Иван Карић за Данас: Имамо стручне људе, али их не слушамо

 

Здрава животна средина је људско право, за њу се морамо борити заједно као што се боримо за слободу и једнакост. Изгубили смо време. Није ми јасно зашто смо морали да чекамо да нам неко са стране укаже где грешимо? Србија има стручне људе, али се они не слушају – истиче у разговору за Данас председник странке Зелени Србије Иван Карић. Ова парламентарна странка је недавно предала петицију грађана Шапца, у којој се захтева хитно решавање нагомиланих еколошких проблема.

*Има ли одговора надлежних у вези са петицијом коју сте доставили о отпаду у Шапцу?

- Никакав одговор ни реакцију нисмо добили. Из тог разлога смо прошле недеље организовали конференцију за штампу у Народној скупштини и јавно позвали Министарство пољопривреде и заштите животне средине да реагује и уважи захтев 11.111 грађана који су потписали петицију Зелених Србије “За Шабац без опасног отпада”. Тај број представља 20 одсто градске популације Шапца, али и симбол недостатка реакције надлежних – пет јединица као најниже оцене комплетној Влади на челу са Александром Вучићем, Министарству пољопривреде и заштите животне средине, надлежним инспекцијским органима, министарствима задуженим за област заштите животне средине у претходним владама као и свима нама, због небриге.

*Како повећати свест грађана о очувању животне средине, када је немају ни они који на ту свест треба да утичу?

- Можда то није популарно рећи, али Народна скупштина је огледало свих нас, грађанки и грађана. Зелена политика је првенствено локална политика, креће од породице, општине, града. Здрава животна средина је људско право, за њу се морамо борити заједно као што се боримо за слободу и једнакост. Еколошка слобода је претпоставка свих осталих слобода. Живимо у свету еколошких ризика. Индустрија и мултинационалне компаније врше притисак на доносиоце одлука да се еколошки стандарди смањују, јер је њима то трошак. Са друге стране су грађани, који трошак загађења плаћају оним највреднијим – својим здрављем. То у каквом окружењу желимо да живимо, да ли нам је важно какав ваздух удишемо, какву воду пијемо, какву храну једемо морамо прво одлучити сами, па онда изнети тај захтев пред политичаре. Зелени Србије су ту првенствено као глас грађана, и све нас је више.

*Колико смо напредовали, односно назадовали по питању екологије у односу на период пре три године? Узимамо ли, уопште, у обзир упозорења која нам шаље ЕУ? Колико то може да нас кошта?

- Наше напредовање у области заштите животне средине је увек ишло споро, као и у осталим областима. Сваком сменом једног режима ишло се на рушење претходних постигнућа и кретало се од почетка. Тако је и у ове три године. Укинуто је посебно министарство, угашене су пратеће агенције и Фонд за заштиту животне средине. Зелени Србије су тада, заједно са цивилним друштвом, упозоравали да је то грешка. Предлагали смо нека прелазна решења, као што је, на пример, буџетски Фонд за заштиту животне средине, али није било никога да послуша. Сада, две године касније, Европска комисија упозорава да је екологија једна од најкритичнијих области. И онда се од стране тих истих који нису хтели да нас чују најављује нови фонд и опет се не признаје грешка и незнање.

*На које ће се проблеме, сем Шапца, Зелени Србије убудуће фокусирати?

- Осим проблема опасног отпада који постоји широм Србије и за који ћемо тражити да се нађе решење, постоји још много области за које су Зелени Србије заинтересовани и желе да понуде своја решења. Санирање последица поплава и превенција су нешто што свима у Србији треба да буде приоритет. Инфраструктура је у тако лошем стању да свака већа киша угрожава наше куће и послове. Морамо да почнемо да размишљамо о одрживој регулацији водотокова, изградњи и санацији насипа, спречавању ерозије тла и клизишта пошумљавањем. То су све мере адаптације на климатске промене. Друга важна тема је економија и одговор на погрешну и погубну политику штедње. Одговор је зелена економија и “греен неw деал” заснована на рационалном коришћењу природних ресурса, њиховој вишекратној употреби, енергетској ефикасности, обновљивим изворима енергије и очувању биодиверзитета. Посебно место у зеленој економији има развој еко-иновација, размена знања и зелених технологија, као и производњу квалитетне, еколошке или органске хране и производа. Радна места ће у будућности бити зелена или неће бити нових радних места.

*Које су кључне поруке посланика Европског парламента из групе Зелених, Игора Шолтеса, након посете Београду?

- Његова главна порука је да Србија у процесу придруживања треба максимално да усмери своје ресурсе ка одрживости и еколошкој политици. На конференцији за штампу, коју смо заједно одржали, он је истакао да зелену еко-политику види пре свега у економском смислу. Не само да санирамо неке ствари него да стварамо могућности за развој малих и средњих предузећа за запошљавање. Да подстичемо локалне сељаке, паоре, ратаре, земљораднике и аутентичну домаћу пољопривредну производњу. То је кључна порука Зелених широм Европе.

Притисак да се уведе ГМО


- Настављамо нашу акцију “За Србију без ГМО”, јер је притисак да се он уведе у Србију све већи. ГМО није оно што ЕУ тражи да прихватимо. Притисак је на нашу државу од стране великих компанија, и бојим се да наша недозрела демократија и ова влада немају одговор на те притиске, истиче Карић.

Разговор водила: Катарина Живановић

Текст у оригиналу можете пронаћи на следећем линку: Имамо стручне људе али их не слушамо



Share
Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)