Знање и искуство жена – неискоришћени потенцијал Србије

 

На трећој националној конференцији жена Србије одржаној од 31. октобра до 2. новембра на Палићу, жене су још једном показале како се, када има добре воље, лако превазилазе разлике и праве договори од којих ће користи имати целокупна заједница. То је можда и најзначајнија вредност конференције која је носила назив „Женска платформа за развој Србије до 2020. године“ на којој су жене повеле дијалог на кључне теме од значаја за развој земље и дефинисале циљеве око којих се све оне, упркос својим различитостима, могу залагати у наредних шест година.

У та три радна дана међу женама је струјала одлична позитивна енергија, јер су се све до једне сагласиле да је крајње време да се престане са тапкањем у месту и крене пут развоја. Резултат заједничког рада је Платформа произашла из објективног приказа стања у којем се српско друштво данас налази и која нуди сценарио развоја Србије који би у потпуности био заснован на принципима родне равноправности у свим пољима друштвеног живота.

На Палићу је било окупљено око 150 жена различитих годишта, занимања, интересовања, образованих и успешних у ономе што раде. Све оне ангажоване су на јавним пословима из различитих институција, парламента, академске заједнице, цивилног друштва, приватног сектора, политичких партија, синдиката, медија, уметности и културе. Кроз 12 панела детаљно су обрађене теме: владавина права, политичка партиципација, људска сигурност и елиминисање насиља над женама, запошљавање и предузетништво, пољопривреда и рурални развој, брига о животној средини, образовање, социјална политика, синдикално организовање жена, социјална политика, пореска политика и буџет, образовање, здравље и спорт, медији и култура, жене и нове технологије. Након детаљне анализе проблема, жене су понудиле различита, чак и иновативна решења за њихово превазилажење.

Као активисткиња Зелених посебно сам задовољна што су жене препознале као кључне проблеме али и као развојне шансе неке теме везане за екологију и зелену економију на које и Зелени Србије већ годинама указују. Међу пет кључних развојних препрека Србије у Женској платформи је наведено да је једна од њих неадекватно управљање природним ресурсима и угроженост животне средине. Жене су недвосмислено сложне у томе да је неопходно успоставити систем заштите водотокова, пољопривредног земљишта, извора пијаће воде, подземних вода, шуме од прекомерне сече, спречавати клизишта пошумљавањем и заштитити биодиверзитет.

Развојне шансе и нова радна места су у ИТ сектору и зеленој економији, један је од закључака са конференције жена. Жене су се усагласиле око тога да желе друштво које се заснива на “зеленој економији” и економији знања, које ће бринути о очувању животне средине и доприносити борби против климатских промена. Зелена економија издвојена је као једна од привредних грана у којој се могу у великом броју запослити жене, а било је речи и о ревитализацији фонда за заштиту животне средине или формирање неког другог развојног фонда и одвајање подстицајних средстава за жене које би покретале сопствени посао у зеленој економији и рециклажи. Органска производња је такође издвојена као развојна шанса, посебно за жене, јер тај посао могу да обављају и на малим обрадивим површинама. Између осталог, један од предлога је да се мапирају и промовишу иновативни модели у органској производњи. Дакле све оно за шта се залажу и Зелени Србије.

Ирена Војачкова Солорано, стална координаторка Уједињених нација и представница УНДП за Србију на отварању конференције жена овај скуп је оценила историјским и истакла је да је родна равноправност предуслов за одрживи развој на свим нивоима. То су и саме жене препознале и кроз заједнички рад више пута истицале “да оно што је добро за жене, добро је и за друштво”, односно послале су јасну поруку да је родна равноправност предуслов развоја Србије.

У раду конференције учествовале су и жене из земаља у окружењу као и представници међународних институција, тако да су учесници конференције били у прилици да сагледају и какво је стање на пољу родне равноправности у Европској унији и у појединим земљама света. Соња Локар из Словеније, извршна директорка Мреже за родна питања Централне и Источне Европе окупљенима је изнела занимљиве податке који с једне стране показују напретке Србије и Словеније у појединим сегментима родне равноправности у односу на остале земље Балкана, али с друге стране и неке негативне ствари које су се последњих месеци десиле на том пољу.

Српски парламент можда данас има највише посланица до сада, 84, односно 34%, али је и даље мало жена у извршној власти. Нема их у надзорним одборима јавних предузећа, као ни на директорским местима или их је једва једна до две. У пракси се, на жалост, показало да већи број жена на неким местима не гарантује и реално побољшање стања када је реч о родној равноправности, јер је управо овај скупштински сазив укинуо Управу за родну равноправност, институционални механизам до којег се дошло мукотрпним деценијским радом неких других жена. Управо у овом скупштинском сазиву су донети неки нови закони, као што су закони о раду и ПИО који директно угрожавају жене. Зато, мени лично, и ово најављено формирање Координационог тела за родну равноправност при кабинету потпредседнице Владе Зоране Михајловић, која ће координирати његовим радом, пре делује као изнуђени потез од стране неких других институција или околности него искрене жеље да се нешто унапреди и побољша. Но, да не доносим прерано закључке о раду тог тела, даћемо им шансу да својим радом и резултатима развеју сумње које имам.

Женска мрежа је заправо неформални скуп жена различитих професија и интересовања које су схватиле да постоје теме важније од политичке припадности или од идентитета који нас одређују. Ово је била трећа конференција жена на Палићу од 2000. године. Прва је одржана у фебруару 2000. године, а друга 2006. године. Док је прва конференција била кључна за развој демократских промена у Србији, а друга за европски пут Србије, ова конференција требало би да пружи снажан печат развоју Србије у правцу који ће максимално доприносити добробити свих грађанки и грађана, и безусловно интегрисати принцип родне равноправности у све друштвене области.

 
Ауторка:
Виолета Јованов Пештанац
председница Градског одбора Зелених Србије у Панчеву

 

 

Otvaranje konferencije Ženska platforma za razvoj Srbije, 31.10.2014



Share
Коментари
  • MarijaIlić 20.11.2014 / 20:19

    Interesantan koncept.
    Prvi put sam čula za Žensku mrežu i veoma sam prijatno iznenađena. Koliko uspevam da pratim, Zeleni se zaista zalažu za sve ono što je logično, što ima smisla i što jeste u interesu svakog pojedinca. Dopada mi se ideja da se više novca usmeri na poslove koji više ležže ženama jer verujem da će to pomoći mnogim ženama koje imaju dilemu oko toga kako da spoje majčinstvo i karijeru. Ako budu imale podršku za pokretanje svog posla, Srbija će se brže razvijati.
    Imate moju podršku. Samo nastavite i dljae ovako da radite.

  • bojan 26.11.2014 / 07:07

    Pratim poslednjih meseci vaš rad i po prvi put mnogo više saznajem o tome šta je zelena ekonomija i koja sve radna mesta postoji. Verujem da je i drugima to poptpuno nepoznata oblast.
    Ovo što ste o tome pisali je veoam značajno i predlažem dase možda malo više bavitie pojašnjavanjima na koji način može da se razvija zelena ekonomija kod nas, kakvi su nam zakoni u toj oblasti i dali bih od toga na primer moga o da živim i prehranim porodicu?
    Hvala.

Додајте ваш коментар Услови коришћења сајта


Ваше име
Ваш емаил (опционо)
Ваш сајт (опционо)