Dug Zemlji je dug svih nas

 

 

Planeta Zemlja je ove nedelje ušla u fazu „Svetskog ekološkog duga“ – trenutka kada se potroši optimalna godišnja količina prirodnih resursa. Istraživanje koje sprovodi Global Footprint Network se bazira na tzv. ekološkom dugu, koji se računa tako što se biokapacitet (količina prirodnih resursa koje Zemlja proizvede godišnje) jedne države ili grada podeli sa „ekološkim otiskom“ tj. potrošnjom prirodnih resursa od strane ljudi. Obuhvaćeno je oko 90 država, a zaključak je da najveći pritisak na resurse vrše najveće i najrazvijenije države – SAD, Kina, Ruska Federacija, Japan.  Na primer, da bi se pokrila potrošnja Japana potrebno je sedam puta više resursa nego što ta teritorija može da proizvede.
Kao odgovor na prekomerno korišćenje prirodnih resusa Zemlje, stvaramo negativne posledice kao što su: zagađenje vazduha, vode i zemljišta, ogromne deponije otpada, klimatske promene, efekat staklene bašte, kisele kiše, gubitak biodiverziteta. Svakog dana iščeznu 74 vrste, dok godišnje nestane 27.000 biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji. Često se kaže da treba da sačuvamo Zemlju, a radi se i o tome da sačuvamo kvalitet života čoveka na Zemlji.

Srbija je jedna od 6 centara biodiverziteta Evrope, veliki prirodni potencijal koji treba da čuvamo. Najveći ekološki problem u Srbiji je loša institucionalna struktura, ne postoji posebno Ministarstvo zaštite životne sredine i prirodnih resursa, koje bi svojim autoritetom moglo da se izbori za zelenu ekonomiju i promenu svesti u energetici, građevinarstvu, saobraćaju, poljoprivredi, turizmu, itd. Nemamo fond za zaštitu životne sredine i sredstva za tu namenu se troše nenamenski. Ekološka inspekcija je slaba i stalno se nagrađuju nesavesni. I pored toga što se nalazimo na 5. mestu u Evropi a na 10. mestu u svetu po emitovanju ugljen – dioksida po glavi stanovnika, Srbija sporo razvija obnovljive izvore energije. Objekti u građevinarstvu su energetski neefikasni, javni saobraćaj je loše organizovan. Prečišćavamo samo 10% otpadnih voda.

Problem jeste globalan, ali to ne znači da ne može da se rešava lokalno.

Svako od nas može dati doprinos. Čuvajmo čist vazduh, podelimo vožnju automobila, ili je zamenimo vožnjom bicikla i šetnjom i tako emitujemo 0% štetnih gasova u atmosferu. Na taj način ne samo da štitimo našu planetu, već čuvamo i svoje zdravlje. Kupujmo lokalne proizvode od organskih proizvođača, kupujmo proizvode koji ne troše puno električne energije, isključimo aparate kada ih ne koristimo. Najlonske kese zamenimo cegerima i platnenim torbama. Prosečno vreme upotrebe jedne plastične kese je oko 20 minuta, a njeno razlaganje na Zemlji traje nekoliko stotina do hiljadu godina. Svakog dana broj deponija i divljih smetilišta se uvećava. Reciklirajmo. Na taj način štedimo prirodne resurse planete, jer se već suočavamo sa nedostatkom nafte, uglja, drveta i drugih resursa, ali i štedimo energiju, manje zagađujemo vazduh, vodu i zemljište. Sadimo drveće, jer nam je ono neophodno za prirodnu ravnotežu i život na zemlji. Godišnje nestane oko 16.000.000 hektara šuma na svetu. Evropa je izgubila 70% svog šumskog bogatstva, Brazil 40%. Nizak procenat pošumljenosti u Srbiji od svega 29%, rezultat je preterane eksploatacije i bespravne seče. Sadnjom drveća doprinećemo prečišćavanju atmosfere, smanjenju efekta staklene bašte, erozije zemljišta, sprečavanju nastanka bujica.

Radi unapređenja kvaliteta prirodnih resursa, treba što više raditi na razvijanju ekološke svesti, kako pojedinca, tako i celokupne zajednice o životnoj sredini, njenim problemima, negativnim uticajima na nju, kao i o mogućnostima za sprečavanje njenog zagađivanja i dalje degradacije prirodnih resursa.
Zeleni Srbije će u narednom periodu organizovati niz tribina i okruglih stolova na koje ćemo pozvati stručnjake ali i donosioce odluka u Srbiji i pokušati da ukažemo na alternativu. Pozvaćemo i medije da nam pomognu da prenesemo te alternative i građanima, jer je najvažnije da se pojedinci uključe.

 

Earth



Share
Dodajte vaš komentar Uslovi korišćenja sajta


Vaše ime
Vaš email (opciono)
Vaš sajt (opciono)