Србија дозволила штетно закопавање животињског отпада

Из еколошке катастрофе у катастрофу

Радници Пољочуварске службе у Кикинди открили су пре неколико дана случајеве сече и крађе лешева угинулих товљеника у близини једне од фарми у Мокрину. Негде у исто време надлежни су на депонијама смећа у Фекетићу и Ловћенцу нашли велику количину костију животињског порекла. У случају Кикинде, Ветеринарска инспекција је службеном контролом утврдила да се на свињогојској фарми у Мокрину лешеви угинулих животиња третирају и закопавају на законом прописан начин. А животињски отпад из Фекетића и Ловћенца је пребачен у сомборску Ветеринарску установу Протеинка, која се тренутно једина у Србији бави прерадом животињског отпада, а случај је пријављен и ресорној републичкој инспекцији.

Иако је у последњем извештају о напретку Србије у процесу придруживања Европској унији оцењено да је тренутно најгоре стање баш у области заштите животне средине, министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић потписала је 2. фебруара ове године измену и допуну Правилника о начину разврставања и поступања са споредним производима животињског порекла, ветеринарско-санитарним условима за изградњу објеката за сакупљање, прераду и уништавање споредних производа животињског порекла, начину спровођења службене контроле и самоконтроле, као и условима за сточна гробља и јаме гробнице.

Најновијом изменом дозвољено је закопавање и спаљивање лешева животиња. Како се наводи, то може да се ради на сточном гробљу, јами гробници, као и на лицу места “уз примену мера које обезбеђују контролу ризика по јавно здравље и здравље животиња”.

У измени Правилника наводи се да се све то може радити “ако објекти за прераду и уништавање споредних производа животињског порекла не раде, или је премашен њихов капацитет”.

Да је капацитет Протеинке у Сомбору одавно премашен, потврђују и случајеви у којима лешеви животиња некада и недељама стоје у дворишту домаћина и чекају на реакцију надлежних служби. Зрењанинско ЈКП Чистоћа и зеленило у изјави новинарима је чак потврдило да је до проблема у раду локалне Зоохигијене дошло јер Протеинка, због преоптерећености послом, није у могућности да без одлагања одговори на позив те зрењанинске службе, већ се на позив одазове у року од седам до 15 дана, што у великој мери отежава рад због недовољног смештајног капацитета. Јавност је средином јануара обавештена о случају који се десио у Бечеју, где су трупла осам угинулих крава и телади стајала чак 20 дана. Новинарима је тада у локалној служби Зоохигијене објашњено да се из кафилерије већ дуже време не одазивају на позиве из Бечеја.

Због сличног инцидента удружење Линк плус поднело је пријаву против ЈП Чистоћа из Старе Пазове због сумње да се са лешевима животиња не поступа на адекватан начин. То удружење је уз пријаву доставило и фотографије на којима се виде лешеви домаћих животиња, разбацани по дворишту објекта Чистоће, док су живе животиње у непосредној близини.

Сомборски активисти покрећу судски спор
Данијел Мирков из неформалне групе грађана која је прошле године организовала низ протеста против Протеинке у Сомбору, након чега су реаговале и републичке, покрајинске и градске инспекције, оценио је за VOICE да је најновија измена законске регулативе, којом се дозвољава закопавање и спаљивање лешева животиња, донета управо због Протеинке и немогућности те компаније да обради силну количину животињских лешева, конфиската и угинућа, које, како је истакао, упорно у енормним количинама свакодневно прикупља са територије целе Србије јер је тренутно једина активна кафилерија.

Он је подсетио да је инђијска фабрика Енергозелена од новембра прошле године у спору са Србијом пред међународним судом у Вашингтону и оценио да је неминовно да ће се тај процес завршити у корист белгијске компаније.

“Буџет ће потом поново морати исплатити огромну одштету поменутој фабрици, јер по сваку цену некоме из врха власти одговара да сомборска фабрика у овом моменту има потпуни монопол и да огромне количине новца завршавају у џеповима високих функционера владајуће коалиције, узимајући у обзир кадар на челу сомборске фабрике и државно стопостотно власништво над њом”, тврди Мирков.

Он је додао да је оваква законска регулатива скандалозна по здравље људи и загађење животне средине, јер се у њој уопште не наводи које су то “мере које обезбеђују контролу ризика по јавно здравље и здравље животиња” и апсолутно је у колизији са законима ЕУ.

Упитан да прокоментарише да ли актуелну законску регулативу прати и одговарајућа контрола, сомборски активиста је оценио да таква контрола не постоји, односно да је она само мртво слово на папиру.

“За грађане Сомбора ово је потпуно неприхватљиво и ми настављамо нашу борбу која иде у смеру да сада тражимо апсолутно затварање Протеинке и нећемо од тога одустати до самог краја, јер нећемо дозволити да дођемо у ситуацију загађења подземних вода и слично, што је само питање дана”, најавио је Мирков.

Сомборски активиста је најавио да ће група грађана наставити свој активизам још жешће у наредном периоду и то у судском спору који ће покренути, након чега ће обелоданити у потпуности све детеље.

Зелени Србије: Елементи кривичног дела

Жаклина Живковић: Ни болести нас неће заобићи
Оштре критике на последњу измену законске регулативе упутили су и Зелени Србије. Директорка Зелених Жаклина Живковић поручила је да је неопходно да се одмах почне са развијањем одговорне и квалитетне индустрије прераде отпада. Она је у изјави за VOICE  напоменула да одсуство активног присуства државе у контроли и нелегално одлагање животињског отпада по свим критеријумима има обележја кривичног дела против загађења животне средине и здравља грађана.

“Оваквим путем из еколошке катастрофе у катастрофу нема потребе да идемо у ЕУ, јер на тај начин у њу никад нећемо стићи. Постаћемо ‘задње двориште Европе’ из којег нико и никад неће куповати производе, у страху да се не изложи заразама и епидемијама које могу добити облике катастрофалних размера”, оценила је она.

Жаклина Живковић је објаснила да је пре свега потребно да се овај отпад смањи и преради на месту настанка, упакује у одговарајућу опрему. “Након тога требало би да се отпад адекватно привремено складишти на месту настанка или у трансфер станицама, где ће се разврстати и усмерити, односно транспортовати до места где ће се вршити његов третман. Комунална предузећа нису оспособљења ни технички, ни организационо, а ни стручно за ову логистику збрињавања отпада”, оценила је она.

Према њеним речима, овај процес јесте скуп, али на томе се годинама није радило. Живковић је додала и да, уколико се примени одговарајућа технологија, отпад се може искористити као ресурс за добијање корисних сировина и производа.

“Наши предлози све више наилазе на добар одзив код грађана, али партије на власти немају много слуха. Још увек не разумеју да екологија није трошак, већ она значи и отварање нових радних места, али и мање трошкове за здравство, за санирање последица, већу зараду кроз економију квалитета, и много других, позитивних ствари”, казала је директорка Зелених Србије.

Аутор: Маја Живановић

Текст преузет са: Portal Voice



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)