Зелени Богатића подносе захтев за оснивање локалног еколошког фонда

 

Одбор Зелених Србије у Богатићу одржао је 01. јула 2015. године конференцију за медије, у малој скупштинској сали Општине Богатић,  о потреби оснивања наменског Фонда за заштиту животне средине  у оквиру локалних самоуправа. Новинарима су се обратили председник Зелених Србије и народни посланик  Иван Карић,  председник одбора Зелених Србије у Богатићу  Александар Фирауновић и др Дејан Павловић председник одбора Зелених Србије из Шапца др Дејан Павловић.

Зелени Србије питају зашто је у 21. веку у Србији највећи еколошки ризик држава и лоше јавно управљање? Зашто доносиоци одлука у Србији не разумеју потребе савременог друштва и потенцијале зелене економије? Како ће на процес европских интеграција утицати то што је од стране Европске Комисије стање у екологији у Србији означено црвеним? Зашто се Србија налази пред еколошком катастрофом? Као свој одговор понудили смо потребу за формирањем посебног Министарства за животну средину и природне ресурсе и недавно представили његов концепт, као и концепте помоћних тела као што су Фонд за заштиту животне средине, Зелени развојни фонд, Зелене јавне набавке и Фонд за осигурање и реосигурање од еколошких катастрофа и инцидената.

Зелени Србије инсистирају на праћењу токова тзв. зеленог новца, односно новца који се убира од наплате различитих еколошких накнада. Оно што грађане занима је брига о заштити и унапређењу животне средине, мониторинг животне средине и спровођење система “загађивач плаћа” . По том систему, сваки загађивач је дужан да плаћа све оно што сам не може да реши кроз своје инвестиције у унапређење производног процеса у смислу заштите животне средине. Тај капитал припада грађанима и он мора јасно да се види у буџетским токовима новца и да се врати својој намени.

Стога, у складу са принципима регионализације и децентрализације, тражимо да свака локална самоуправа има наменски Фонд за заштиту животне средине у који ће се сливати 60% од наплаћених републичких еколошких накнада и сва средства од општинских или градских еколошких накнада. Кроз програмско буџетирање и строго праћење токова новца и његово строго наменско трошење, овакви локални фондови би показали да је заблуда да је екологија само трошак. Екологија у 21. веку је и нови бизнис и зелена економија и нова радна места. Није могућа економија заснована на прекомерном коришћењу природних ресурса, неразумном трошењу енергије, загађивању природе материјалима који се тешко уклањају или се никако не могу уклонити и угрожавању људског здравља као последици свих тих активности. Потребна је ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА: ригорозна штедња сировина и енергије, вишекратна употреба, тј. рециклирање, употреба обновљивих извора енергије, заштита животне средине до нултог излаза загађујућих материја, коришћење у потпуности материја које смо затекли као историјски отпад и нулта стратегија комуналног отпада као и примена иновативних еколошких знања и технологија. Зелени Србије тврде да када би се данас оформило и одговорно функционисало Министраство животне средине и природних ресурса и одговарајући фондови и јавна предузећа, у следеће четири године би било могуће успоставити 100.000 нових радних места у овој области.

“У Србији највећи проблем се јавља у протоку “зеленог” новца. Одсуство контроле и ненаменско трошење средстава спречавају одрживи развој финансирања фондова за заштиту животне средине. Наш циљ је да се у што већем броју општина по Србији оснују овакви фондови, као и “зелени савети” који ће контролисати наменско трошење средстава”, истакао је данас на конференцији Иван Карић, председник Зелених Србије и народни посланик.

Одбор Зелених Србије из Богатића ће већ пред следећу седницу Скупштине општине Богатић захтевати да се у оквиру дневног реда уврсти и тачка која ће се тицати оснивања еколошког фонда. У оквирима програмског буџетирања, сва опредељана средства наменски би била усмерена само на територију општине Богатић.

Као пример навели смо општину Трстеник која је исте величине као општина Богатић, а која има фонд за заштиту животне средине и 7.000.000 динара опредељених средстава за еколошке програме.

Овом приликом смо обисли и геотермалне изворе.

“Улагања у обновљиве изворе енергије су дугорочна али корист је вишеструка, како са аспекта економске оправданости тако и у погледу јавног интереса. Развој “зелене” економије и бањског туризма су приоритетни пројекти” истакао је Иван Карић.

 



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)