Izveštaj Evropske komisije u oblasti zaštite životne sredine apsolutno nepovoljan

 

Koliko još „ekoloških šamara“ nam je potrebno da bi se probudili?

 
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je objavljen u sredu, 08. oktobra je ocenio napredak u oblasti životne sredine kao krajnje nezadovoljavajuć. U svim oblastima od zaštite prirodnih dobara, do kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom, kvaliteta vode, industrijskog zagađenja i upravljanja rizicima, upravljanja hemikalijama, do klimatskih promena, uočena je stagnacija ili nazadovanje.

 
Izjava predsednika Vlade RS Aleksandra Vučića da je „za neke oblasti oštriji i od Evropske komisije”, a da tu misli prvenstveno na pravosuđe i životnu sredinu, ne može se protumačiti nikako drugačije nego neozbiljna. Takođe, začuđuje činjenica da se nakon svih kritika od strane EU i ekoloških katastrofa, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ne oseća odgovornim, već se u medijima poslednjih dana ponosi nepostojećim rezultatima. Ovo nije prvi put da se EU izrazi krajnje negativno o stanju životne sredine u Srbiji i konstatuje da nema napretka. Vlada Srbije, u raznim agregatnim stanjima za ove 3 godine, snosi najveću odgovornost za to što nema pomaka u oblasti zaštite životne sredine, dok u nekim oblastima postoji i nazadovanje.

 
Građani ne traže retoričku oštrinu i izgovore, nego rezultate koji izostaju. Ekološka nebriga izaziva poguban uticaj na zdravlje građana, ali i na finansije i privredu. U Srbiji ne postoji ekološki autoritet, a to se odražava na sve oblasti života.

 
Zeleni Srbije i ovog puta ponavljaju da je najveći problem loša administracija i loše javno upravljanje u oblasti zaštite životne sredine. Iz tog razloga je neophodno osnovati nezavisno Ministarstvo životne sredine i prirodnih resursa, vratiti Fond za zaštitu životne sredine i početi sa programskim budžetiranjem svih kriznih tačaka. Takođe je kao vrlo nepovoljno ocenjeno gašenje Agencije za hemikalije i prebacivanje nadležnosti na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, gde se navodi da je kontrola hemikalija smanjena za 30%.

 
Ekološke slobode i ljudsko zdravlje moraju biti predpostavka svih ekonomskih sloboda. Ni jedan biznis i industrija ne mogu zagađivati životnu sredinu i uništavati zdravlje ljudi ako želimo da budemo deo EU i ako želimo da postojimo kao država. Ekološka propast Srbije koja se upravo odigrava biće najveća prepreka integracijama.

 



Share
Komentari
  • Sasa 10.12.2014 / 10:41

    Kad se osvrnemo oko sebe i pogledamo kakve su nam recne obale,sume,parkovi,ulice treba svi da se zabrinemo za nase zdravlje i buducnost dece.Baca se smece gde ko hoce a ne gde je propisano.Zeleni Srbije treba da imaju veca ovlascenja u zastiti covekove okoline nego do sada ali moraju biti jos brojniji dobro obuceni da i kaznjavaju.

  • stana milovanovic 30.01.2015 / 21:41

    Molimo da obratite paznju na selima gde nemamo ni vodovoda ni kanalizacije u 21 veku,cak ni sanitarne inspekcije ne postuju zakon o vodi clan 196 i 200 ne vrse proveru ispravnosti vode iz individualnih bunara na koje smo prinudjeni jer nemamo drugi vid vodosnabdevanja.u selima ima i javnih objekata zasto smo zapostavljeni.Mozemo li tako u EU

Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)