(Не)спровођење Закона о хемикалијама

Време:
Место:

 

На дневном реду Народне скупштине Републике Србије су у уторак, 03.03. 2015. године била три еколошка закона – измене закона о хемикалијама, биоцидним производима и о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине. Председник Зелених Србије и народни посланик Иван Карић указао је на разградњу система заштите животне средине од 2012. године која се све више продубљује, а посебно на непримењивање два основна начела – начело загађивач плаћа и начело предострожности. Укинуто је Министарство за заштиту животне средине, Фонд за заштиту животне средине и Агенција за хемикалије. Ситуација је врло лоша и око тога се и позиција и опозиција слажу, а мало тога се ради да би се та ситуација променила. Стање у области управљања хемикалијама је очигледан пример. Након укидања те Агенције за хемикалије 2012. њене надлежности је преузело министарство надлежно за област животне средине и то одељење за хемикалије. Зелени Србије сматрају да је то данас далеко испод онога што се очекује од администрације која треба да одговори на потребе да исконтролише преко 30 000 хемикалија који се годишње ставе на тржиште Републике Србије као и друге производе који садрже те хемикалије.

Систем административне организације, знања и начина рада који је имала Агенција за хемикалије је требало пресликати на остале делове извршне власти. У новом систему, нема места за квалитетне стручњаке који раде на процени ризика од хемикалија, касни се са израдом решења о упису хемикалија у Регистар хемикалија, губи се на успостављању система за ефикасан рад инспекције, не издају се упутства за индустрију ради разјашњења, итд. У времену када се сваке године повећава број оболелих од карцинома и других тешки болести, када имамо све више алергичне деце и деце са смањеним имунолошким одговором сматрамо да је уређење ове области од непроцењиве важности за будуће генерације и да због тога постојање стручног тела као што је агенција за хемикалије је веома важно.

Примери који следе осликавају неадекватно управљање хемикалијама у Србији.

„ОПЛАТОЛ“

Пример оплатола је класичан пример како се Закон о хемикалијама не спроводи. Према извештајима из ваздуха и самог материјала третираном оплатолом види се да је она садржала бензен, веома опасну супстанцу која изазива рак и генетске поремећаје. Бензен је забрањен према Закону о хемикалијама, што значи да и није смео да се нађе на тржишту. Такође према прописима појединих земаља ЕУ (Немачка, Француска, итд), а који уређују грађевинске материјале (за које је надлежно министарство грађевине и саобраћаја) прописане су и концентрације испарљивих органских једињења који поједини грађевински материјали смеју да испусте. Зна се зашто се то прописује, зато што је штетно боравити у простору где постоје оваква испарења.
Наша земља није ни започела процес преузимања Уредбе ЕУ о грађевинским производима нити је министарство грађевине схватило да је оно одговорно јер оваква врста (не)уређења области грађевинских производа изазвала огромне проблеме и станарима тих зграда и инвеститорима.
„НАРУКВИЦЕ ОД ГУМИЦА“

Негде пред крај лета појавила се још једна прича у вези са Законом о хемикалијама. Говорило се да се у од гумица од којих су наша деца правила наруквице у Великој Британији пронађени фталати (забрањена хемикалија). Почела је права (не)стручна дебата у медијима. Она је потекла од лошег превода где се у оригиналном чланку може видети да фталати нису пронађени у гумицама (иако нису ни могли бити пронађени у њима, јер се фталати додају у ПВЦ пластику, а те гумице су највише од силикона или евентуално латекса) већ у пластичним привесцима који се накаче када је наруквица већ направљена. Највише забрињава изјава, у медијском представљању проблема, је изјава санитарне инспекције да је проверила све гумице. Гумице није ни требао проверавати на садржај фталата!

Такође, последњих дана опет се повела прича преко медија о информацијама о присуству штетних хемикалија у производима за децу. Иако информације нису следљиве и не дају све елементе коју су потребни за овакву врсту информација (да ли су ови производи купљени у Србији, које су фирме ставиле ове производе на тржиште, које су концетрације хемикалија пронађене, шта пише у прописима Србије и ЕУ у вези ових хемикалија).

Опет долазимо до изјава надлежних где се каже да су сви наши производи који се легално царине и прегледају безбедни.

Након свега долазимо до следећих питања: Шта је са производима који су се нелегално нашли на тржишту, ко њих контролише и проверава, који је њихов удео на тржишту? Према ком пропису се они контролишу с обзиром да Министарство здравља још није донело Правилник о дечијим играчкама којим су преузете одредбе ЕУ.

 



Ознаке: , ,
Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)