih ekoloških naknada i sva sredstva od opštinskih ili gradskih ekoloških naknada. Kroz programsko budžetiranje i strogo praćenje tokova novca i njegovo strogo namensko trošenje, ovakvi lokalni fondovi bi pokazali da je zabluda da je ekologija samo trošak. Ekologija u 21. veku je i novi biznis i zelena ekonomija i nova radna mesta. Nije moguća ekonomija zasnovana na prekomernom korišćenju prirodnih resursa, nerazumnom trošenju energije, zagađivanju prirode materijalima koji se teško uklanjaju ili se nikako ne mogu ukloniti i ugrožavanju ljudskog zdravlja kao posledici svih tih aktivnosti. Potrebna je ZELENA EKONOMIJA: rigorozna štednja sirovina i energije, višekratna upotreba, tj. recikliranje, upotreba obnovljivih izvora energije, zaštita životne sredine do nultog izlaza zagađujućih materija, korišćenje u potpunosti materija koje smo zatekli kao istorijski otpad i nulta strategija komunalnog otpada kao i primena inovativnih ekoloških znanja i tehnologija. Zeleni Srbije tvrde da kada bi se danas oformilo i odgovorno funkcionisalo Ministrastvo životne sredine i prirodnih resursa i odgovarajući fondovi i javna preduzeća, u sledeće četiri godine bi bilo moguće uspostaviti 100.000 novih radnih mesta u ovoj oblasti.

“U Srbiji najveći problem se javlja u protoku “zelenog” novca. Odsustvo kontrole i nenamensko trošenje sredstava sprečavaju održivi razvoj finansiranja fondova za zaštitu životne sredine. Naš cilj je da se u što većem broju opština po Srbiji osnuju ovakvi fondovi, kao i “zeleni saveti” koji će kontrolisati namensko trošenje sredstava”, istakao je danas na konferenciji Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije i narodni poslanik.

Odbor Zelenih Srbije iz Bogatića će već pred sledeću sednicu Skupštine opštine Bogatić zahtevati da se u okviru dnevnog reda uvrsti i tačka koja će se ticati osnivanja ekološkog fonda. U okvirima programskog budžetiranja, sva opredeljana sredstva namenski bi bila usmerena samo na teritoriju opštine Bogatić.

Kao primer naveli smo opštinu Trstenik koja je iste veličine kao opština Bogatić, a koja ima fond za zaštitu životne sredine i 7.000.000 dinara opredeljenih sredstava za ekološke programe.

Ovom prilikom smo obisli i geotermalne izvore.

“Ulaganja u obnovljive izvore energije su dugoročna ali korist je višestruka, kako sa aspekta ekonomske opravdanosti tako i u pogledu javnog interesa. Razvoj “zelene” ekonomije i banjskog turizma su prioritetni projekti” istakao je Ivan Karić.

 



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)