Ivan Karić za Danas: Imamo stručne ljude, ali ih ne slušamo

 

Zdrava životna sredina je ljudsko pravo, za nju se moramo boriti zajedno kao što se borimo za slobodu i jednakost. Izgubili smo vreme. Nije mi jasno zašto smo morali da čekamo da nam neko sa strane ukaže gde grešimo? Srbija ima stručne ljude, ali se oni ne slušaju – ističe u razgovoru za Danas predsednik stranke Zeleni Srbije Ivan Karić. Ova parlamentarna stranka je nedavno predala peticiju građana Šapca, u kojoj se zahteva hitno rešavanje nagomilanih ekoloških problema.

*Ima li odgovora nadležnih u vezi sa peticijom koju ste dostavili o otpadu u Šapcu?

- Nikakav odgovor ni reakciju nismo dobili. Iz tog razloga smo prošle nedelje organizovali konferenciju za štampu u Narodnoj skupštini i javno pozvali Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine da reaguje i uvaži zahtev 11.111 građana koji su potpisali peticiju Zelenih Srbije “Za Šabac bez opasnog otpada”. Taj broj predstavlja 20 odsto gradske populacije Šapca, ali i simbol nedostatka reakcije nadležnih – pet jedinica kao najniže ocene kompletnoj Vladi na čelu sa Aleksandrom Vučićem, Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, nadležnim inspekcijskim organima, ministarstvima zaduženim za oblast zaštite životne sredine u prethodnim vladama kao i svima nama, zbog nebrige.

*Kako povećati svest građana o očuvanju životne sredine, kada je nemaju ni oni koji na tu svest treba da utiču?

- Možda to nije popularno reći, ali Narodna skupština je ogledalo svih nas, građanki i građana. Zelena politika je prvenstveno lokalna politika, kreće od porodice, opštine, grada. Zdrava životna sredina je ljudsko pravo, za nju se moramo boriti zajedno kao što se borimo za slobodu i jednakost. Ekološka sloboda je pretpostavka svih ostalih sloboda. Živimo u svetu ekoloških rizika. Industrija i multinacionalne kompanije vrše pritisak na donosioce odluka da se ekološki standardi smanjuju, jer je njima to trošak. Sa druge strane su građani, koji trošak zagađenja plaćaju onim najvrednijim – svojim zdravljem. To u kakvom okruženju želimo da živimo, da li nam je važno kakav vazduh udišemo, kakvu vodu pijemo, kakvu hranu jedemo moramo prvo odlučiti sami, pa onda izneti taj zahtev pred političare. Zeleni Srbije su tu prvenstveno kao glas građana, i sve nas je više.

*Koliko smo napredovali, odnosno nazadovali po pitanju ekologije u odnosu na period pre tri godine? Uzimamo li, uopšte, u obzir upozorenja koja nam šalje EU? Koliko to može da nas košta?

- Naše napredovanje u oblasti zaštite životne sredine je uvek išlo sporo, kao i u ostalim oblastima. Svakom smenom jednog režima išlo se na rušenje prethodnih postignuća i kretalo se od početka. Tako je i u ove tri godine. Ukinuto je posebno ministarstvo, ugašene su prateće agencije i Fond za zaštitu životne sredine. Zeleni Srbije su tada, zajedno sa civilnim društvom, upozoravali da je to greška. Predlagali smo neka prelazna rešenja, kao što je, na primer, budžetski Fond za zaštitu životne sredine, ali nije bilo nikoga da posluša. Sada, dve godine kasnije, Evropska komisija upozorava da je ekologija jedna od najkritičnijih oblasti. I onda se od strane tih istih koji nisu hteli da nas čuju najavljuje novi fond i opet se ne priznaje greška i neznanje.

*Na koje će se probleme, sem Šapca, Zeleni Srbije ubuduće fokusirati?

- Osim problema opasnog otpada koji postoji širom Srbije i za koji ćemo tražiti da se nađe rešenje, postoji još mnogo oblasti za koje su Zeleni Srbije zainteresovani i žele da ponude svoja rešenja. Saniranje posledica poplava i prevencija su nešto što svima u Srbiji treba da bude prioritet. Infrastruktura je u tako lošem stanju da svaka veća kiša ugrožava naše kuće i poslove. Moramo da počnemo da razmišljamo o održivoj regulaciji vodotokova, izgradnji i sanaciji nasipa, sprečavanju erozije tla i klizišta pošumljavanjem. To su sve mere adaptacije na klimatske promene. Druga važna tema je ekonomija i odgovor na pogrešnu i pogubnu politiku štednje. Odgovor je zelena ekonomija i “green new deal” zasnovana na racionalnom korišćenju prirodnih resursa, njihovoj višekratnoj upotrebi, energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i očuvanju biodiverziteta. Posebno mesto u zelenoj ekonomiji ima razvoj eko-inovacija, razmena znanja i zelenih tehnologija, kao i proizvodnju kvalitetne, ekološke ili organske hrane i proizvoda. Radna mesta će u budućnosti biti zelena ili neće biti novih radnih mesta.

*Koje su ključne poruke poslanika Evropskog parlamenta iz grupe Zelenih, Igora Šoltesa, nakon posete Beogradu?

- Njegova glavna poruka je da Srbija u procesu pridruživanja treba maksimalno da usmeri svoje resurse ka održivosti i ekološkoj politici. Na konferenciji za štampu, koju smo zajedno održali, on je istakao da zelenu eko-politiku vidi pre svega u ekonomskom smislu. Ne samo da saniramo neke stvari nego da stvaramo mogućnosti za razvoj malih i srednjih preduzeća za zapošljavanje. Da podstičemo lokalne seljake, paore, ratare, zemljoradnike i autentičnu domaću poljoprivrednu proizvodnju. To je ključna poruka Zelenih širom Evrope.

Pritisak da se uvede GMO


- Nastavljamo našu akciju “Za Srbiju bez GMO”, jer je pritisak da se on uvede u Srbiju sve veći. GMO nije ono što EU traži da prihvatimo. Pritisak je na našu državu od strane velikih kompanija, i bojim se da naša nedozrela demokratija i ova vlada nemaju odgovor na te pritiske, ističe Karić.

Razgovor vodila: Katarina Živanović

Tekst u originalu možete pronaći na sledećem linku: Imamo stručne ljude ali ih ne slušamo



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)