Зелени енергетски преображај: топлотна пумпа као пример добре праксе

Време: 12. 03. 2015. године
Место: Београд

 

Центар за зелену економију Зелених Србије одржао је прву у низу трибина посвећених предлогу Зеленог енергетског преображаја Србије. У наредном периоду Зелени ће представити низ предлога јавних политика као и практичних решења које ће ићи у правцу повећања енергетске ефикасности и преласка на обновљиве изворе енергије. Овом кампањом желимо да покажемо да је Србија спремна за смањење коришћења фосилних горива, и да ће тај преображај ићи у корист и животне средине и грађана. На првој трибини одржана је презентација примене топлотне пумпе у енергетској ефикасности под називом „Велике топлотне пумпе – Извор енергије грејања и хлађења, пример добре праксе – изведен пројекат (пумпа од 5.5 МW)“.

Директор Центра за зелену економију Горан Митић истакао је да су Зелени Србије у својој политици идентификовали Београд као велико „енергетско губилиште“ због лошег начина употребе енергије. Таква ситуација врло брзо може да доведе сваког појединца и сваког предузетника у безизлазан положај. Поставља се питање да ли имамо одговор на то?  Митић је истакао да је топлотна пумпа један од могућих одговора шта то значи обезбедити енергију на ефикасан начин. Најјефтинија енергија је она коју нисмо ни морали да произведемо.  Наш зелени енергетски преображај полази од студије случаја. Зелени Србије су препознали да су грађани ти који су предводници у зеленој економији и енергетици, они се налазе пред изазовом очувања својих живота и енергетских заједница. Србија често касни у томе да неке ствари примени у јавној политици. Наш задатак је да кажемо да Зелени имају решења и да то променимо.

Горан Митић је дао је пример стамбене зграде која је напустила даљински систем грејања у Јагодини, која је уз примену топлотне пумпе обезбедила систем и грејања и хлађења уз исту цену. Као пример лоше праксе у Србији навео је јавни објекат Палату Србије која троши енергију мазута само за грејање. Намеће се питање шта је са концепцијом зелене, одрживе енергије? Даљински системи ће изумрети. Јер је немогуће одржати систем који губи 40% енергије у доводу за топлу воду, 20% у одводу и да 45% енергије излази кроз прозоре и станове. Зелени Србије граде енергетски одрживу политику, која се базира на знањима и доступним технологијама и иновацијама и имају решења. Промене у политици су неопходне.

Инж. Ђурађ Чвокић из компаније Energynet је присутнима приказао једну студију случаја са великом топлотном пумпом базирану на близини реке и примени енергије из воде. Он је на примеру града Дуиндорпа у Холандији који је био нерентабилан и трошио пуно енергије на грејање и хлађење показао на који се начин може извести енергетски преображај. Град је извршио грађевинску реконструкцију изолације зграда, која је била предуслов. Потом је уз субвенције државе развио пројекат система грејања и хлађења уз примену обновљивих извора енергије (Северно море). Цена инвестиције је била око 10 милиона евра, а цена уштеде на годишњем нивоу око милијарду евра. Поред економске уштеде и независности од енергената предности овог система је смањена емисија ЦО2, који доприноси развоју климатских промена и ефекат стаклене баште. Примери примене топлотне пумпе карактеристични за наше поднебље су стамбена зграда у Сремској Каменици и Манастир Васкрсења Христова.

Директорка Зелених Србије Жаклина Живковић је нагласила да се кампања коју су Зелени Србије покренули ослања и на велику европску кампању Зелених партија широм Европе. Због проблема између Русије и Украјине, Европа се суочила са чињеницом да њена зависност од увозних енергената утиче и на геостратешку полтику. Страх који се шири Европом утиче на све земље да размишљају о експлоатацији шкриљаца, отварању нових термоелектрана и нуклеарних електрана.Зелени имају друга решења. Основа зелене енергетске уније је децентрализација. Обновљиви извори енергије су демократски, поред тога што су еколошки, и на дужи рок су исплативији. Када Зелени размишљају о енергетици они размишљају о насељима и појединцима који самостално производе своју енергију. Највећи проблем који Зелени виде су климатске промене, ефекат стаклене баште и велике емисије у атмосферу, али енергетика је све више и један економски изазов. Све већи рачуни за струју највише иду на штету грађана а не великих компанија, које су у Србији највећи дужници. Доносиоци одлука морају да стоје уз своје грађане. Морамо се изборити са социјалним изазовом и изазовом енергетске овисности. Зато су овакви примери из праксе веома важни.

Заменик председника ИО Зелених Србије др мед. Дејан Павловић је на скупу рекао да примена оваквих решења треба да буде поздрављена од сваког места и сваке установе и институције узимајући у обзир да је уштеда емисије ЦО2 око 50%. Он верује да ће се промовисање оваквих решења вршити од стране Центра за зелену економију и спроводити кроз политику Зелених Србије.

Директор центра за зелену економију Зелених Србије Горан Митић је на крају  истакао да је у области дефинисања јавне политике технологија доступна, грађани су усвојили механизме и спремни су да прихвате алтернативна решења. Суштина је у томе да лична и јавна средства треба да користимо у сврху озелењавања наших живота. Чињеница је да је 60% налога за принудно извршење из области наплаћивања јавних услуга за грејање у Републици Србији. Није довољно имати само представу о Стратегији енергетике. У прилог томе је пример Палата Србије која се греје на мазут, а сви министри енергетике причају о томе да ће грејање и хлађење решити алтернативним изворима енергије. Суштина је више од личног примера. Ту почиње наша промена јавне политике у Србији и примена у пракси – притиском на доносиоце одлука. Јер је немогуће да ако Србија нема кредибилитет на сопственим примеру да га применимо на неком другом систему – закључио је Митић.

 



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)