Znanje i iskustvo žena – neiskorišćeni potencijal Srbije

 

Na trećoj nacionalnoj konferenciji žena Srbije održanoj od 31. oktobra do 2. novembra na Paliću, žene su još jednom pokazale kako se, kada ima dobre volje, lako prevazilaze razlike i prave dogovori od kojih će koristi imati celokupna zajednica. To je možda i najznačajnija vrednost konferencije koja je nosila naziv „Ženska platforma za razvoj Srbije do 2020. godine“ na kojoj su žene povele dijalog na ključne teme od značaja za razvoj zemlje i definisale ciljeve oko kojih se sve one, uprkos svojim različitostima, mogu zalagati u narednih šest godina.

U ta tri radna dana među ženama je strujala odlična pozitivna energija, jer su se sve do jedne saglasile da je krajnje vreme da se prestane sa tapkanjem u mestu i krene put razvoja. Rezultat zajedničkog rada je Platforma proizašla iz objektivnog prikaza stanja u kojem se srpsko društvo danas nalazi i koja nudi scenario razvoja Srbije koji bi u potpunosti bio zasnovan na principima rodne ravnopravnosti u svim poljima društvenog života.

Na Paliću je bilo okupljeno oko 150 žena različitih godišta, zanimanja, interesovanja, obrazovanih i uspešnih u onome što rade. Sve one angažovane su na javnim poslovima iz različitih institucija, parlamenta, akademske zajednice, civilnog društva, privatnog sektora, političkih partija, sindikata, medija, umetnosti i kulture. Kroz 12 panela detaljno su obrađene teme: vladavina prava, politička participacija, ljudska sigurnost i eliminisanje nasilja nad ženama, zapošljavanje i preduzetništvo, poljoprivreda i ruralni razvoj, briga o životnoj sredini, obrazovanje, socijalna politika, sindikalno organizovanje žena, socijalna politika, poreska politika i budžet, obrazovanje, zdravlje i sport, mediji i kultura, žene i nove tehnologije. Nakon detaljne analize problema, žene su ponudile različita, čak i inovativna rešenja za njihovo prevazilaženje.

Kao aktivistkinja Zelenih posebno sam zadovoljna što su žene prepoznale kao ključne probleme ali i kao razvojne šanse neke teme vezane za ekologiju i zelenu ekonomiju na koje i Zeleni Srbije već godinama ukazuju. Među pet ključnih razvojnih prepreka Srbije u Ženskoj platformi je navedeno da je jedna od njih neadekvatno upravljanje prirodnim resursima i ugroženost životne sredine. Žene su nedvosmisleno složne u tome da je neophodno uspostaviti sistem zaštite vodotokova, poljoprivrednog zemljišta, izvora pijaće vode, podzemnih voda, šume od prekomerne seče, sprečavati klizišta pošumljavanjem i zaštititi biodiverzitet.

Razvojne šanse i nova radna mesta su u IT sektoru i zelenoj ekonomiji, jedan je od zaključaka sa konferencije žena. Žene su se usaglasile oko toga da žele društvo koje se zasniva na “zelenoj ekonomiji” i ekonomiji znanja, koje će brinuti o očuvanju životne sredine i doprinositi borbi protiv klimatskih promena. Zelena ekonomija izdvojena je kao jedna od privrednih grana u kojoj se mogu u velikom broju zaposliti žene, a bilo je reči i o revitalizaciji fonda za zaštitu životne sredine ili formiranje nekog drugog razvojnog fonda i odvajanje podsticajnih sredstava za žene koje bi pokretale sopstveni posao u zelenoj ekonomiji i reciklaži. Organska proizvodnja je takođe izdvojena kao razvojna šansa, posebno za žene, jer taj posao mogu da obavljaju i na malim obradivim površinama. Između ostalog, jedan od predloga je da se mapiraju i promovišu inovativni modeli u organskoj proizvodnji. Dakle sve ono za šta se zalažu i Zeleni Srbije.

Irena Vojačkova Solorano, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija i predstavnica UNDP za Srbiju na otvaranju konferencije žena ovaj skup je ocenila istorijskim i istakla je da je rodna ravnopravnost preduslov za održivi razvoj na svim nivoima. To su i same žene prepoznale i kroz zajednički rad više puta isticale “da ono što je dobro za žene, dobro je i za društvo”, odnosno poslale su jasnu poruku da je rodna ravnopravnost preduslov razvoja Srbije.

U radu konferencije učestvovale su i žene iz zemalja u okruženju kao i predstavnici međunarodnih institucija, tako da su učesnici konferencije bili u prilici da sagledaju i kakvo je stanje na polju rodne ravnopravnosti u Evropskoj uniji i u pojedinim zemljama sveta. Sonja Lokar iz Slovenije, izvršna direktorka Mreže za rodna pitanja Centralne i Istočne Evrope okupljenima je iznela zanimljive podatke koji s jedne strane pokazuju napretke Srbije i Slovenije u pojedinim segmentima rodne ravnopravnosti u odnosu na ostale zemlje Balkana, ali s druge strane i neke negativne stvari koje su se poslednjih meseci desile na tom polju.

Srpski parlament možda danas ima najviše poslanica do sada, 84, odnosno 34%, ali je i dalje malo žena u izvršnoj vlasti. Nema ih u nadzornim odborima javnih preduzeća, kao ni na direktorskim mestima ili ih je jedva jedna do dve. U praksi se, na žalost, pokazalo da veći broj žena na nekim mestima ne garantuje i realno poboljšanje stanja kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, jer je upravo ovaj skupštinski saziv ukinuo Upravu za rodnu ravnopravnost, institucionalni mehanizam do kojeg se došlo mukotrpnim decenijskim radom nekih drugih žena. Upravo u ovom skupštinskom sazivu su doneti neki novi zakoni, kao što su zakoni o radu i PIO koji direktno ugrožavaju žene. Zato, meni lično, i ovo najavljeno formiranje Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost pri kabinetu potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, koja će koordinirati njegovim radom, pre deluje kao iznuđeni potez od strane nekih drugih institucija ili okolnosti nego iskrene želje da se nešto unapredi i poboljša. No, da ne donosim prerano zaključke o radu tog tela, daćemo im šansu da svojim radom i rezultatima razveju sumnje koje imam.

Ženska mreža je zapravo neformalni skup žena različitih profesija i interesovanja koje su shvatile da postoje teme važnije od političke pripadnosti ili od identiteta koji nas određuju. Ovo je bila treća konferencija žena na Paliću od 2000. godine. Prva je održana u februaru 2000. godine, a druga 2006. godine. Dok je prva konferencija bila ključna za razvoj demokratskih promena u Srbiji, a druga za evropski put Srbije, ova konferencija trebalo bi da pruži snažan pečat razvoju Srbije u pravcu koji će maksimalno doprinositi dobrobiti svih građanki i građana, i bezuslovno integrisati princip rodne ravnopravnosti u sve društvene oblasti.

 
Autorka:
Violeta Jovanov Peštanac
predsednica Gradskog odbora Zelenih Srbije u Pančevu

 

 

Otvaranje konferencije Ženska platforma za razvoj Srbije, 31.10.2014



Share
Komentari
  • MarijaIlić 20.11.2014 / 20:19

    Interesantan koncept.
    Prvi put sam čula za Žensku mrežu i veoma sam prijatno iznenađena. Koliko uspevam da pratim, Zeleni se zaista zalažu za sve ono što je logično, što ima smisla i što jeste u interesu svakog pojedinca. Dopada mi se ideja da se više novca usmeri na poslove koji više ležže ženama jer verujem da će to pomoći mnogim ženama koje imaju dilemu oko toga kako da spoje majčinstvo i karijeru. Ako budu imale podršku za pokretanje svog posla, Srbija će se brže razvijati.
    Imate moju podršku. Samo nastavite i dljae ovako da radite.

  • bojan 26.11.2014 / 07:07

    Pratim poslednjih meseci vaš rad i po prvi put mnogo više saznajem o tome šta je zelena ekonomija i koja sve radna mesta postoji. Verujem da je i drugima to poptpuno nepoznata oblast.
    Ovo što ste o tome pisali je veoam značajno i predlažem dase možda malo više bavitie pojašnjavanjima na koji način može da se razvija zelena ekonomija kod nas, kakvi su nam zakoni u toj oblasti i dali bih od toga na primer moga o da živim i prehranim porodicu?
    Hvala.

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)