U ljubavi sa prirodom

 

U jednom od najzelenijih delova Beograda,  na obodu najzelenije šume, ušuškan i skriven od buke i žurbe, nalazi se jedan potpuno poseban  kutak.  Zavirila  sam u njega i saznala da se radi o Valdorf centru za podršku deci i porodici i  da su taj čaroban kutak nazvali Svitac, po bubuci koja osvetljava put. Opčinjena lepotom, toplinom i atmosferom koja vlada u ovom neobičnom prostoru razmišljala sam šta je to što ovo mesto čini toliko posebnim. Shvatila sam da je posebno i neobično to što je ovde  zapravo sve sasvim obično. U Svicu je sve prirodno, sve je u skladu i  u ljubavi sa prirodom. Ovde vladaju boje prirode i to je ono što ovom prostoru daje čudesnu lepotu,  snagu i moć.

Deca se igraju igračkama od prirodnih materijala, ovde nema plastičnih igračaka. Njihove igračke su od drveta, vune, svile i pamuka. Oni slikaju pčelinjim voskom i prirodnim bojama. To je sjajno, pomislih. Ova deca se igraju zdravo. Plastika nema toplinu, mekoću i lepotu drveta, sadrži veštačke boje i materijale, lakše se ošteti, plastične igračke ne idu na reciklažu. Zašto se onda  koriste,  gde  završavaju­ i zašto zagađujemo zdravlje i životnu sredinu?

Deca koja dolaze na igru, druženje i učenje u Svitac svakoga dana, bez obzira na vremenske uslove veliki deo dana provode napolju, u šumi. Oni prave kućice za zečeve,  hrane  ptice, bube i veverice, pletu venčiće od poljskog cveća i korpice od vrbovog pruća. Oni skupljaju kamenčiće, lišće i suve grančice, igraju se igara kojih smo se igrali mi kada smo bili mali i svakoga dana, bez izuzetka šetaju  Košutnjakom  i udišu čist vazduh. To je fantastično, pomislih. Ova deca dišu zdravo.

Sa divnim ženama koje se druže sa njima ova deca brinu o čistoći i zaštiti svoje okoline i ja im zbog toga odajem priznanje. Oni su pravi čuvari prirode, oni o njoj brinu, oni joj daju a priroda im uzvraća na najdivniji način, čistoćom i zdravljem. Od ove dece treba učiti, oni znaju ono što smo mi odrasli odavno zaboravili.

Ova deca i njihovi roditelji znaju šta znači kad priroda dariva zdravim plodovima. Hrana koju oni jedu je organska.  Voće i povrće kojim se hrane su proizvedeni u Srbiji, umesto otrovnim praškovima prskani su ljubavlju, dozreli su na zlatnom suncu i zato su ukusni. Ovde miriše lavanda, ruzmarin i bosiljak. Srećna su ova deca, pomislih. Oni jedu zdravo.

Oni prate proces razvoja biljaka,  imaju bašticu u kojoj sa mnogo ljubavi gaje zdravo povrće. Oni znaju kako raste spanać, kako se bere, pere i pretvara u ukusno jelo od kojeg Popaju rastu mišići. Oni to ne uče iz priča, sa ekrana i ne gledaju u slikovnicama, oni to rade sami, oni to žive. Ova deca mese hleb od organskog brašna, od celih zrna žitarica, onaj zdrav, beskvasan, peku ga a zatim, čim  božanstven miris ispuni celu kuću probaju ono što su napravili, ukusan, pravi, domaći hleb. A onda sve pospreme za sobom i to rade sa radošću. Oni  i svoje igračke peru na drugačiji način. Svako dete ima pamučnu krpicu na koju stavi malo lanenog  ili lavandinog ulja. Tako njihove drvene igračke dobiju novi sjaj a prostor ispuni božanstven miris. Blago ovoj deci, pomislih.  Oni žive zdravo.  Valdorf pedagogiju  nazivaju i lekovitom pedagogijom.   Posle tridesetogodišnjeg rada sa decom verujem da je ovo što sam videla u Svicu zaista lekovito. Lekovito za čula, lekovito za srce i za dušu.

Članica Predsedništva Zelenih Srbije Dragana Milić

kids_tcm9-261974

 

 



Share
Komentari
  • Vesna Stevanovic 30.08.2015 / 23:21

    Divno je sto postoje ovakva kretanja u Srbiji. Dopada mi se simbolicno ime “Svitac” i mislim da ce usreciti mnogu decu, a srecna deca su srecna buducnost sveta, koja uz valdorf pedagogiju spoznaju prave vrednosti.
    Cestitam svima koji su na ovom obasjanom putu.

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)