У љубави са природом

 

У једном од најзеленијих делова Београда,  на ободу најзеленије шуме, ушушкан и скривен од буке и журбе, налази се jедан потпуно посебан  кутак.  Завирила  сам у њега и сазнала да се ради о Валдорф центру за подршку деци и породици и  да су тај чаробан кутак назвали Свитац, по бубуци која осветљава пут. Опчињена лепотом, топлином и атмосфером која влада у овом необичном простору размишљала сам шта је то што ово место чини толико посебним. Схватила сам да је посебно и необично то што је овде  заправо све сасвим обично. У Свицу је све природно, све је у складу и  у љубави са природом. Овде владају боје природе и то је оно што овом простору даје чудесну лепоту,  снагу и моћ.

Деца се играју играчкама од природних материјала, овде нема пластичних играчака. Њихове играчке су од дрвета, вуне, свиле и памука. Они сликају пчелињим воском и природним бојама. То је сјајно, помислих. Ова деца се играју здраво. Пластика нема топлину, мекоћу и лепоту дрвета, садржи вештачке боје и материјале, лакше се оштети, пластичне играчке не иду на рециклажу. Зашто се онда  користе,  где  завршавају­ и зашто загађујемо здравље и животну средину?

Деца која долазе на игру, дружење и учење у Свитац свакога дана, без обзира на временске услове велики део дана проводе напољу, у шуми. Они праве кућице за зечеве,  хране  птице, бубе и веверице, плету венчиће од пољског цвећа и корпице од врбовог прућа. Они скупљају каменчиће, лишће и суве гранчице, играју се игара којих смо се играли ми када смо били мали и свакога дана, без изузетка шетају  Кошутњаком  и удишу чист ваздух. То је фантастично, помислих. Ова деца дишу здраво.

Са дивним женама које се друже са њима ова деца брину о чистоћи и заштити своје околине и ја им због тога одајем признање. Они су прави чувари природе, они о њој брину, они јој дају а природа им узвраћа на најдивнији начин, чистоћом и здрављем. Од ове деце треба учити, они знају оно што смо ми одрасли одавно заборавили.

Ова деца и њихови родитељи знају шта значи кад природа дарива здравим плодовима. Храна коју они једу је органска.  Воће и поврће којим се хране су произведени у Србији, уместо отровним прашковима прскани су љубављу, дозрели су на златном сунцу и зато су укусни. Овде мирише лаванда, рузмарин и босиљак. Срећна су ова деца, помислих. Они једу здраво.

Они прате процес развоја биљака,  имају баштицу у којој са много љубави гаје здраво поврће. Они знају како расте спанаћ, како се бере, пере и претвара у укусно јело од којег Попају расту мишићи. Они то не уче из прича, са екрана и не гледају у сликовницама, они то раде сами, они то живе. Ова деца месе хлеб од органског брашна, од целих зрна житарица, онај здрав, бесквасан, пеку га а затим, чим  божанствен мирис испуни целу кућу пробају оно што су направили, укусан, прави, домаћи хлеб. А онда све поспреме за собом и то раде са радошћу. Они  и своје играчке перу на другачији начин. Свако дете има памучну крпицу на коју стави мало ланеног  или лавандиног уља. Тако њихове дрвене играчке добију нови сјај а простор испуни божанствен мирис. Благо овој деци, помислих.  Oни живе здраво.  Валдорф педагогију  називају и лековитом педагогијом.   После тридесетогодишњег рада са децом верујем да је ово што сам видела у Свицу заиста лековито. Лековито за чула, лековито за срце и за душу.

Чланица Председништва Зелених Србије Драгана Милић

kids_tcm9-261974

 

 



Share
Коментари
  • Vesna Stevanovic 30.08.2015 / 23:21

    Divno je sto postoje ovakva kretanja u Srbiji. Dopada mi se simbolicno ime “Svitac” i mislim da ce usreciti mnogu decu, a srecna deca su srecna buducnost sveta, koja uz valdorf pedagogiju spoznaju prave vrednosti.
    Cestitam svima koji su na ovom obasjanom putu.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)